Krizni štab u Šapcu doneo je odluku o zabrani javnih manifestacija, pored ostalog za Šabački vašar i Čivijaški karneval. Međutim, nekako se provuklo da se održi „krnja“ Čivijada jer je prethodno bio raspisan nagradni konkurs za karikature, aforizme i šaljive priče. I po sili prilika naprednjačka vlast je okitila grad sa čivijaškim obeležijima, a u petak je na gradskom trgu otvorena izložba karikatura. I mada je bilo najavljeno da će to trajati do 20. septembra, naprečac je već u subotu sve poskidano, od karikatura do okićenih ulica. Takođe, u petak je u Šabačkom pozorištu inaugurisan novi predsednik Čivijaške republike, Andrija Milošević umesto sudije Miodraga Majića. Znatan deo Šapčana zgrožen je ovakvim postupanjem naprednjačke vlasti, jer izložene karikature nikom nisu smetale, niti su pretile povećanjem broja zaraženih jer su bile na otvorenom. Takođe su Šapčani ne malo iznenađani ponašanjem republičkih vlasti jer su dozvoljene masovne manifestacije, od Egzita, Guče, do fudbalskih i drugih utakmica, a u obližnjoj Koceljevi u subotu održan je Festival zimnice, gde je za nastup Zorice Brunclik plaćeno milion dinara. Čivijada je obeležje Šapca, jer još početkom 20. veka ovde je izlazio list „Čivija“, da bi prva Čivijada održana 1968 . godine. Ne dugo zatim, 1972. godine, zabranjena je zbog karikatura i napisa u listu „Čivija“ koji su otvoreno ukazivali na albanski separatizam.
Čivijada je obnovljena 1990. godine, a za predsednika Čivijaške republike izabran je Dušan Kovačević. Kasnije je pridodat međunarodni Čivijaški karneval, koji je okupljao karnevalske trupe iz sveta , a pogotovo je bio atraktivan Dečiji karneval, sa više hiljada dece učesnika. Ovako ostaje gorak ukus da lokalna vlast može šta hoće, ali da ne zna da organizuje jednu značajnu i tradicionalnu manifestaciju. Uzgred, ovde je organizovana masovna proslava Dana srpskog jedinstva i zastave, gde je kolona automobila bučno prošla kroz grad, da bi u staroj tvrđavi bio priređen vatromet, na železničkom mostu bakljada, a slično je bilo još i na krovovima zgrada u Šapcu. S druge strane po prvi put od kako je Rukometni klub“Metaloplastika“ naveliko ušao u svet rukometa, od 1975, u subotu je uzvratni susret sa švedskom ekipom morao da se odigra u Sremskoj Mitrovici. Još kada su bili opozicija šabački naprednjaci su zamerali tadašnjoj gradskoj vlasti što ne obezbeđuje gradsku halu. Nekadašnja Hala „Zorka“, sa 3.200 mesta, pripala je posle privatizacije AIK banci, koja je za nju tražila oko 1,2 miliona evra. Po tadašnjim cenama, nova hala bi koštala 700 do 800.00 evra, a u pregovorima je tadašnja gradska vlast obezbedila da „Metalopalstika“ igra u Hali „Zorka“. Uz to, tokom predizborne kampanje naprednjaci su obećavali da će iz pomoć države biti izgrađena hala sa pet hiljada mesta kao i otvoreni bazen. Od toga nije bilo ništa, nova šabačka vlast nije realizovala a bogme ni pripremila neku kapitalnu investiciju. Započet je projekat rekonstrukcije i dogradnje bolnice, ali ta priča već predugo traje, a pomalo se zaboravlja da je i to kočeno na različite načine od republičkih vlasti i domaćih naprednjaka.
D.Eraković
Foto naslovna:Izložba karikatura skinuta za dan/D.E.
