GLINENI GOLUBOVI
Nijedna profesija u eri vladavine SNS, nije toliko degradirana kao novinarska. Kupovinom svih medija vladajući režim dobio je sve što ide uz njih – novinare, frekvencije, moć ubeđivanja u nekakvo “zlatno doba”. Medijska hiperprodukcija degradirala je novinarstvo a same novinare dovela u situaciju da na previše relativističko materijalistički način pristupaju svojoj profesiji.
Danica Galjak, rođena 21.09.1985. godine u Beogradu, po zanimanje master ekonomskih nauka, zaposlena, udata, majka dvoje dece. Poverenik OO Srbija centar Vračar
Nekada su novinari bili popularni kao glumci, kupovale su se novine upravo zbog tekstova kojima se verovalo, gledale su se autorske emisije u kojima su gostovali autoriteti iz različitih oblasti. Boreći se za slobodu misli i reči, često su bili žrtve raznih režima a neki su zbog svojih slobodarskih ideja i platili glavom.
Svaki poziv nosi određeni rizik ali retko gde je u nekom poslu to uočljivo odmah i podložno kritici kao u novinarskoj. O bilo kojoj vrsti novinarstva da govorimo od istih se traži brza reakcija, tačna i pravovremena informacija što u današnje vreme postaje dodatni izazov imajući u vidu pritiske kojima su novinari izloženi.
Večina medija u Srbiji u ovom trenutku su u vlasništvu pojedinaca koji su bliski vlasti. Njihova uloga je da rezultate politike Vlade, promovišu na najpozitivniji način stvarajući sliku blagostanja i uspešnosti. Istovremeno se plasiraju vesti u režimskim medijima koje unose strah i paniku u društvo kako bi se stvorio osećaj nesigurnosti i nestabilnosti a na taj način se pojedinci iz vlasti predstavili kao zaštitnici i čuvari našeg mira. Nije teško zaključiti da, sa tim u poređenju, mi živimo sasvim drugačiju realnost. Pitanje profesionalizma u novinarstvu se može posmatrati upravo kroz prizmu tih medija koji su zaduženi za stvaranje slike društva jednoumlja i podaništva.
Nameće se pitanje kakvo nam je novinarstvo danas potrebno i kakav bi status trebalo da imaju novinari u društvu? Odgovor na to nam mogu biti primeri većine zemalja Evropske unije u kojima se poštuju standardi slobode izražavanja i informisanja kao i prava i zaštita novinara da se bave svojim poslom ne razmišljajući o bezbednosti.
Istraživačko novinarstvo je u današnjoj Srbiji postalo zanimanje koje zahteva odricanje, upornost i veću hrabrost i želju za saznanjem u odnosu na neke druge pozive. Uprkos nepovoljnoj trenutnoj klimi na medijskoj sceni u Srbiji imamo još uvek dovoljan broj novinara koji istrajavaju u borbi za istinom i profesionalnim novinarstvom. Jedan od njih je odgovorni urednik portala Slavija-info Ljubomir Stefanović koji je nakon emisije u kojoj mu je gost bio Zdravko Ponoš bez ikakvog povoda otet od strane pripadnika BIA. On je odveden, samo zbog toga što je intervjuisao jednog od vodećih opozicionih lidera, bez dokaza da je prekršio zakon ili učinio delo kojim bi ugrozio nečiji život. Dodatni pritisak je vršen na porodicu novinara, traumatizovanjem i zastrašivanjem nekog potpuno nedužnog, ko nema nikave veze sa pomenutim događajem.
Ovo je primer koji na pravi način odslikava društvo u kom se zakon selektivno tumači i sa kojim se sve opasnostima suočavaju novinari u obavljanju svog posla na profesionalan način. Izloženi svim oblicima pretnji postaju žive mete strahujući za svoje i živote svojih porodica. Svaka autokratska vlast teži apsolutnoj kontroli i uređvanju medijskog prostora prema svome nazoru, često ne birajući sredstva kako da to i postigne. Kršenje zakona i nepoštovanje ljudskih sloboda za njih ne predstavlja ni moralni a ni pravni prestup.
Imajući u vidu položaj novinara u društvu pre svega onih nezavisnih, na nama je obaveza, da ih zaštitimo svake vrste pretnje, bilo da je ona verbalna ili da im je ugrožen fizički integritet, jer je to siguran put u izgradnji slobodnog i pravednog društva.
Novinari koji objavljuju samo ono što sme da se objavi, sve manje bivaju novinari a sve više propagandisti!
