Isti ljudi u Republici i na lokalu odlučuju o projektima lokalnih medija koji su od javnog interesa za građane u Srbiji. Ko su ti ljudi i šta ih je kvalifikovalo za naziv „medijski stručnjak“ pokazala je analiza njihovih biografija koju je sačinilo Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“. Ova analiza ukazuje na jaku institucionalnu i ličnu umreženost članova komisija, kao i na zloupotrebu pojedinih kriterijuma prilikom ocene njihovih naučnih radova, tema i kvalifikacija. Prisutna je dominacija određenih manje aktivnih udruženja, kao i jasna povezanost sa javnim funkcijama, institucijama i medijima. Ovakva struktura komisija dovela je na konkursima MIT-a do nedovoljno transparentnog, ali i predvidivog procesa izbora i odlučivanja.
Podsećamo da je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja donet 26. decembra 2024. godine bez konsultovanja sa relevantnim medijskim i novinarskim organizacijama. Njegova primena je započela već od 1. januara 2025. godine. Time se nastavila dobro razrađena strategija da se svi medijski zakoni i važniji dokumenti donose ili u vreme godišnjih odmora ili tik pred praznike.
Analizirajući kandidate iz komisija za izbor projekata od javnog interesa u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, uočeno je da je najveća zastupljenost, kada su udruženja u pitanju, dolazila iz Društva novinara Vojvodine (5 članova), PROUNS-a (5 članova), ComNet-a (3 člana) i Saveza udruženja radio-televizija Srbije (4 člana). Mnogi članovi su naveli u prijavi da su paralelno članovi više udruženja. Apsolutni rekorder je član komisije koji na ocenjivanju beleži skor od preko 90 bodova, a naveo je članstvo u čak 5 medijskih i novinarskih udruženja. Paralelno članstvo otvara prostor za konflikt interesa ili unapred definisane relacije i dogovore.
Ukoliko se ima u vidu činjenica da je i među samostalnim medijskim stručnjacima veliki broj članova upravo navedenih udruženja, onda je jasno da komisije u 2025. godini predstavljaju formalne mašinerije u službi ličnih, institucionalnih i političkih interesa.
Veliki broj članova komisije radi ili je radio u javnim servisima Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine. Tako, svedoci smo apsurdne situacije – u trenutku kada pristižu velike pritužbe na profesionalni rad ova dva servisa, njihovi kadrovi su, po osnovu MIT-a, vodeći medijski stručnjaci. Da je bodovanje imalo manjkavosti ukazuje i primer da je članica jedne komisije, inače kadar javnog servisa, dobila na poverenje 12 bodova jer je navela da je učestvovala u više komisija, ne navodeći poimenice komisije, kako je to traženo od drugih kandidata. Da se negde „zbunilo“ pri ocenjivanju i da su kandidati ocenjivani „po potrebi“, svedoči i primer člana komisije koji nije naveo u svojoj prijavi da li je njegova kandidatura predlog udruženja ili je samostalni kandidat. Uzgred, ovaj kandidat je naveo da je napisao samo jedan projekat, pa se postavlja logično pitanje šta ga je to kvalifikovalo da bude medijski stručnjak za ocenjivanje projekata.
Pored dominantne zastupljenosti RTS i RTV kadrova, u komisijama su i kandidati koji su obavljali javne ili političke funkcije u ranijem periodu. Tako je jedan od članova komisije bila zamenica predsednika opštine, tu su i osobe koje su bile zaposlene u opštinama, oficir, penzionisani visoki službenik u Kabinetu odbrane Predsednika Republike… Takođe, među izabranima se našao i „medijski stručnjak“ sa navedenim zanimanjem „trgovac“, koji je angažovan kao „trenutno urednik“ na mediju koji nije registrovan u Registru medija. Ove godine, u komisijama pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija učestvovala su i dva kandidata iz Republike Srpske.
Posebno su interesantne teme radova kandidata koje su naznačene u prijavama i njihova relevantnost za procenu da li je neko medijski stručnjak ili ne.
Primeri tema koje kandidati obrađuju uključuju oblasti: bezbednost, poljoprivredu, pčelarstvo, ekologiju, marketing u agraru, kulturne uticaje, turizam… Tako je tema „Dunav očima novinara“ u organizaciji Turističke organizacije Bratislave prijavljena kao objavljeni rad iz oblasti javnog informisanja i medija u stručnim i naučnim publikacijama. Tu su i recenzije filmova Andreja Tarkovskog, potom rad „Revolucionarnost filmske fotografije Orsona Velsa i Grega Tolanda u filmu Građanin Kejn“, zatim „Unapređenje saradnje pčelara sa medijima“, „Demokratska civilna kontrola vojske sa stanovišta državnih institucija“, „Razvoj demokratske civilne kontrole u periodu tranzicije nekih zemalja u okruženju“, „Primena savremenih softverskih rešenja upravljanja hemijskim akcidentima izazvanim transportom hemijskih materijala“, „Izveštaj o radu Saveza pčelarskih organizacija“… Ne zaostaje ni menadžment, ali u poljoprivredi, pa se navode teme: „Marketing i komunikacije kao resurs u agrarnoj proizvodnji“, „Ekonomska diplomatija i menadžment u agraru Republike Srbije“, „Značaj edukacije i neposrednih poljoprivrednih proizvođača“…
Kada je digitalizacija u pitanju i digitalni marketing, tu bi se, po prijavljenim radovima, reklo da smo pravi stručnjaci i da prednjačimo u svetu. To što smo u primeni digitalnih alata, kada su lokalni mediji u pitanju – a oni su u fokusu ovih tema – na niskom nivou, to je već stvar razlike teorije i prakse na ovim prostorima.
Sve navedene radove koji imaju medijske komponente sačinile su grupe od po par „medijskih stručnjaka“ i imaju jednu zajedničku karakteristiku: objavljeni su u Zbornicima radova i publikacijama koje izdaje Društvo novinara Vojvodine – inače, organizacija novinara koja je najzastupljenija u komisijama. Iako su zbornici najčešće navođeni kao izvor verifikacije, izdvaja se još jedan izvor koji je i organizator međunarodnih skupova (Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Bugarska) – to je Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ iz Sremskih Karlovaca. Zajedničko im je da su ovi projekti finansirani od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Pored domaćih izvora, primećeno je da su naši „medijski stručnjaci“ prijavljivali radove koji su objavljeni u Moskvi, dok je samo jedan naveo rad koji je objavljen u Rumuniji.
Aktuelna tema u ovom trenutku je i rad „Uticaj mladih na jačanje kulture putem medijskog sadržaja i jačanje kredibiliteta medija među mladima u Srbiji i na Balkanu“, koji je obradio jedan član komisije koji dolazi iz Javnog servisa – Radio-televizije Vojvodine.
Način bodovanja medijskih stručnjaka koji je propisan u izmenjenom Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz 2025. godine obezbedio je i „copy-paste“ varijantu za komisije u lokalnim sredinama i lokalne budžete. Preslikano, to znači da lokalni nezavisni mediji u raspodeli budžetskih sredstava ne mogu očekivati drugačiju situaciju nego kao na nivou Republike, jer je sastav komisija koji ocenjuju projekte identičan kao i na republičkom nivou. A to je minimalnih 3,82% od ukupnih sredstava dodeljenih na nivou Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije za članstvo PU „Lokal pres“, koje broji 53 lokalna nezavisna medija.
Drugim rečima, 53 lokalna medija koja su u članstvu PU „Lokal pres“ na konkursima Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije 2025. godine dobila su 16.368.000,00 dinara, odnosno manje nego dve televizije – Radio-televizija Kruševac i Televizija Zona plus iz Niša – u ukupnom skoru.
Treba li da napomenemo da je Radio-televizija Kruševac u vlasništvu Radoice Milosavljevića iz Kruševca, koji je u periodu privatizacije lokalnih medija masovno kupovao lokalne medije? Na ovogodišnjim konkursima MIT im je na pet konkursa odobreno čak 9.700.000,00 RSD (preko 82.000 evra), a da za njima ne izostaje TV Zona plus, koja je u vlasništvu još jednog Kruševljanina, Nikole Gašića, sina aktuelnog ministra odbrane Bratislava Gašića, sa iznosom od 7.750.000,00 RSD (preko 66.000 evra). VTV Subotica je samo na dva konkursa iz republičkog budžeta inkasirala 8.000.000,00 RSD (preko 68.000 evra), a njen vlasnik i zakonski zastupnik je Vladan Stefanović, odabrani član jedne od komisija u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija RS, kao i njegova ćerka Dragana Stefanović.
Izvor: Local press
Autor karikatura: Mića Miloradović
