Rijaliti Srbija
Svi smo, vrlo verovatno, imali iskustva sa majstorima i „majstorima“ u kući. Svako takvo iskustvo ostavlja za sobom poprilične traume. Već na samom početku osoba u ulozi onog koji treba nešto da vam popravi uputi vam ironično pitanje: A ko vam je ovo radio?, misleći na nekog svog prethodnika i vi prevrćete očima ili se nevešto pravdate kao da ste nešto skrivili kao dete uhvaćeno sa rukama u tegli džema.
Svaki majstor misli za sebe da je najbolji, njihova sujeta je legendarna. I kao kod drugih profesija i majstorsku čine dobri i pošteni ljudi i oni koji jedva znaju posao koji treba da obavljaju. U zemlji Srbiji postoje i oni „majstori“ koji nemaju pojma ni o čemu ali se u sve razumeju i ugrađuju iz sve snage. To su tzv. napredni majstori, ponosni članovi kriminalne družine pod kodnim imenom SNS koje predvodi najbolji (čitaj: najgori) među njima Aca Srbin iz Čipuljića.
Oni ruše, grade, preslažu kocke po sto puta (da utvrde gradivo), uništavaju kulturne spomenike i svašta nešto pogrešno i ružno. I nezakonito skoro uvek jer to je njihov modus operandi. A onda se sruši nedavno rekonstruisani deo železničke stanice (nadstrešnica) u Novom Sadu i pobije 15 ljudi (dvoje se u bolnici još uvek bore za život) i gotovo tri nedelje od tog zločina javnost nema informaciju ko je kriv a kamoli da je neko uhapšen i procesuiran. Osim, naravno, nekolicine onih koji su protestovali zbog smrti nedužnih građana i građanki i dece, na ulici ispred Gradske kuće u N. Sadu nekoliko dana nakon tragedije.
I, opet, većina pučanstva ovdašnjeg podržava Acu i Bracu i naprednu bratiju, nedavno istraživanje je pokazalo da imaju podršku tek nešto malo manje od 50%, šačica hrabrih se buni, traži odgovornost, ostavke i zatvor za „majstore“ i njihove nalogodavce ali džaba kreče. To društvo lažova, lopova i prevaranata nema ni stida ni srama ni empatije ni trunku ljudskosti. Njima je njihova guzica najvažnija, ne daju vlast ni po koju cenu i zato spinuju na sve strane preko svojih propagandnih a gadnih glasila, mute ovde u ovoj baruštini od države i društva ionako preko svake mere mutnu vodu i smeju se u lice svima nama.
Upravo je u toku rušenje hotela „Jugoslavija“ u Beogradu, izuzetnog arhitektonskog objekta, čuveni „tramvajski“ most samo što nije uklonjen, u najavi je i rušenje Generalštaba, zahuktava se predstava EXPO gde će mafijaška ekipa oprati brdo para, oni se ne zaustavljaju, njima ne znači ništa smrt običnih, nevinih, ljudi jer oni gledaju samo svoja posla.
Kada kriminalci preuzmu vlast u nekoj zajednici šta može da pođe po zlu. Pa, sve. I niko više nije siguran nigde, na svom radnom mestu, na ulici, stanici, u svom domu i strah se polako ali sigurno uvlači u sve pore života dok od njega ne ostane samo prah i pepeo.
To se sada i ovde nama dešava a mi bečimo očima ili žmurimo i čekamo da prođe. To se neće desiti. Ovo zlo koje nam i bukvalno pada na glavu neće samo od sebe proći. Moraćemo i mi da nešto učinimo tim povodom.
Mislimo da znamo ko nam ovo radi ali moguće je da ovo radimo sami sebi. Njima su krvave ruke a kakve su naše?
Dragan Karalazić