U ŠABAČKOM GERONTOLOŠKOM CENTRU
U našu redakciju je ovih dana stiglo nekoliko pritužbi stanovnika šabačkog Gerontološkog centra koji se žale na nepodnošljivo stanje u ovoj ustanovi. Kako tvrde, direktorka im je, pod izgovorom „zaštite“ od koronavirusa, uskratila sva prava dostojna čoveka pa svi koji trenutno žive u šabačkom Gerontološkom centru imaju osećaj da se nalaze u koncentracionom logoru.
Na sajtu Gerontološkog centra stoji da je to ustanova socijalne zaštite za smeštaj odraslih i starijih osoba, kapaciteta 230 korisnika, kojima se pružaju usluge stanovanja, ishrane, nege, zdravstvene zaštite, usluge socijalnog rada, kulturno – zabavne, rekreativne, okupacione i druge aktivnosti, zavisno od potreba, sposobnosti i interesovanja korisnika, što im boravak u ustanovi čini lepšim i bogatijim.
Ali, da li je to u stvarnosti tako?
Pa, kako naši sagovornici pričaju očito da nije. Kao prvo primetni su narušeni međuljudski odnosi među zaposlenima u ovoj ustanovi. U poslednjih nekoliko meseci, isključivo po nalogu Srpske napredne stranke, primljeno je petnaestak novih radnika koji se veoma bahato ponašaju a to njihovo ponašanje toleriše direktorka jer, kako stvari stoje, oni su radnici Srpske napredne stranke a ne Gerontološkog centra u kojem samo primaju platu. To i takvo njihovo ponašanje u mnogome je pogoršalo usluge prema korisnicima što je stvorilo veliko nezadovoljstvo ali, nažalost, stanovnici Gerontološkog centra nemaju kome da se žale. Međutim, kako kažu, neće svi da trpe. Pre nekoliko dana u Centar je stigao jedan gospodin, nepokretan, ali mentalno potpuno zdrav. I, kako kažu, veoma kulturan. Ali očito da u Gerontološkom centru nije naišao na usluge koje je očekivao već na neodgovorno i bahato ponašanje pa je posle samo nekoliko dana zatražio da napusti ovu ustanovu. Direktorka je zatražila izveštaj osoblja koje je vodilo brigu o njemu i usledila je kazna. Ali kakva? Radnica koja u ovoj ustanovi radi više od petnaest godina kažnjena je tako što će joj biti odbijeno 20% od plate a njena koleginica koja je skoro zaposlena po preporuci Srpske napredne stranke i koja je izazvala incident kažnjena je opomenom. „Partijskim ukorom“.
U Gerontološkom centru ne nalaze se samo bolesni i nepokretni već i ona lica koja su potpuno zdrava. E, oni su, kako izgleda, najviše „nastradali“. Njima je, kako kažu, zabranjeno sve. Od toga da mogu da izađu pa čak i do toga da mogu da odu do prodavnice. Tako su, kako govore, ostali uskraćeni za mnogo šta. Naravno, ne žale se oni na hranu u Centru. Ona je takva kakva je ali zdrav čovek poželi da pojede i neku voćku više, parče slanine, malo čvaraka, neki slatkiš koji kupuju od svog džeparca ali ni to im nije dozvoljeno. I, ovog leta mnogi su ostali željni lubenice, paradajza… Mada ima i onih zdravih koji mogu da pojedu više od porcije koju dobijaju. Tako su oni, da bi utolili glad, više nastalu od nervoze, počeli da iznose „suv“ hleb iz trpezarije i nose ga u sobe. To je stvorilo nove probleme jer su na mrve po njihovim sobama počeli da se skupljaju mravi i druge bube.
Posebno je zanimljiva priča oko paketa sa hranom koje rodbina i prijatelji donose. Naredba je da sve to mora biti isključivo u vakumiranom pakovanju. Paketi se dostavljaju na portirnicu gde se prskaju nekom dezinfekcionom tečnošću i tek posle 24 časa „karantina“ dostavljaju se onima kojima su namenjeni.
Da li je to normalno? – pitaju se!
Posebno teška situacija je sa zdravstvenom negom. Direktorka i lekar u Gerontološkom centru su neke stvari i preporuke Kriznog štaba bukvalno shvatili pa su korisnici Gerontološkog centra ostali uskraćeni za zubara. A kad zub boli teško da tu bol mogu trpeti i mlađe osobe a ne one koje su stare, nemoćne i bolesne. Direktorka i lekar to očito ne mogu da razumeju, jer njih ne boli, pa je naredba da se zubobolja ublažava lekovima i tako se svi oni koji imaju problem sa zubima nepotrebno danima „kljukaju“ sedativima. I trpe. Ali i tom trpljenju ima kraja pa je na vratima jedne sobe osvanula molba lekaru da od Uprave traži zubara kako bi njegove muke napokon prestale.
Da li je to normalno?
Ono što je posebno zanimljivo je to što direktorka i lekar ne dozvoljavaju kontakte i druženja među stanovnicima Gerontološkog centra što te ljude dovodi do potpune izolacije i samoće. A samoća nije dobra ni u drugim uslovima a kamo li u ustanovama ovog tipa. Tako su, u mesecu u kojem se obeležava briga prema starim licima, stanovnici Gerontološkog centra ostali uskraćeni za mnoge manifestacije i druženja koja su im činila život lepšim, kvalitetnijim i mnogo značila.
A kad „kola krenu nizbrdo“ onda mnoge stvari koje se dešavaju i na koje u drugim okolnostima ne bi obraćali pažnju postaju važne. A takvih stavri u Gerontološkom centru je sve više i više.
Recimo, porodica jedne preminule štićenice ovog Centra je nekoliko sati čekala u kapela da se iz Gerontološkog centra, uz telo koje je stiglo, pošalju i stvari da je obuku. Posebno je strašno što su, posle prvog poziva, radnici Centra koji pojma nisu imali gde su te stvari, ostavili podignutu slušalicu kako ih rodbina ne bi više „uznemiravala“. A stvari su stigle tek kad su „potegnute“ neke lične veze.
I, sad, postavlja se pitanje da li je zbog svega ovoga nekoga sramota i da li će neko snositi posledice. Pa, naravno, neće. Jer svi odgovorni za ovakvo stanje račune polažu samo svojoj, Srpskoj naprednoj, stranci i jedino prema njoj imaju obavezu. A to je da skupe što više glasova.
Možda sve ovo ne bi bilo ni toliko strašno i možda bi mnogi „progutali“ priču da se sve ovo radi u interesu i radi zdravlja ljudi koji žive u Gerontološkom centru, i koji za to debelo plaćaju, da se svi u ovom Centru ponašaju na takav način. Ali, tako se ne ponaša ona koja je najodgovornija. Direktorka.
Na fotografiji koju smo dobili može se videti direktorka Gerontološkog centra kako u podne, dakle u radno vreme, sa spuštenom maskom u grupi sa svojim partijskim kolegama protestuje ispred prostorija supatničke stranke.
I tako dok se direktorka, tobož, brine za zdravlje stanovnika Gerontološkog centra ne dozvoljava posete i drži ih gore, od kako jedan od njih reče, nego pse u azilu koji imaju mnogo bolji tretman od njih, njoj je sve dozvoljeno.
Zabrinjavajuće je i to što se direktorka ne brine da bi zarazu u Gerontološki centar upravo ona mogla da donese.
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević