Ko to krade po zemlji Srbiji

Učestalo stižu optužbe od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su vođe opozicije lopovi, tajkuni, secikese… naravno bez dokaza. Ove uvrede po zakonu morale bi, kao u svakoj civilizovanoj državi, da se dokažu, a u suprotnom se snose konsekvence. Međutim, predsednik se zaklanja iza predsedničkog imuniteta, tako da bi otprilike trebalo sačekati šta o tome kažu u Strazburu. Pri tome u prvom članu Ustava kaže se da Srbija počiva na vladavini prava, i da je svoj pravosudni sistem uskladila sa evropskim zakonodavstom. A naravno u toj Evropi postoji praksa prezumpcije nevinosti. No, s druge strane Srbija je dobrano opljačkana i osiromašena, i to još od devedesetih godina prošlog veka. I to na milijarde, od devizne i dinarske štednje. Novac se nosio u džakovima, u avionima JAT-a, a sve su to znali tadašnje junoše Šešelja i Miloševića, a sadašnje perjanice SNS i SPS, Vučić i Dačić. Niko nije osuđen, a pljačka se nastavlja. Nova vlast došla je na talasu borbe protiv korupcije. Gromko najavljena hapšenja pljačkaša i tajkuna nisu rezultirala i valjanim dokazima i sudskim presudama. Počev od tzv. drumske mafije do Kosmajca i Miškovića. Takve izlete i optužbe pre svega Aleksandra Vučića moraće da plate građani Srbije od poreza, i na ime visokih obeštećenja. Sporno je što je čitava sila tužilaca, policije, potpomognuta tajnim službama, uletela u prazan prostor, a i dalje predsednik optužuje i optužuje. Ali, zato se pred građanima Srbije odigrava velika pljačka države. Pa tako nedavno prof. Ljubomir Madžar ukaza da država ulaže milijardu evra u nikad obelodanjeni projekat Beograda na vodi. I to sa privatnom arapskom firmom, sa vidnim nepovoljnostima: od davanja stotinu hektara najatraktivnijeg zemljšta do obezbeđenja saobraćajnica, priključaka, uzimanja železničke i autobuske stanice, i drugih vrednih objekata… Takođe, prodat je PKB za neverovatnih šest hiljada evra po hektaru, a u Vojvodini se hektar plaća barem tri puta skuplje. I opet arapska veza, a nije bilo drugih ponuđača jer su verovatno znali za tu trgovinu. Država je napadnuta korupcijom, i to je sasvim vidno. Zar treba podsećati na bivšeg gradonačelnika a sadašnjeg ministra finansija Sinišu Malog za ulogu u rušenju u Hercegovačkoj ulici, a pri tome se javno govori o 60.000 evra koje mu prijatelji plaćaju za školovanje dece. U SAD svaki poklon skuplji od 50 dolara se prijavljuje, upravo da se poklonovaci ne naplate na neki drugi način. Smešno-tužna je priča o tetki iz Kanade Aleksandra Vulina, ministra vojnog, institucije koja uživa najveći ugled u narodu, a radi se o tričavih 200.000 evra za stan. Zaboravlja se i uloga kosovskih tajkuna, najpre kao predsedik Vučić ne zna za Milana Radojičića, onda zna i još garantuje za njega na optužbe za ubistvo Olivera Ivanovića. Sad se ispostavilo da on i kolega Veselinović učestvuju u radovima na koridorima. O razmerama zloupotreba i kriminala na Kosovu nema pravih informacija, zbog političke situacije, ali su ostale priče o povraćaju PDV a da roba i ne stigne tamo ili da se benzin i dizel prodaje u Srbiji. Pa tako ostaje i tobož pitanje ko su vlasnici onog famoznog restorana od hiljadu kvadrata na Kopaoniku, gde vojska ima radare a planina pod zaštiom države. Kao i u mnogim drugim slučajevima predsednik Vučić se služi oprobanom metodom zamene teze, što je jedna od logičkih greški, a nedostojna morala javnih poslenika i državnika. Ostaje opravdano pitanje zašto na ove silne optužbe predsednika ne reaguje državna tužiteljka Zagorka Dolovac, jer na svaki spomen kriminala dužna je da traži vinovnike. Takođe, dužna je da brani državnu imovinu koja je umnogome na meti pravih lopova i pljačkaša. Ovako, ostaje da posle silnog izgubljenog vremena i kapitala čitav jedan narod bude nemili i nemušti saučesnik u toj besprizornoj pljački.

Dragan Eraković