Groteskno zvuči da je MUP kritikovao odluku Užičkog suda o puštanju pritvorenika zbog navodnog napada na službena lica. Tom prilikom navode da se time nanosi šteta policajcima koji profesionalno i zakonito obavljaju svoju dužnost. Elem, mnogo toga se zaboravilo kako policajci mimo zakona brutalno prebijaju građane.
Do sada niko nije odgovarao, na primer, za prebijanje mladića na protestu 2020, kada ga je barem desetak policajaca udaralo dok je ležao na zemlji i posle, jednostvno, preneli na trotoar, ili kada je tokom istrage prebijen na smrt brat optuženog za ubistvo Danke Ilić, pa batinanje starijeg čoveka u policijskoj stanici u Novom Sadu zbog čega mu je odstranjen testis… Naravno, nije bilo službe unutrašnje kontrole, kao što se to dešava u američkim kriminalističkim filmovima, niti se pojavljuje neki naš Serpiko. A odavno je vrh policije u sadejstvu sa kriminogenim grupama, kao što je to bilo prikrivanje dokaza za „ubistvo na šinama“, u čemu je učestvovao kasnije ozloglašeni Veljko Belivuk, a svoj „doprinos“ je uveliko dala Dijana Hrkalović, tadašnja državna sekretarka u MUP-u.
Kako to da Drako Šarić, optužen za šverc šest tona kokaina, ima mobilni telefon u najčuvanijem zatvoru, ili kad se u tom slučaju javlja i ime moćnog Oskara. Kako se to progone policajci koji su otkrili najveću plantažu marihuane na Balkanu, a njen vlasnik Predrag Koluvija slobodno šeta. Pa kada predsednik države izjavljuje da to nije bilo deset tona marihuane nego – jedna tona, ili kad za Milana Radoičića kaže „da nije akademik“.
Čudno da policija ne istražuje prekorčenje upotrebe sile, a to se izučava na policijskoj akademiji i piše u Zakonu o policiji, kada prebija studente na Pravnom fakultetu narušivši autonomiju univerziteta. Primer je iživljavanje nad devojkom primoravajući je da otključa svoj mobilni telefon, ili prebijanje advokata koji se glasno predstavio kao branilac.
Ta crvena linija najočiglednije je pređena prebijanjem studenta FTN Luke Mihailovića, koji je satima trpeo bolove od zadatih povreda, i tek nakon nekoliko dana upućen u bolnicu, gde je opet bio vezan lisicama za krevet. Slično je bilo i sa anesteziologom Vladom Stefanoviećem dok je pružao pomoć povređenom. Štaviše grubo je optužen od tog istog predsednika države da je štanglom tukao policajca.
Ta ista policija privela je Milomira Jećimovića, autoprevoznika koji je vozio studente, grubo ga bacila pa izbacila na asfalt ne dajući mu vodu dok je zapomagao.
Primera je bezbroj da policija ne radi to što piše u zakonu i na što su se zakleli, pre svega, da štite građane i njihovu imovinu. Postali su, u najvećoj većini, puki izvršioci vlasti, a najgore što bespogovorno štite kriminalce u Ćacilendu, kriminogene grupe dok kradu izbore, kao nedavno u Zaječaru i Kosjeriću, odstranjuju poslanicu koja hoće da ukloni kukasti krst, ili se piše krivična prijava trima poslanicama navodno za napad na službena lica tokom guranja ispred Višeg suda u Novom Sadu.
Da se policija otela Ustavu i zakonu očit primer je odbijanje zahteva tužioca za organizovani kriminal za privođenje državnih funkcionera zbog slučaja Generalštab. Nije policija reagovala mesecima ni da pribavi snimak napada na novinara Vuka Cvijića, niti je identifikovala desetak drugih napadača na studente FDU.
Posle svega jasno je da ovakva policija ne treba građanima i državi, da najpre treba sankcionisati one koji su izdavali naređenja, ali, naravno, i one koji su učestvovali u kriminalnim radnjama. Velika greška posle Petog oktobra bila je što komletna služba nije reorganizovana, ostali su stari pipci, pogotovo u tajnim službama, ali za ozbiljnu državu odgovorna, stručna i poštena policija je itekako potrebna.
Dragan Eraković
