(u našem Gradu)
-borba sa izazovima-
Svakodnevnim radom u apoteci, magistar farmacije specijalista, svedok je brojnih izazova u farmaceutskom pozivu. Prva stepenica u stručnom obrazovanju jednog farmaceuta je logična. Pre svega, korisno je upisati odeljenje farmaceutski tehničar (nije neophodno ali se negde podrazumeva). Ova vrsta odeljenja godinama je bila rezervisana samo za đake sa najboljim rezultatima u osnovnim školama i na prijemnom ispitu. Dakle, apoteka je bila izuzetno cenjena kao institucija, farmaceut poštovan kao stručnjak, a posao u apoteci izuzetno tražen. Pre samo petnaestak godina upisati Farmaceutski faklultet bio je zahtevan posao i nije ga mogao upisati bilo kakav učenik. Složićete se da to nije bilo tako davno, a situacija se drastično promenila. Danas ni srednju farmaceutsku školu, a ni farmaceutski fakultet ne upisuju najbolji đaci, daleko od toga. Ni apoteka, ni magistar farmacije nisu više toliko cenjeni. Slobodno možemo konstatovati, da se farmaceut, od strane korisnika usluga doživljava kao trgovac, prodavac, prodavačica. Farmaceuti koji svaki dan komuniciraju sa pacijentima sa recepturom, su rezignirani pomenutom činjenicom i izazivaju i čuđenje prijatelja kada vide da šta je posao školovanog farmaceuta. Čak se i sami magistri farmacije bore za to da ne rade u apoteci. Žele da rade kao stručni saradnici farmaceutskih kuća, da se bave kliničkim istraživanjima, rade u fabrikama i drugim poslovima vezanim za farmaciju. Logično pitanje koje se nameće je: Kako je došlo do toga? Kako je došlo do krize ovog zanimanja, starog, kao i ljudska civilizacija?
Postoji više činioca koji teže da degradiraju farmaceutsku struku. U Republici Srbiji posluje preko 4.000 apoteka. Zakon kaže da u svakoj apotekarskoj smeni mora biti prisutan magistar farmacije. S obzirom da prema podacima Farmaceutske komore Srbije ipak nema 8.000 farmaceuta jasno je da je apoteka u Srbiji preveliki broj. Dakle Zakon se ne poštuje i često je farmaceutski tehničar sam u apoteci, a njegovo znanje i veštine nisu dovoljni za odgovarajuću uslugu, koju bi trebalo da pruži. Kako bi na papiru otklonili ovaj problem, vlasnici apoteka šalju farmaceutske tehničare na privatne fakultete da dobiju zvanje, ali ne i znanje, magistra farmacije. Mnogo je neposrednih dokaza koji svedoče o ovim događajima. Jedan od naših saradnika, imao je prilike da radi sa „doškolovanim“ kadrom, i tvrdi da znanje koje je na taj način stečeno najblaže rečeno nije dovoljno. Istovremeno su naši pacijenti ugroženi jer im se pruža nestručna pomoć. Dakle pokušava se zadovoljiti forma, a suština je potpuno promašena. Studenti tih fakulteta istovremeno rade u apoteci i studiraju na privatnom univerzitetu. Da li je moguće steći znanje vikend posetama fakultetu? Šta se krije iza svega toga i zašto naša država priznaje diplome takvih apoteka? Da li takvi fakulteti postoje kao vid biznisa?
Nelojalna konkurencija je izuzetno poljuljala ugled farmaceutske struke. Izdaju se sedativi, antibiotici pa i narkotici bez lekarskog recepta. Grubo se krši zakon, a kontrole gotovo da nema. Ne postoji jedinstvena cena leka, pa tako pomenuta nelojalna konkurencija snižavanjem cena ispod svakog minimuma za zdravo poslovanje, želi da opredeli pacijente svojoj apoteci. Cena tako postaje glavni faktor, a stručni rad se potpuno zanemaruje. Kako raditi po zakonu, a istovremeno opstati, ako apoteka pored vas prodaje lekove koje ne bi smela bez lekarskog recepta? Da li mi svojim stručnim radom možemo da opstanemo, ako se nasuprot nas nalaze oni koji zapošljavaju jednog ili nijednog magistra farmacije (niži troškovi poslovanja) i spuštaju cene artikala ispod minimuma (zapitajmo se kako su u mogućnosti tako da posluju)? Da li možemo da ostanemo potpuno profesionalno čisti ili moramo da balansiramo? Ostavimo čitaocima da sami zaključe.
Sledeći faktor koji nam otežava profesionalni i stručni rad su veliki apotekarski lanci. Da li je normalno da se nemački apotekarski lanac sastoji od preko 400 apoteka dok je u njihovoj državi dozvoljeno biti vlasnik najviše 4 apoteke. Da li je uređen sistem u njihovoj matičnoj zemlji sistem za pohvalu, ako se zna da kako se ponašaju na drugim tržištima? Dozvoljeno je poslovanje i češko – poljskom apotekarskom lancu koji takođe teži da poseduje više stotina apoteka. Kako domaći apotekari da opstanu u takvoj tržišnoj utakmici? Kakva će biti situacija ako se dozvoli da stranci kupe sve ostale apoteke? Koji će lekovi, a koji dijetetski proizvodi onda biti dostupni pacijentima? Da li će da postoji izbor? Kolike će biti plate farmaceutima i farmaceutskim tehničarima? Monopol već postoji i produbljuje se iz meseca u mesec. Neke druge države u okruženju nisu dozvolile strane lance. Lobiranja i pritisci su postojali, ali je zdrav sistem očuvan. Regulisan je broj apoteka, prostorna udaljenost i tržište je ostavljeno domaćim apotekarima.
Na tržištu vlada prava poplava jednih te istih lekova i dijetetskih suplemenata od različitih proizvođača i farmaceutskih kuća. Kako se svi oni bore da se baš njihov lek izda? Kako da pacijent odabere baš njihov suplement? Da li su dovoljni samo kvalitet supstance, izrade i naučno dokazana dejstva? Ili se možda farmaceuti i lekari stimulišu na dozvoljene ili nedozvoljene načine? Istina je da se nude novčane nadoknade lekarima, procenti od prodaje farmaceutima, a razna putovanja po zemlji i inostranstvu i jednima i drugima. (tvrdi naš pouzdan izvor informacija) Često se čudimo lekarskim izveštajima gde su navedene gomile suplemenata koje pacijent treba da kupi. Naravno u svoj ovoj zbrci svoju šansu su ugledali i nadrilekari pa tako i njihovi štampani izveštaji stižu do naših apoteka. Naravno bez pečata i potpisa. Neki pacijenti im veruju više nego svim zdravstvenim radnicima. Da li smo i sami krivi za to?
Farmaceutska komora Srbije kao institucija koja brine o farmaceutskoj struci ima odlične inicijative, kampanje, kroz koje stimuliše farmaceute da se bave stručnim radom i farmaceutskim uslugama. Važno je napomenuti da su farmaceutske usluge brojne (izdavanje lekova za recepturom je samo jedna od njih) i mogu i te kako da pomognu pacijentima. Farmaceut može biti odličan savetnik kod dijabetesa tip 1 i 2, antibiotske terapije, venske bolesti, trudnoće, hpv virusa i nebrojeno mnogo drugih stanja (više o tome u nekom narednom tekstu). Farmaceutska komora daje jasne smernice kako bi trebalo urediti apoteke (vodič dobre apotekarske prakse, nacrt zakona o apotekarstvu ) ali različiti interesni lobiji konstantno blokiraju implementaciju.
Nastavljamo da balansiramo i opstajemo u nadi da ćemo se izboriti za uređeniji sistem.
Pišem, govorim, nadam se…
Saradnik Srbija Centra za oblast zdravstva i farmacije