LIČNI STAV: Hanibal Kovač
Ovi protesti u Beogradu su pokazali da je narod ipak živ i ta živost daje nadu u ozdravljenje. Ne možemo baš da kažemo da smo zdravi ali protesti protiv pritajenog fašizma daju nadu za konačno ozdravljenje. Lično mislim, da je najvažnije da se opozicija kompletno i bezuslovno ujedini ako ništa drugo, ono zbog istog zajedničkog cilja a cilj je da se „serum ozdravljenja“ rasprši i podeli svima nama, koji smo ozbiljno oboleli. Bolest zvana „fašizmus patologica“, opasno preti da nas sve satre i ovako nesvesne, bespovratno baci u mrak. Lek, koji ćemo konačno dobiti, distribuiraće se iz nukleusa građanske svesti i savesti onih ljudi zdrave pameti, kojih ima subotom u Beogradu na ulicama, od 18 h, bez obzira na vremenske uslove. E, tu se profiliše opozicija, alternativa režimu i onima koji, diktatorskim i kleptokratskim bansditizmom seju strah i ludilo po Srbiji. Hvala Bogu, da ovi protesti, između ostalog pokazuju ono što treba da pokažu a to je „ko je vjera a ko nevjera“ među budućim, potencijalnim liderima napaćene nam Srbije. Ovde se sve može sublimirati u onu narodnu „ko izda- pizda“ i taj, ko to uradi, otići će na đubrište političke istorije, kao što su, nažalost, do sada i mnogi otišli. Ujedinjenje opozicije podrazumeva odsustvo sujete, liderskog tripa i Bogomdatosti, kao i „kvazimesijanstva“. Jer, samo se setimo Vuka Draškovića, kada 2000-te, jedini nije hteo da potpiše pristupanje koaliciji „Zajedno“ i prošao katastrofično, živeći u ubeđenju da je srpski mesija i jedini ispravni opozicioni lider. Za njega lično a i za nas ostale je dobro, što je tada prošao „kao bos po trnju“, jer smo lošeg političara zamenili dobrim piscem. Tek, izdao je sopstvenu političku ideju. Politika jeste kurva ali ne trpi kurvarluk. Setite se „pametnog“ Šutanovca, koji na beogradske izbore nije hteo da stane uz jedinstven demokratski blok, te dobio samo 18.000 glasova ili u procentima izraženo 2%. I on je sebe ubedio da je, sam po sebi dovoljan, da politički pokori Beograd. Najnoviji slučaj je slučaj umišljenog Jankovića, bivšeg ombudsmana i čoveka, koji je pre dve godine na predsedničkim izborima dobio 600.000 glasova, u procentima 16%, te je umislio da će, on sam, despotišući u koaliciji, uspeti ucenama, da nametne svoje somnabulne političke ciljeve i stavove. Zamislite vi, da je Janković čovek koji jedini nije hteo da potpiše uslove za slobodne i fer izbore. U četvrtak je svojim koalicionim partnerima rekao, da će da potpiše ono što će svi potpisati ali već u petak, 15 minuta pred potpisivanje tih uslova, Đilasu je poslao sms poruku, u kojoj je naveo da on to potpisati neće. Tom Jankoviću je presudio Bane Trifunović i hiljade tviteraša, koji su ga potpuno razgolitili, okarakterišući ga kao „Vučićevog trojanskog konja“ u opoziciji. Lično, neću da verujem i strah me je da je sve to istina ali je, zarad mira i stabilnosti probuđene građanske svesti, dobro što se Janković sam demontirao i povukao iz politike. Srbiji je dogorelo do nokata i niko nema prava da se sa narodom zajebava, kako mu se ćefne. Kako predsedniku države, tako premijeru, ministrima ali ni tzv. opozicionarima, koji bi na probuđenoj gradjanskoj svesti i savesti da ušićare. Opet podvlačim, ko izda-pizda!
P.S.
Vidimo se u subotu u Beogradu, da u što većem broju, kroz dobru energiju, raspršavamo lek, koji će nas izlečiti od diktatorske boleščine koja nas je sve sludela!