ZONA NOVOG OPTIMIZMA U ŠAPCU
Zbog kiše Zona novog optimizma posvećena karikaturi premeštena je sa Gradskog trga u Šabačko pozorište. Pred sam početak i grupa od dvadesetak mladića sa naprednjačkim transparentima, zvižducima i pogrdnim rečima učinila je da tribina počne sa oko pola sata zakašnjenja. Na početku prikazani su kraći filmovi o prošlogodišnjoj Zoni kao i tribine oranizovane povodom karikatura Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića u petnaestak gradova Srbije.
Milan Vasić, načelnik Gradske uprave, pozdravio je goste kao i sugrađane, ukazavši da se u Šapcu borimo za istinsku slobodu, i da jedino tako možemo imati bolji život dostojan čoveka. Cilj je da svi gradovi u Srbiji budu slobodni i da građani osete sve prednosti uređenog demokratskog društva. Branislav Guta Grubački naveo je da je jedino u Šapcu bilo moguće organizovati Zonu novog optimizma, i da se kao u staroj Grčkoj rasprava vodi na gradskom trgu. Prošle godine moto je bio Šabac – slobodni grad, a ovogodišnji Šabac – otvoreni grad. Nažalost, za ovih godinu dana društvo nije odmkalo u demokratizaciji i podele su se zaoštrile. Moderator Milica Kravić Aksemit umesnim pitanjima i opaskama održala je osnovnu nit rasprave za brojne učesnike tribine.
- U vreme komunizma nisu mogli da se „obrađuju“ živi političari, sa njihovim likovima. Tek devedestih bila je prilika da
slikam žive ljude, i posle tih karikatura nema apelacije, to je njihova presuda i tako će ostati zauvek. Doživeće sudbinu kao Hitler i Musolini. Neverovatne gluposti dešavaju se svakog dana, od Skupštine, otvaranja već otvorenih puteva, pevajućih fontana, do tabloida, i ponekad odustanem od prekomerne gluposti, jer to nijedna karikatura ne može da obuhvati, sumirao je ovo doba Predrag Koraksić Koraks.
Predrag Koraksić Koraks ukazao je da se na karikaturama sve vrti u istom krugu, iste face i iste gluposti. Kome ništa nije jasno posle ovoga tome pomoći nema.
- Srbija je nesrećna zemlja, probala je za ovih 200 godina razne sisteme. Jedino što nismo probali, a što su drugi
uradili, da izaberemo elitu, one najbolje iz sredine i društva. Posle svih tumaranja potrebno je da se okrenemo ozbiljnim, kredibilnim, dakazanim i kreativnim ljudima. Nažalost, kod nas je elita dobila negativan predznak, a šljam i bagra vode državu. Karikature se nešto što ne može da se frizira kao istorija, i ostaće kao trajno svedočanstvo o ovom dobu, rekao je Dušan Petričić.
Dušan Petričić naveo je da izložba donosi nove karikature, a da posle tribina u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i drugim gradovima pokazuju koliko je su to zapravo karikature od naših života.
- Profesorka Turajlić navela je akademska zajednica pokazuje egoizam i sebičnost, važne su im samo sinekure
i privilegije. Kad im doktori sa lažnim diplomama otmu katedre tek onda će se pobuniti. A desilo se da se niko od 33 dekana nije pobunio protiv lažnog doktorata Siniše Malog.
Profesorka Srbijanka Turajlić podsetila je da su karikature ovih dvojice autora ubojito oružje, i da se na najednostavniji način prikazuje sva propast Srbije. Oni drugi to ne gledaju i ne interesuje ih kuda ova zemlja ide.
- U Srbiji njen predsednik šalje poruke da nikada nećemo pobediti i da je uzaludno boriti se. Koraks i Petričić
pokazuju da vredi boriti se, da uvek ima nade. Neutralnost i ćutanje ohrabuje zlostavljače. Pravi itelektualci i moralni ljudi nikad ne okreću glavu na zlostavljanje i kriminal, i oni su svest i savest društva, istakao je Ognjen Radonjić.
Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić ukazao je da je Srbija tužna zemlja, a da su karikature Koraksa i Petričića prepoznatljive, ne moraju da se objašnjavaju i da čitaju između redova. Međutim, u ovoj zemlji očigledno da imamo problem sa političarima, kad su karikatursiti najistureniji u kritici režima. Dušan Čavić, autor serijala “Marka Žvaka“, smatra da autori imaju itekako mnogo inspiracije i primera za svoje karikature. Stvarnost je sumorna, možda ove karikature „Aco Srbine“ razvlači osmeh na usta. Međutim, teško je očekivati neki preokret u društvu, i mladi pa i deca ovde ne vide perspekitvu i razmišljaju o odlasku. Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga“, istakao je da su kultura i umetnost značajnije što je društvo autoritarnije i njihova je uloga da pokažu kritički potencijal. Za dobro društvo potrebno je da mnogo više građana iskaže šta misli. Ove karikature pokazuju izuzetnost, hrabrost i nepotkupljivost, to je zabeženo vreme posrnuća za neke potonje generacije, i vredeće mnogo više nego neki lažni doktorati. U ovom vremenu „junaci našeg doba“ to su samo zato što se mi njih bojimo.
Zonu novog optimizma kao i prošle godine direktno prenosi TV Šabac. Ova televizija prenosila je i sve proteste „Jedan od pet miliona u Beogradu“, a od pre dve sedmice ima i vrlo aktuelnu dvosatnu emisiiju iz studija u Beogradu „U Srbiji danas“. Gosti su eminentni stručnjaci, umetnici, profesori kao i političari iz opozicije koji godinama nemaju pristupa na televizije sa nacionalnim frekvencijama.
Koraks i Petričić nas podsećaju na to, i oslobađaju straha. Ne može se dobiti rat protiv karikaturista, njihov duh je nesalomljiv. Dragan Stošić, urednik u „Danasu“, podsetio je da je Koraks odabrao slobodu i neizvesnost odlazeći iz „Večernjih novosti“. Odabrao je list „Danas“, i to je ogledalo našeg doba, i pokazana hrabrost protiv nakaradnog režima. Nedim Sejdinović, iz Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, smatra da su Koraks i Pteričić dva najbolja politička analitičara poltičke scene Srbije, a ona je stvarno karikaturalna. On je uporedio retrospektivnu izložbu karikatura u Berlinu iz nacističkog dob: one prave karikature, kritičke i smislene, i one druge – koje su cinične , smrtosne i jezive. Na ovoj domaćoj sceni dovoljno je uporediti kairkature ovih dvojice stvaralaca sa karikaturama, na primer, u „Informeru“. Snežana Čongradin, novinarka „Danasa“, ukazuje da nije vreme za smeh, ove karikature su vrlo ozbiljne jer prikazuju opšte posrnuće. Užasne i stravične stvari se dešavaju u društvu , ljudi gube živote, kuće i stanove, živi se bedno… Nemamo više vremena i treba se uozbiljiti da se ovo bolesno stanje preboli.
D.Eraković