Rijaliti Srbija
E, sad. Šta znači biti normalan u ovom ludom svetu gde besne ratovi, ljuljaju zemljotresi, ekonomske krize smenjuju jedna drugu, postistina caruje, gde su bogati sve bogatiji (1% populacije poseduje 99% svega na planeti) a siromašni sve siromašniji (99% populacije poseduje tek 1% svega na kugli zemaljskoj), gde su budale na ceni a pametni u zapećku (videti pod: Srbija) i gde je zapravo nenormalnost nova normalnost. Šekspir bi, u Hamletu, rekao da je svet „razglobljen“, što će reči da je ispao iz zgloba, iščašen, da nije u vinklu ako je ikada i bio.
Svet je definitivno postao globalno selo ali samo u svemu lošem i gorem a u onom dobrom stvar je lokalnog karaktera. I ovi naši napredni nenormalci odlično su se uklopili u tu ružnu planetarnu sliku na čelu sa Šefom koji iako predsednik jedne male zemlje vredno radi na tome da bude u vrhu svetske liste najgorih lidera. Najnoviji performans upriličio je na društvenim mrežama gde je „pod gasom“ zaplitao jezikom i sav crven u licu optužio svoje političke oponente da su špijuni a zamerio svojim koalicionim partnerima (SPS) na mlakoj podršci njemu Jednom i Jedinom.
Posle se vadio („nije majka sina karala što se kockao nego što se vadio“) na svojim a nacionalnim televizijama da nikada u životu nije pio kafu, da ne puši i ne drogira se, ne spominjujući alkohol a donedavno se javno hvalio da voli da pije vino, mnogo, mnogo vina, što je takođe na televizijama u svom vlasništvu i demonstrirao.
A tek odbrana njegovog lika i dela od strane njegovih naprednih podguznih muva je bila ludilo „vrh“. I to je, naravno, tek vrh ledenog brega ovdašnje nenormalnosti. Dok se u Narodnoj skupštini raspravljalo o Kosovu i najnovijem „evropskom“ predlogu za rešenje tog nerešivog problema jedan poslanik, socijalista baš sa KiM, gledao je pornić i ta je blamaža ukrala šou svemu izrečenom u Skupštini i svim „kosovskim junacima“ i iz pozicije i iz opozicije (kasnije se saznalo da je to bila nameštaljka da bi se diskreditovao SPS i vratio na pravi put, u zagrljaj Velikog Brata – SNS).
U najsiromašnijoj evropskoj državi (ako ne računamo Severnu Makedoniju i Albaniju) nema demokratije ni u tragovima, poštenih izbora – pu, pu, daleko bilo, slobodom govora se smatra da svaka budala može da kaže šta god hoće bez posledica samo ako podržava Aciku – braciku ali istina, činjenice i nepobitni dokazi o recimo umešanosti državnog vrha u mutne radnje sa kriminalcima, ne stanuju ovde, laže se naveliko i svakodnevno, od toga da je Srbija „ekonomski tigar“ sa najvećim (najvišim) platama i penzijama u istoriji do priča o zlatu i litijumu kao zalogu za budućnost društva (a prirodu ko j..e) i sve tako i tome slično.
Izgleda da su pacijenti „Laze“ svi pušteni na slobodu, učlanjeni redom u „novokomponovane radikale“ i evo ih kako žare i pale po propagandnim medijima uzdižući Vođu u nebesa dok narod (u većini) grca u dugovima, jedva sastavljajući kraj sa krajem, usled mudre politike Ace i družine i aždaje zvane Inflacija koja halapljivo jede njihove kućne budžete i njihov jedini život.
A na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i po naprednim „žutarama“ teku med i mleko, sve je bajno i sjajno, grade se putevi i pruge, gradovi na vodi i fabrike guma na najplodnijoj zemlji u Evropi, uskoro će i „beogradski metro“ – samo što nije, naš Čarobnjak iz (v)oza pretvara vodu u vino, leči neizlečive pogledom a sunce sija i noću usred zime, inače najstrašnije u poslednjih hiljadu godina…
I budi ti, majčin sine, normalan sada i ovde. Kako? I uostalom, zašto? Ako svi jednog dana (što pre to bolje) postanemo nenormalni to možda na kraju dana ispadne dobro za nas. Za mnoge se neće ni primetiti da su skrenuli s (dr)uma.
Ako ne možeš da ih pobediš – pridruži im se. I zato: Živeo nenormalni srpski svet!
Piše: Dragan Karalazić
