Slikama na laži režima
Ni najsvečaniji trenutak Aleksandra Vučića, prilikom predsedničke inauguracije 31. maja 2017, nije prošao bez mrlje i demonstriranje sile i laži. Tako su retki profesionalni mediji objavili fotografije kako neformalno obezbeđenje, pristalice navijača „Partizana“, „odnose“ i „dave,, novinarku „Danasa“ Lidiju Valtner i honorarnog saradnika Tanjuga. A ovi održavaoci reda i pre su bili viđeni u Vučićevom obezbeđenju, ali nakon te javne demostracije sile ništa nije preduzeto, uzete su izjave, i nikom ništa?! Fotografija predsednikovog sina Danila Vučića na Svetskom prvenstvu u fudbalu, u Rusiji, okruženog „navijačima“, za koje je dr Jovo Bakić javno izjavio da imaju 20 do 30 godina robijaškog staža, uveliko je bila dostupna široj javnosti. Ne tako davno novinarka KRIKA Bojana Pavlović fotografisala je Danila Vučića kako u jednom restoranu sa čuvenim „janjičarima“ gleda TV prenos derbija. Reakcija je bila vrlo „simpatična“, prilaze joj lica sa službenim značkama, rekli joj da sačeka patrolu i da će biti privedena. Nakon toga izlazi i jedan od vođa kavačkog kriminalnog klana, Aleksandar Vidojević, sa podebelim dosijeom, a kasnije i ostali, ukupno njih sedam, i otimaju joj telefon. Tužilac nije smatrao da je ona bila ugrožena. Bile su upečatljive i fotografije sa „čuvenim bakljadama“ tokom policijskog čas za vreme pandemije. Policija, po običaju, nije reagovala. Šapčani se sećaju utakmice „Mačve“ i „Partizana“ gde su organizatori bili prinuđeni da tri grupe „grobara“ razmeste na tri različite lokacije, da se ne bi potukli između sebe. Naravno, priređene su bakljade, baš kao što su to radile i „delije“, mada po zakonu svako sa upaljenom bakljom kažnjava se novčanom kaznom do 150.000 dinara, a ako je reč o grupi sledi automatski zatvorska kazna. No, ni to nije bilo dovoljno srpskim čuvarima reda i zakona koji nose uniformu na kojoj piše univerzalna poznata reč- policija da nešto urade, a ove utakmice pride obezbeđuje i Žandarmerija. Bilo je još brojnih primera kada policija zatvara oči pred divljanjem navijača, a bilo je i stradalih u tim sukobima. Međutim, očigledno da su navijači u Srbiji, oni najorganizovaniji, prerasli nivo huliganstva, i postali ozbiljna kriminlna grupa. To je uostalom pokazalo nedavno hapšenje njihovog vođe Veljka Belivuka i grupe od dvadesetak njegovih saučesnika u kriminalnim aktivnostima. Ovoga puta sumnja se na ubistvo troje lica, a za još deset lica gubi im se svaki trag. Ono što je alarmanto da tek kada je predsednik Vučić obelodanio kako su egzekucije izvršene, vrlo svirepo a tela se uništavaju kiselinom, počelo je odmotavanje tog klupka. Evidentno je da ima veoma mnogo propusta policije, BIE, obaveštajnih službi Vojske, ministara Stefanovića i Vulina, ma kako oni promenili uloge, a takođe i predsednika države koji nikad nije otvoreno ukazao na kriminalnu ulogu „janjičara“ i drugih navijačkih grupa. Pa tako, na primer, fotografije pokazuju u „Partizanovoj“ loži direktora Policije Vladimira Rebića, a tu je i Velja Belivuk, i obojica psuju sudiju… Ili, kako to da se vrhu obaveštajnog rada, BII, provlači da ama baš ništa ne znaju o groznim likvidacijama, na nekoliko mesta, ili kako to da je klan koristio vojni poligon da vežba gađanje. Uz to, još se nije slegla prašina oko prisluškovanja predsednika države, gde je opet debelo zatajila BIA, jer ona ima sve mehanizme prisluškivanja. Pominje se i uloga nekadašnje državne sekretarke u MUP-u, Dijane Hrkalović, da ima svoje ljude u tim osetljivim službama, i da oni održavaju kontakte sa kriminalcima. I kad se to još poveže sa Jovanjicom, najvećom plantažom marihuane na Balkanu, gde je vlasnik Predrag Koluvija dobio podsticajna sredstva od države, a imao debeo kriminalni dosije, i hapšenje u Nemačkoj, a da su ga posećivali tadašnji ministar vojni Vulin, i još neki drugi visoki funkcioneri, da su mu davali policijsku značku, rotaciju, da su bili angažovani kao čuvari čak službenici policije i tajnih službi… Očigledno da se policija, tajne službe, a tu su i tužilaštva, ne bave svojim poslom da se bore protiv kriminala, i da pojedinci iz ovih službi bivaju duboko uvučeni u kriminalne delatnosti. Naravno, motiv je novac, pa kad se pogledaju nekakve brzometne a često i urnebesne karijere, skupi automobili, stanovi, trošenje preko mere, pitanje je kako to očistiti i kako nas zaštiti od „naših zašitnika“, kad im, nažalost, ne možemo verovati. A pored solidnih zarada, beneficiranog radnog staža da mogu u penziju sa 50 i nešto godina, učinak je, barem što se vidi iz dramatičnih zbivanja- nikakav. Ima tu podsećanja i na devedesete godine i ubistvo premijera Zorana Đinđića. Zermunski klan je stvaran sa Miloševićevim režimom, a, primera radi, gde je i Vojislav Šešelj igrao šah sa vođom klana Dušanom Spasojevićem. Tada je morao da se pojavi zaštićeni svedok, Čume, i tek tada su mogla da počnu hapšenja. Nažalost, to je već bilo posle atentata na Đinđića, koji nije imao zaštitu ni od tadašnjih uveliko ogrezlih u zločinu policije i tajnih službi. Ovoga puta radi se o kriminalnoj organizaciji stvaranoj za ovih devet godina režima Aleksandra Vučića, da su te aktivnosti bile prećutkivane, a ponekad debelo pomagane, čak i čuvane od policije i drugih državnih službi.
Dragan Eraković
