Pušenje cigareta je značajan faktor rizika za nastanak raka pluća. Jedan od najpodmuklijih malignih tumora je sigurno karcinom pluća. Njegov rast i napredovanje nije u skladu sa simptomima, što znači da je dugo asimptomatski, a za to vreme rast i proširenost su u takvoj meri da i oni koji bi mogli da se operišu postaju inoperabilni. Naravno to se odnosi na tipove malignih tumora pluća koji se mogu operisati, odnosno na nemikrocelularne. Mikrocelularni se ne operišu bez obzira na stadijum. Mikrocelularni karcinom pluća se primarno leči hemioterapijom, eventualno radioterapijom, objašnjava dr Ana Tadić, načelnica Službe pneumoftiziologije Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević” Šabac.
Dve, tri godine pre pandemije Kovida, Služba pneumoftiziologije je registrovala, odnosno prijavljivala, između 120 i 150 novotkrivenih karcinoma pluća. Ono što dodatno zabrinjava je to što karcinom pluća mogu dobiti i pasivni pušači. Od ukupnog broja uživalaca u duvanu, njih 20 odsto oboli od hronične opstruktivne bolesti pluća, a kod nešto manjeg procenta pušača postoji mogućnost oboljevanja od karcinoma bronha koji je jedna od najčešćih lokalizacija maligniteta. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, od raka pluća kao najčešćeg malignog oboljenja, godišnje u svetu oboli 1,8 miliona, a umre 1,6 miliona osoba. Svake godine preko 5.000 stanovnika Srbije umre od ove bolesti.
– Zašto kažemo da je rak pluća jedna od najpodmuklijih bolesti? Parenhim pluća ima dobru prokrvljenost, ali je neosetljiv na bol. Bol se javlja kada je tumorom zahvaćena plućna maramica ili kada je tumor toliko narastao da vrši pritisak na okolne organe. Sredogruđe (medijastinum) je veliki prostor gde su smešteni mnogi vitalni organi, ali njegova zapremina dozvoljava rast tumora, a da pri tom ne daje značajnu simptomatologiju – ističe dr Ana Tadić.
Simptomi koji se najčešće javljaju su kašalj, pretežno suv, ponekad iskašljavanje sukrvice, ako je rastom oštećen krvni sud, pritisak u grudima, bol u grudima, promuklost, slabiji apetit, gubitak u telesnoj masi. Ako se jave glavobolja, Epi napadi to su već znaci proširene bolesti. Često se rak pluća otkriva sa udaljenim metastazama i kada ga više nije moguće operisati, ali savremena terapija i tu može delimično pomoći, kod metastaza na mozgu, gama i iks nož i slično. Kašalj koji traje duže od tri nedelje prvi signal za uzbunu, zabrinjava to što pušači misle da je to usputna reakcija njihovog tela na duvan. Vrlo često uporan kašalj traje i do pola godine, a da se ne potraži mišljenje lekara.
– Dođe pacijent, kašlje nekoliko meseci, ali lepo izgleda, nalazi su mu odlični, a stanje zakomplikovano. On već ima proširenu malignu bolest! S druge strane, beležimo i slučajeve da smo otkrivali tumore u početnoj fazi kada je moguća operacija i hemioterapija, samim tim i izlečenje. Pušački staž dovodi do pojave hronične opstruktivne bolesti pluća, koja izaziva “propadanje srukture pluća”, emfizem i neminovno smanjenje plućne funkcije, a kod najtežih slučajeva respiratornu insuficijenciju, koja vodi u stalnu potrebu za terapiju kiseonikom. Takvi pacijenti dolaze na redovne kontrole kod pulmologa, što je slučaj i kod naših pacijenata – česte posete ATD-u i hospitalizacije. Dobra strana tih čestih kontrola je to da se radi češće i rentgenogram pluća, te se mogu otkriti i početni tumori pluća, što je dobro za dijagnostiku i terapiju. Ali, uvek postoji ali! Kod takvih pacijenata koji imaju visok stepen oštećenja disajne funkcije, čak i kada je maligni tumor pluća operabilan, nije moguće pristupiti takvom načinu lečenja, jer njihov “kapacitet” pluća je toliko nizak da se kod njih ne mogu primeniti radikalne operacije, to jest, odstranjenje tumora sa delom pluća ili čak jedim plućnim krilom – priča dr Tadić.
Nikada nije kasno za prestanak pušenja. Već u prvim satima bez duvana, organizam počinje da se oporavlja. Nivo ugljen–monoksida u krvi već 12 sati po prekidu pušenja, vraća se u normalu, a od dve do 12 nedelja bez cigareta cirkulacija i funkcija pluća se poboljšavaju. Deset godina kasnije smanjuje se rizik od raka pluća na približno polovinu, a takođe smanjuje se i rizik od karcinoma usta, grla, jednjaka, mokraćne bešike, grlića materice i pankreasa
Kako bi se ukazalo na razmere epidemije upotrebe duvana i na opasnost od preventibilnih smrti i bolesti kojima on doprinosi, Svetska zdravstvena organizacija je 1988. godine proglasila 31. maj Svetskim danom bez duvana.
Kada se bez odlaganja treba javiti lekaru?
Prvi simptom zbog kojeg bez odlaganja treba posetiti lekara je kašalj duži od tri nedelje. Iskašljavanje krvi je veoma ozbiljan simptom, a bol u grudima govori da je tumor toliko narastao da je zahvatio plućnu maramicu. Osim duvana, faktori rizika za nastanak karcinoma pluća je i dugotrajan i konstantan stres, genetika, aerozagađenje …
U cigaretama i radioaktivne materije
Pušači danas imaju veći rizik za rak pluća nego pušači pre 50 godina, što se objašnjava promenama u dizajnu i sastavu cigareta. Duvanski dim ima oko 4.000 otrovnih sastojaka. Osim čestica nikotina i katrana, pušači u sebe unose brojne kancerogene i kokancerogene supstance, čak i radioaktivni polonijum 210, radijum, arsen, nikl …
Šta se događa u telu po prestanku pušenja?
– 20 minuta nakon prestanka pušenja krvni pritisak pada i puls se smanjuje.
– 12 sati posle prekida pušenja, nivo ugljen-monoksida u krvi pada na normalu.
– Posle 2-12 nedelja bez pušenja, cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se poboljšava.
– Nakon 1-9 meseci bez pušenja, kašalj i otežano disanje se smanjuju.
– Posle jedne godine bez cigareta rizik od koronarne bolesti se približno upola smanjio.
– Deset godina bez cigareta smanjuje rizik od raka pluća na približno polovinu, a takođe se smanjuje i rizik od raka usta, grla, jednjaka, mokraćne bešike, grlića materice i pankreasa.
– Nakon 15 godina bez pušenja rizik od koronarne bolesti je isti kao kod nepušača
Najbolja prevencija svih oboljenja izazvanih pušenjem cigareta je da se smanji broj potencijalnih pušača.To se postiže edukativnim programima sa školskom decom, pozitivnim uticajem porodice i rad primarne zdravstvene zaštite. Tim aktivnostima može se uticati da mladi nikada ne postanu pušači ili bar da se odloži početak konzumacije ili da se što pre prekine pušenje cigareta (čim se zadovolji adolescentska želja).
PUŠENJE ili zdravlje odlučite sami!
www.bolnica015.org.rs