Dragi moji,
ko o čemu, baba o uštipcima, ili o priganicama. Razlikuje li ko ova dva proizvoda od brašna, kvasca, vode i malo soli? Retko ko… takoreći, niko… Otkud sad ovi uštipci i priganice? Setio sam se toga zbog našeg fudbala, košarke i prošlonedeljnih „sportskih i rezultatskih tragedija“, koje su nas smlatile kao gladne svinje masnu krpu… Mi svetu, onom sportskom, već godinama serviramo, kao svoj specijalitet, uštipke ili priganice, prodajući im foru o tome kako je to naš, domaći specijalitet… i prolazili smo, kako tako… mahom uspešno…
Ali onda, dođu neki Finci, rođeni klizači na ledu, hokejaši, skakači na skijama, vozači relija, naročito po zaleđenom putu… ma sve ono što je vezano za sneg i led, i onda nas potope u košarci… Ne da nas potope, očitaju nam lekciju, održe čas… ponize…
U fudbalu, na ovoj našoj Marakani, poraženi smo i obrukani od strane drugog, ili trećeg tima Engleske. Brojali smo do pet u našoj i ostali na nuli, u njihovoj mreži… Kamo lepe sreće da smo našli neki izgovor i predali se, da ne igramo uopšte, jer bi bilo samo 3:0 za njih… a ne bi bilo i onog brukanja na tribinama… Neki momci, na sve spremni, reagovali su čim je hiljade gledalaca počelo da pumpa i proziva tzv. ćacije… Bruka do neba… Srbi na Srbe… opet…
Ajde da se vratimo našim specijalitetima, ajvaru, šljivovici, kajmaku, duvan čvarcima, sremskoj kobasici, proji od kukuruznog brašna… pa da pokušamo da uz uštipke ili priganice, svetu prodamo tu našu pamet, plus uz one naše čuvene vanilice… da dignemo ruke i predamo se od naših „junačenja“ u košarci, fudbalu, a čini mi se i u još ponekom sportu… Jer, sport nas trenutno deli, svađa, ljuti, motiviše da se i pobijemo i razbijemo jedni drugima glavu… Jedino šljivovica može imati neke slične efekte, ako se preteruje… ostalo je sve bezopasno, osim povećanog pritiska…
Srbija je danas zemlja čuda… U njoj narod i studenti, omladina, mesecima blokiraju ulice, trgove i državne institucije i ustanove koje ne funkcionišu, a onda, pazi tog čuda, i vlast organizuje drugu grupu, mahom starijih i nešto nekih mlađih u crno obučenih, kačketaša, da protiv onih prvih protestuju, takođe blokirajući ulice i trgove… I sve to traje, li traje… Policajci malo tuku, malo bacaju suzavce, malo piju vodu iz ruku pobunjenog naroda i omladine, a malo i u Fakultete uvode rektore i neke profesore, gde ih štite, od studenata i profesora koji bi da polažu ispite, a inače su za proteste… Papazjanija neviđena u svetu, neobjašnjiva ikome drugome, osim nama… I onda nas ubiju Pešić, Avramović, Jokić i društvo, u jednom, a u drugom danu tu se nađu i Piksi, Vlahović, Milenković, naši Pavlović i Lukić… Ko sve ovo izdrži i preživi… alal mu glat uštipci ili priganice… a ako može, nek ih koristi sa kajmakom, ajvarom, duvan čvarcima, uz šljivovicu… uz meru i granice…
Batalite Srbi naš fudbal i našu košarku, od njih se samo dobijaju srčane tegobe, glavobolja i stomačni problemi… Od uštipaka, ili priganica sa navedenim dodacima… svakome će biti bolje, makar sve ovih dana u Srbiji izgledalo, onako, brat-bratu… nikad gore… Dokle?
Sve Vas volim i pozdravljam.
