ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA – LIČNI STAV
Zborovi građana i direktna demokratija su usko povezani pojmovi, jer zborovi predstavljaju jedan od najstarijih i najčistijih oblika direktne demokratije. Zbor građana je skup građana jedne zajednice (najčešće manjeg grada, sela, mesne zajednice) na kome se raspravlja i odlučuje o pitanjima od zajedničkog interesa. To je oblik neposrednog učešća stanovništva u odlučivanju – građani se okupe na jednom mestu, iznesu svoje stavove i donose odluke, često putem glasanja.
Zborovi su postojali još u antičkoj Atini (eklezija) gde su slobodni muškarci donosili sve važne odluke na nivou grada i države. Kod Slovena i u srpskoj tradiciji, narodni zborovi, ili „veća“, su imali značajnu ulogu jer su se ljudi okupljali da rešavaju sporove, biraju vođe ili odlučuju o ratovanju. U savremenim državama zborovi su se zadržali uglavnom na lokalnom nivou – na primer u Švajcarskoj, gde se u nekim kantonima i dalje praktikuje „landsgemeinde“ (građani se okupe na trgu i glasaju dizanjem ruku).
Direktna demokratija je oblik vlasti u kome građani direktno učestvuju u donošenju odluka, bez posrednika (parlamenta ili skupštine) a osnovni instrumenti direktne demokratije su: referendum (građani glasaju za ili protiv nekog zakona ili odluke), narodna inicijativa (građani predlažu donošenje ili ukidanje zakona), plebiscit (građani odlučuju o pitanjima državnog statusa ili teritorijalne pripadnosti) i zborovi građana (na lokalnom nivou).
Direktna demokratija treba da donese veće poverenje u odluke jer građani sami odlučuju i ona jača političku pismenost i odgovornost. Međutim, ona ima i svojih mana jer ju je teško primeniti u velikim i složenim društvima, kakvo je ovo trenutno kod nas, jer zahteva angažovanje svih građana i puno vremena.
Zato bih želeo da ovim tekstom koji govori o direktnoj demokratiji, građanskom aktivizmu, društvenim promenama i načinima na koje obični ljudi mogu preuzeti inicijativu kroz zborove građana bar malo razjasnim neke stvari i da, svi zajedno, pronađemo put iz ovog ćorsokaka u koji smo zapali.
Kao prvo moramo sagledati koji su to konkretni koraci i zakonske mogućnosti koje lokalna zajednica može doneti a da tu odluku vlast mora da razmatra jer ne možemo se uvek oslanjati samo na izbore i proteste.
Dok čekamo da nam neko reši probleme, prolaze godine a mi sami ne preduzimamo inicijativu pa posle nam je uvek neko drugi kriv. U proteklim mesecima videli smo koliko je narod Srbije nezadovoljan – studenti su blokirali fakultete, radnici protestovali, građani izlazili na ulice. Ali, nakon svake protestne šetnje, dolazi ista dilema: šta dalje? Kako se organizovati tako da vlast ne može ignorisati zahteve koji se pred nju postave?
To su prvo shvatili, ovi naši mladi i pametni ljudi, studenti, koji su se organizovali u plenume. I, tako, počeli da zadaju ogromnu „glavobolju“ režimu. Ali, ni studenti nisu svemogući pa su predložili građanima da im se priključe u borbi i da se uključe u zakonski predviđen mehanizam neposredne demokratije, jednostavno nazvan — zbor građana.
Šta je zbor građana i zašto je važan?
Zbor građana je zakonski predviđen mehanizam neposredne demokratije u Srbiji. To nije protest, već legalni sastanak građana jedne mesne zajednice na kome oni raspravljaju i donose odluke o pitanjima koja ih se direktno tiču. Zaključci doneti na zboru moraju biti razmatrani u lokalnim institucijama, što znači da vlast ne može jednostavno da ih ignoriše.
Ovaj način samoorganizovanja može osnažiti narod da ne zavisi od političkih partija i da se sam bori za promene. Zborovi građana nisu teorija, već alat koji već postoji u zakonima i čeka da ga iskoristimo. Mi, predstavnici starije generacije, sećamo se vremena kada su naši roditelji odlazili na sastanke skupštine stanara, mesnih zajednica i sl, tako da nam zborovi zapravo nisu strani, već samo zaboravljeni.
Kako funkcioniše zbor građana?
Zbor se može sazvati na nivou grada, mesne zajednice – to može biti deo grada, selo ili kvart.
Građani mogu tražiti njegovo sazivanje – u većini mesta, dovoljno je prikupiti 50 potpisa ili podršku 10% stanovnika te zajednice.
Sastanak se organizuje na javnom mestu – može biti u mesnoj zajednici, školi, domu kulture, ili čak na otvorenom prostoru.
Na zboru se raspravlja o konkretnim problemima – bez obzira da li su u pitanju komunalni problem, stanje bezbednosti, ekonomska situacija ili šira društvena tema, građani odlučuju šta žele da promene.
Odluke sa zbora se zvanično šalju lokalnim institucijama, koje su zakonski obavezne da ih razmotre u određenom roku.
Zašto su zborovi moćni?
Za razliku od protesta, koji vlast često ignoriše ili diskredituje, zborovi građana su zakonski mehanizam koji ih tera da saslušaju narod. Kada bi se širom Srbije održavali zborovi sa istim zahtevima, vlast bi bila suočena sa masovnim, ali pravno utemeljenim pritiskom.
Umesto da se oslanjamo na vođe i čekamo da nas neko organizuje, ovim putem svaka lokalna zajednica može postati sama svoj organizator i kreator promena.
Kako studenti i prosvetni radnici mogu pokrenuti zborove?
Iako zborove mogu sazvati svi građani, prosvetni radnici, advokati, zdravstveni radnici, predstavnici kulture, a u ovom trenutku i studenti i drugi akademski građani imaju ključnu ulogu jer su obrazovani, povezani i imaju kredibilitet u svojim sredinama.
Studenti mogu koristiti svoje mreže i kontakte da iniciraju sazivanje zborova u svojim mestima.
Prosvetni radnici mogu pomoći u širenju informacija i organizovanju sastanaka u školama i domovima kulture.
Udruženja i sindikati mogu pružiti podršku u pravnom savetovanju i logistici.
Kada bi se zborovi građana organizovali istovremeno u desetine mesnih zajednica, stvorila bi se mreža direktne demokratije koju vlast ne bi mogla da ignoriše.
Šta može biti sledeći korak?
Prvi korak je informisanje. Ako vas je ovaj tekst zainteresovao, podelite ga sa prijateljima i razgovarajte o ideji zborova građana u svom komšiluku, među kolegama i porodicom.
Drugi korak je inicijativa. Nađite ljude u vašem naselju ili gradu koji bi podržali ideju sazivanja zbora i krenite u organizaciju. Ako ne znate kako da krenete, kontaktirajte nekoga ko je već pokrenuo slične inicijative ili pravnike koji vam mogu pomoći.
Treći korak je delovanje. Kada se održi prvi zbor i zahtevi budu upućeni lokalnoj vlasti, neće biti povratka – stvoriće se pokret koji više niko neće moći da ignoriše.
Zaključak je da je sudbina u našim rukama.
Povratak narodnog glasa
Ovo nije poziv na revoluciju, već na povratak narodnog glasa u procese odlučivanja. Ako su nas naučili da su izbori jedini način da se nešto promeni, vreme je da ih podsetimo da postoji još jedan put – put direktne demokratije.
Zborovi građana su legitimni, legalni i efikasni. Ako stvarno želimo promene, vreme je da ih sami pokrenemo.
Šabački zborovi
Šabac je, do skora, bio jedini grad u Srbiji u kojem je „direktna demokratija“ počela da se primenjuje i funkcioniše iako je naišla na ogromnu sabotažu članova Srpske napredne stranke. Naime građani Šapca su imali priliku da direktnim glasanjem odlučuju gde i kako će se trošiti njihov novac od poreza na imovinu. I kada je ova dobra ideja naišla na veliki odjek i odobravanje širom Srbije, čak je i Siniša Mali to nagoveštavao da će početi da se primenjuje u Beogradu, došlo je do promene vlasti u Šapcu a novostvorena vladajuća „Kompanija Pajić & Pajić“ su to odmah ukinuli ocenjujući da su oni, jer ih je „narod birao“, mnogo pametniji od građana i da samo oni znaju kako i gde će se novac iz gradskog budžeta, novac svih građana, trošiti. A kako i gde ga troše nije tema ovog pisanija pa to, poštovani čitaoci sagledajte sami.
Zračak nade da će se „direktna demokratija“ ponovo vratiti u naš grad bio je trenutak kada se na inicijativu neformalne grupe građana (studenata i maturanata), 24. marta 2025. godine, na Gradskom trgu, po kišnom i prohladnom vremenu okupilo više od hiljadu građana na „Prvom zboru građana Šapca“.
„Đavolja“ posla
Međutim, nada većine građana je vrlo brzo splasla jer su „bezidejni i agresivni“ pojedinci, već na samom startu, počeli da vode glavnu reč sa temama koje nisu bile primerene trenutku u kome se grad nalaizi. A da će ovi zborovi, u Šapcu“ biti „đavolji“ posao videlo se već na Drugom zboru građana kada je pri „skromnom“ kritičkom stavu jednog građanina na račun šabačke opozicije „visokopozicionirani“ predstavnik te opozicije i bukvalno „zaurlao“ na građane pa je moderator zbora bio prinuđen da ga, pod hitno, privede kraju kako ne bi došlo do nekog ekscesa.
Karakteristika za šabače zborove, u najkraćem, je da je više građana bilo na protestima i glasalo za neke akcije koje su sprovođene nego što je ljudi u tim akcijama učestvovalo.
Nisu se proslavili ni stanovnici „Donjeg šora“, najveće mesne zajednice u gradu sa preko 15.000 stanovnika, jer je jedan građanin, takođe „istaknuti“ član opozicione stranke, pokušao da na mala vrata progura „otcepljenje“ Trkališta, jer drugih problema nema, i tako umanji šansu da, jednog dana, „Donji šor“ postane opština. Pa su tako i zborovi u ovom delu grada potpuno zamrli.
Međutim, bilo je i dobre prakse, recimo u mesnim zajednicama „Preki šor“, „Bair“ pa i „Kamičak“ u kojima su odgovorni i savesni građani znali šta žele i kako to da sprovedu u delo što se na najbolji mogući način moglo sagledati na velikom protestnom skupu koji je održan u Šapcu.
Šabac je zamro
I, tako, dok su po Srbiji zborovi građana preuzeli vodeću ulogu u aktuelnim događanjima, pa i u mnogo manjim gradovima i opštinama nego što je Šabac, u gradu Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka sve je počelo da zamire. Naprasno su se i zborovi „ugasili“ a na protestima koji se svakodnevno održavaju na raskrsnici kod Biblioteke šabačke sve je manje ljudi. Mada, to nikad ne bi rekao neko ko te proteste prati preko društvenih mreža jer one su preplavljenje fotografijama onih koji na protest samo dođu da se fotkaju, objave tu sliku i odu. Ali ostane zabeleženo da su bili. Ko zna kada će to i zašto zatrebati?
I u takvoj atmoferi nekom je palo na pamet da zborovanje u Šapcu ponovo oživi. Valjda iz dosade. Nije mi jasno čija je to ideja mogla da bude ali ne razumem kako je jedan profesor koji je ostavio dubok trag u građanskom buntu pristao da bude izmanipulisan (a možda je on to i sam hteo) i doprinese da mu se veliki ugled koji u javnosti ima potpuno sroza. Ili je to bio način da mu se uruši stečeni ugled i autoritet jer je nekom zasmetao. Sve je moguće.
Bilo kako bila u roku od nedelju dana održana su dva zbora, bolje da nisu, koja su pokazala da Šabac potpuno zamire. U svakom pogledu. Prosto je neverovatno da neko bez ikakve jasne ideje i konteksta sazove ovako važnu građansku „instituciju“, bez plana i smisa na kojoj će da „lupeta“ ko šta stigne i da rezultat toga bude – ništa. Ili potpuni fijasko.
Takođe, pomenuti profesor je bio „moderator“ oba zbora, što po ustanovljenom pravilu ne bi smeo da bude, a ni za sledeći zbor nije izabran moderator. Pronaći će se valjda neko ili će to opet biti dotični profesor jer mu to „imponuje“.
Iz svega ovoga proizilazi jedno pitanje: „Ko se to nama igra „direktne demokratije“ u Šapcu?“ I Zašto?
Javnost
Zborovi građana su zakonom zagarantovani i javni. I ne postoji ni najmanja bojaznost da učesnici zbora budu na bilo koji način sankcionisani ili kažnjeni. Zato je prosto neshvatljivo što je dvadesetak učesnika (od nešto više od 80 prisutnih) proteklog zbora građana Šapca, na nečiji predlog, podiglo ruku i glasalo da „Podrinske“ ne mogu direktno da prenose ceo tok zbora a moderator to proglasio za „kvalifikovanu“ većinu. Iako su do tada jedino „Podrinske“ uvek izveštavale sa ovih događaja. To je posebno čudo jer Šabac je i u informativnom smislu mrtav. Namrtvo! Naime, lokalna vlast je ogromnim novcem svih građana „zakupila“ dva medija u gradu i tako ih stavila u svoju propagandnu službu a građani su ostali uskraćeni za pravovremene i istinite informacije.
A da li se iza ovoga krije pokušaj minorne grupe iz takozvane „opozicije“ da se osvete „Podrinskim“ zbog jedne slučajno napisane rečenice da je u politici grada potrebno angažovanje sto novih lica, a što bi njima moglo da ugrozi trenutnu poziciju, ostaje da se vidi! U svakom slučaju ostali su uskraćeni građani. Po statistci facebook-a krtki snimak zbora koji su „Podrinske“ objavile videlo je, do sada, čak 23.673 osobe.
Ako vam je stalo do toga da se nešto menja – podelite ovaj tekst i pokrenite razgovor o zborovima u vašoj zajednici. To je prvi korak ka tome da narod preuzme moć koju mu zakon već daje.
Ivan Kovačević
