Kao da Šapca nema

Sa drugog kontinenta

Uspomena na Šabac je slojevita i te nataložene uspomene kroz  vreme, se suprostavljaju jedne –  drugima, u stalnoj borbi koja ima i lični iskustveni karakter, takođe meni prenete (ispricane) od pre moga životnog vremena kao: biografije i događaji bliskih srodnika ili prijatelja mojih roditelja ali i ličan osećaj za  generacije starije koje su preživele ono što se prekriva lažima i ukriva, u novije vreme moje iskustvo iz velike daljine nažalost nije me obišlo iako me pola planete deli; iskusila sam novo vreme Šapca gde je moral /posebno profesionalni pao ispod svakog objektivnog očekivanja i što je tragično i obilno birokratizovano posrtanje što se odnosi i na profesionalne ljude od kojih bi se u normalnim uslovima očekivalo prisustvo etičnosti.

Kao da Šapca nema (?) kao da je plovio zadnjih decenija…, na nekom „ukletom brodu“ kroz zaražene i zagušljive slojeve… kao da se nasukao na greben i ivicu pakla /kad se sve uzme u obzir i kad se istina iz  „košuljice lazi“ izmigoljila i ukazala, barem prikazala onima koji imaju „oči da vide i uši da čuju“! Jedan par očiju su i vaše novine.

Srdačno pozdrav Redakciji i saradnicima,

Ljiljana Predić Joksić 

Sydney/Au

Exit mobile version