Humoreskica
Posle objavljivanja jedne od brojnih, ali sjajnih karikatura Predraga Koraksića u novinama za koju šerif i njegovi čauši tvrde da je fašistička, odmah su se javili čuvari lika i dela svoga šefa. Najpre, mlađani orlić, a potom i ministarka pravde. Orlić (još uvek nije unapređen u orla) reče da je Koraks „nameren da zada udarac šerifu“, a gospođa ministarka odvali da su u pitanju „teški bolesnici“. Rekoše to šerifove uzdanice, ne trepnuvši. Očito je da se na akademiji mladih lidera ne uči ništa o realnom životu, kao ni o tome šta je uloga humora i satire. Šerif očito nije stigao od silnih gostovanja na TV sa nacionalnom frekvencijom da na akademiji objasni svojim ulizicama da je smisao karikature da ukaže na nepravilnosti u društvu, a šerif je po tom pitanju veoma zanimljiv lik.
Dakle, vremešni Koraks samo preslikava ono što se u šerifovom okrugu dešava. Ali na svoj načim, koji je specifičan i originalan. To što šerif na karikaturi umesto mača dobija mikrofon najbolje islustruje njegov odnos prema medijima koje je toliko uzurpirao, da mu čak i obična karikatura smeta, pa mora da šalje izaslanike da ga brane. Morao bi šerif da shvati da se od naroda ne brani trudeći se da ga podeliš na one koji ti kliču i koji te svakodnevno pominju u skupštini, na konferencijama za štampu i danonoćnim dežurstvina na režimskim televizijama i one, koji na stanje u okrugu gledaju sa realnije strane. Ako to shvati i počne da radi ono što mu ustav nalaže i Koraks će imati manje posla.
Rade Đergović
