Dragi moji,
pošto nas čeka užasno teška zima i još gora, stravična, ona sledeća, jer naš predsednik je i meteorolog, to znači da će oni, koji ovu prežive, teško preteći onu sledeću… o Bože… Zašto je to tako? Jer smo od izvoznika struje, postali zavisni od uvoza skupe električne energije, pošto je stranačka mašinerija izrodila „eksperte“, koji su kao osvedočeni pečenjari, stali na čelo najvrednijeg srpskog preduzeća, Elektroprivrede Srbije… I ko je kriv? Niko. Građani su krivi… niko drugi, i samo oni… jer ćute i trpe… Dok se ovi igraju s njima,ali i sa državom…
Lep primer neodgovornog odnosa države prema svojim građanima, upravo se odigravao, na naše oči i uši. Prvo nam je sa najvišeg mesta rečeno da Evroprajda i šetnje Beogradom, neće biti, da je zabranjena, otkazana, pomerena za drugo vreme, i da se takva odluka neće promeniti ni po koju cenu, jer kad država nešto odluči, to je odlučeno i to ne može da promeni, bilo kakvim uticajem na Srbiju, baš niko…. ni Bajden, ni Makron, ni Putin, ni Erdogan… svi oni da zovu predsednika i gej premijerku, odluka se neće promeniti… Gej premijerka je inače, taj evropski gej skup, kao sedmodevnu manifestaciju i odobrila i sve to je ušlo u njihovu agendu: Beograd će u septembru, nedelju dana biti centar gej populacije Evrope… Cela Srbija je znala, kad naš predsednik donese čvrstu odluku, od toga će malo šta ostati… Tako je i bilo. Gej Parada ponosa je održana, a suprotstavljene im litije nisu, ali su navijačke grupe ušle u velike sukobe sa policijom. Udario brat na brata…. Baš srpski… Nije zvao, barem da javnost zna, ni Bajden, ni Putin, ni Makron, ni Šolc, ni Erdogan, ali jeste američki Amabasador, i eto čuda… Država je, kaže gej premijerka pokazala da je ozbiljna, koja drži reč prema svojim građanima, i koja poštuje svoje institucije,ali i prava svojih građana… Bravo, baš lepo i pošteno prema građanima…. naučilo se to tokom godina na vlasti, a da se primilo, baš se primilo, samo dokle…
U Skupštini Srbije je pre ovog Čuda, kako Prajd nazva predsednik, bio maraton, bez ustajanja, bez odlazaka u toalet, bez hrane i sa malo vode, ali sa gomilom papira o svakom poslaniku opozicije (Bože, ko li je opozicija u Srbiji i ima li je, čast izuzecima?), trajao je performans koji je neradni deo Srbije mogao da gleda uživo, kao što se upijaju i oni Željkovi rijatiji… sačuvaj nas Bože… Čega tu sve nije bilo. I stihova i čitanih govora, mahom nerazumljivih običnoj TV svetini, ali i uvreda i prebacivanja za izdaju i prodaju svete srpske reči i kolevke srpstva, što takav auditorijum razume i voli, ali i udvaranja, uvlačenja i podilaženja, onom ko je bio u centru pažnje i sa svim polugama moći u svojoj fotelji… Kakvo izigravanje parlamentarizma i rijalitizacija najvišeg državnog tela, Narodne Skupštine… Jasno je bilo samo jedno, svi oni zajedno znaju, da im tema ne može biti Kosovo i njegova sudbina, jer o tome neće odlučivati Srbija, ali su se nadmetali u tome ko će se masi više svideti i dobiti više glasova, kad dođu Izbori… Predizborna kampanja je upravo, ta dva dana u Skupštini, počela svom snagom… To je njima i najvažnije… a za Kosovo, Rio Tinto, inflaciju, nestašice, urušen energetski sistem, enormno zaduživanje bez plana i ikakvih odluka, evropske integracije… ma koga je briga… Neka se forma ispuni. I ispunjena je… Bravo za poslanike… tako se bori za glasove…
U našem Šapcu je upravo u to vreme započeo, naš veliki brend, naš Vašar… Mogao je Šabac da preuzme ulogu domaćina ovima iz Skupštine. Bilo bi bolje i korisnije… i za njih i za nas… Živeo šabački Vašar… Samo da ne postane srpski vašar… Ako već nije.
Sve Vas volim i pozdravljam.