Rasprava o litijumu i šire
Hipotetičko pitanje je kako bi izgledala Skupština Srbije da na decembarskim izborima nije bila stavljena tačka na iskopavanje litijuma. Sigurno ne ovakva kakva je, uprkos izbornim malverzacijama, jer ne bi baš moglo toliko glasova da se pokrade. I nakon prvog dana rasprave u srpskom Parlamentu jasno je da će se vladajuća većina držati partijske discipline, a manje onoga što bi trebali da predstavljaju, narodne poslanike, za opšte dobro.
Elem, priča o iskopavanju litijuma u dolini Jadra postavlja se kao navažnija tema za Srbiju posle one o Kosovu i Metohiji. Videlo se to i po masovnim protestima širom Srbije, i po ispitivanjima javnog mnjenja, gde se oko 60 odsto ispitanika protivi, a svega 25 odsto je za otvaranje rudnika. Posle razmatranja u SANU, mišljenja Hemijskog i Biološkog fakulteta, kao i niza drugih naučno utemeljenih studija jasno je da bi biodiverzitet ovog dela Srbije bio devastiran, da je teško očekivati da sa upotrebom agresivih materija i miliona tona jalovine nema „zelene agende“, a ni ekonomski poazatelji nisu dobitna kombinacija za režim.
Primera radi dobit po Srbiju bila bi oko 17 miliona evra godišnje, ne bi se ni Loznica obogatila, a Bor i Majdanpek pokazuju šta donosi rudarstvo, mahom u stranim rukma. Jeste da su zarade u Boru 160.000 dinara, ali zato je svaki četvrti stanovnik na udaru kanceroginih bolesti. S druge strane dozvola za kopanje litijuma u Jadru otvorila bi seriju novih rudnika, ne samo litijuma, nego i drugih metala, zlata, olova, cinka… ali takođe sa veoma pogubnim posledicama po stanovništvo i životnu srdeinu.
A da ova vlast ne mari za ekologiju dovoljno se podsetiti na brojne deponije bez kontrole, neizgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, nedostatak pijaće vode… Upravo ne manji važan upit je šta sa neprocenjivo vrednim izvorištem u Mačvi i Jadru, čija vode se bez prerade upućuje u vodovodne sisteme u Loznici i Šapcu, a tu su i geotermalna izvorišta, sa takođe pitkom vodom kada se ohladi.
U Narodnoj skupštini, nije tautologija i pleonazam, da bi narodni poslanici trebalo da predstavlaju narod, zapravo građane koji su nosioci suvereniteta. Ovako, pred masovnim auditorijumom videće se ko su i šta su poslanici, pre svega iz ovog kraja, Mačvanskog okruga, koji predstavljaju Šabac, Loznicu, Krupanj, Ljuboviju, Mali Zvornik i Bogatić, i da li su zaista narodni.
Naravno, upitno je i koliko su drugi poslanici, oni iz vladajuće većine, opredeljeni za dobro naroda, odnosno građana, što im je društvena obaveza. S druge strane jasno je da u postojećim uslovima poslanička mesta određuju partijske centrale, ali, ipak, politika je od starih Grka pa nadalje trebalo da bude u službi zajedničkog dobra, a ne parcijalne, stranačke i lične koristi. S tim u vezi je i pitanje šta je sa novcima koje je Rio Tinto uložio dok je bila stavljena tačka na ovaj projekat, a reč je od stotinu i više milion evra.
Dragan Eraković
