Dragi moji,
ovo leto će u ovoj našoj Srbiji ostati upamćeno po tri stvari. Prvo, da je ovo godišnje doba izuzetno vruće, verovatno kao nijedno do sada. Drugo, da je Olimpijada donela zlato Novaku i vaterpolistima, i treće, da se Srbija pobunila protiv rudarenja Rio Tinta i iskopavanja litijuma.
U vezi sa ove dve, zadnje stvari, pada mi na pamet nešto što meni smeta, mada je moguće da smeta mnogima… Naime, razumem ja da su naši Olimpijci, vrhunski, pre svega i samo sportisti, ali bi, kao mladi ljudi, oni koji imaju veliki stepen odgovornosti, ali i specifičnu težinu, naročito Novak Đoković i Nikola Jokić, morali da podignu svoj glas i izjasne se o aktuelnom problemu ekologije, koji je zadesio, ili će tek da zadesi, našu zemlju…To nije stvar politike, mada je u Srbiji sve politika, a naročito naši političari zloupotrebljavaju sport i uspehe tih mladih, posvećenih ljudi… pa upravo zato, očekivao sam da naši zlatni momci, pre svih Nole i Jokić, podrže građane na ulicama srpskih gradova… Olakšali bi oni takvim svojim stavovima i svima onima koji su za kopanje litijuma, barem meni, iz nekih dosta nerazumljivih razloga. Moja logika je naime, sledeća: ako jedna razvijena Nemačka ima potrebu za tim litijumskim baterijama, a sama ima 3,4% svetskih zaliha tog metala, za razliku od naše zemlje koja ima samo 1,2 %, zašto onda ta ista Nemačka ne kopa na svojoj teritoriji, i zbog čega se okomila baš na nas. Zar nije Nemcima lakše da im Rio Tinto, ili neko drugi, raskopa njihovu zemlju i ostavi im „ekološku“ jalovinu, ne zagadi reke i vodoizvorišta, ali zauzvrat, da oni u svojim Mercedesima, BMW-ima i Audijima, ugrade te litijumske baterije, kao svoje…??? Kud baš da udare na Cer, na Jadar (ipak nije planina, kako reče Brnabićka), na Drinu, na Mačvu, Pocerinu i Posavotamnavu…
Ubeđen sam, nešto mi govori, da ni naš predsednik nije iskreno i stopostotno baš za kopanje litijuma, kao ni mnogi iz Vlade Srbije, očigledno je da se nešto drugo iza svega valja, nemam pojma šta i kako, ali eto, intuitivno, na osećaj… tako ja to vidim. Nadam se da ćemo svi uskoro saznati, šta je to i zašto je to tako, kako nam se čini da je tako… I baš zato, očekivao sam da naši laureati, pobednici, moralne i ljudske veličine, oni najbolji koje je iznedrila Srbija, progovore i stanu uz Narod, kada već ćuti Crkva i Patrijarh…
Ako oni, kako kažu, za taj isti Narod, prolivaju znoj i ginu na sportskim terenima, bilo je za očekivati da progovore i o ovoj temi, koja je okupirala Srbiju i Srbe… Ovako su ispali nekako mali, sitni, ljudi bez hrabrosti i stava, velikani, a patuljci…
Možda oni i nisu takvi, ali, sećam se ratova 90-tih i naših tadašnjih sportista, kako su oni ćutali kao zaliveni na svaki zločin, na prolivanje krvi i pretvaranje stadiona u logore… Mislio sam, da danas više nije takvo vreme i da bi njihova reč imala posebnu težinu… Ili su se prevarili oni, najpoznatiji i najpozvaniji, ili sam ja opet promašio temu… Daj Bože da jesam… Mada, čini mi se da nisam… Za Patrijarha, ima opravdanja, on gradi vilu na Dedinju, pa mu to verovatno uzima svu energiju, ali i vreme… Za Nola i Jokića, ja opravdanje ne nalazim…
Sve Vas volim i pozdravljam.