U SALI „GLASA CRKVE“ U ŠAPCU PREDSTAVLjENA ZBIRKA PESAMA „RATNI DUGOVI“ STANISLAVA VINAVERA
I dok se u drugim gradovima misli o politici i vodi predizborna borba a stranke kalkušišu sa izbornim rezultatima, računajući kako i koliko im je potrebno da pokradu izbore da bi osvojile vlast mi, u Šapcu, pričamo o Vinaveru. I zato je naš grad poseban.
Jedno divno književno veče, u kojem je uživala brojna šabačka publika održano je večeras u sali „Glasa crkve“ u Šapcu. O zbirki pesama Stanislava Vinavera, „Ratni drugovi“, nadahnuto je govorila njegova snaha, Nadežda Vinaver.
Knjiga sećanja, ljubavi i zahvalnosti vratla nas je u doba časti i poštovanja otadžbine i pokazala koliko je Vinaver nosio u srcu divljenje, poštovanje i ljubav prema svojim mrtvim drugovima. Poginulim u Velikom ratu.
Međutim, pričalo se i o magičnoj privlačnosti Šapca koji, svakog ko je u njega došao, nije ostavljao ravnodušnim. Čak, šta više, mnogi su očarani ovim gradom ostajali u njemu i svojim radom pomogli da Šabac bude i ostane prva varoš Srbije.
Stanislav Vinaver
Erudita, književnik i prevodilac Stanislav Vinaver, rođen je 1. marta 1891. godine u Šapcu u uglednoj jevrejskoj porodici. Otac Avram Josif Vinaver bio je lekar, a majka Ruža pijanistkinja. Osnovnu školu završio je u Šapcu. Gimnazijsko obrazovanje ja započeo u Šabačkoj gimnaziji iz koje je izbačen jer nije želeo da se učlani u Vidovdansko kolo. Zbog toga je školovanje nastavio u Beogradu, a na pariskoj Sorboni studirao je matematiku i fiziku. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu 1930. godine. Već tada postao je sledbenik filozofskih ideja Anrija Bergsona.
Tako su, jedne davne godine pretprošlog veka, u Šabac došli i lekar Avram Josif Vinaver i njegova žena Ruža, pijanistkinja, koji su se na prvi pogled zaljubili u Šabac i u njemu ostali da žive ostavljajući dubok trag u njegovoj istoriji. Nama na ponos.
Na kraju večeri inspirativan govor održao je i protođakon Ljubomir Ranković koji je, takođe, pričao o magičnoj privlačnosti Šapca i razlogu zašto je u Šapcu ostao da živi. On je istakao i da je Šabac, kao jedini slobodan grad ono zrnce soli koje Srbiju održava u „životu“ i izrazio želju i nadanje da će Šabac to ostati i posle ovih izbora.
Treba istaći i to da je na početku ove divne književne večeri Aleksandra Pavlović, profesorica srpskog jezika i književnosti, pripremila sjajan scenskih prikaz razgovora Stanislava Vinavera, Rebeke Vest i vladike Nikolaja Velimirovića, koji su nadahnuto izveli mladi šabački glumci.
Ivan Kovačević
