Ovaj tekst govori o direktnoj demokratiji, građanskom aktivizmu, društvenim promenama i načinima na koje obični ljudi mogu preuzeti inicijativu kroz zborove građana. Kroz konkretne korake i zakonske mogućnosti, istražujemo kako lokalne zajednice mogu doneti odluke koje vlast mora da razmatra, umesto da se oslanjaju samo na izbore i proteste.
Dok čekamo da nam neko reši probleme, prolaze godine. A šta ako mi sami preuzmemo inicijativu?
U proteklim mesecima videli smo koliko je narod Srbije nezadovoljan — studenti su blokirali fakultete, radnici protestovali, građani izlazili na ulice. Ali, nakon svake protestne šetnje, dolazi ista dilema: šta dalje? Kako se organizovati tako da vlast ne može ignorisati zahteve?
Odgovor je jednostavan — zborovi građana.
Šta su zborovi građana i zašto su važni?
Zbor građana je zakonski predviđen mehanizam neposredne demokratije u Srbiji. To nije protest, već legalni sastanak građana jedne mesne zajednice na kome oni raspravljaju i donose odluke o pitanjima koja ih se direktno tiču. Zaključci doneti na zboru moraju biti razmatrani u lokalnim institucijama, što znači da vlast ne može jednostavno da ih ignoriše.
Ovaj način samoorganizovanja može osnažiti narod da ne zavisi od političkih partija i da se sam bori za promene. Zborovi građana nisu teorija, već alat koji već postoji u zakonima i čeka da ga iskoristimo. Mi, predstavnici srednje generacije, secamo se vremena kada su nasi roditelji odlazili na sastanke skupstine stanara, mesnih zajednica i sl, tako da nam zborovi zapravo nisu strani, vec samo zaboravljeni.
Kako funkcioniše zbor građana?
Zbor se može sazvati na nivou mesne zajednice — to može biti deo grada, selo ili kvart.
Građani mogu tražiti njegovo sazivanje — u većini mesta, dovoljno je prikupiti 50 potpisa ili podršku 10% stanovnika te zajednice.
Sastanak se organizuje na javnom mestu — može biti u mesnoj zajednici, školi, domu kulture, ili čak na otvorenom prostoru.
Na zboru se raspravlja o konkretnim problemima — bez obzira da li je u pitanju komunalni problem, stanje bezbednosti, ekonomska situacija ili šira društvena tema, građani odlučuju šta žele da promene.
Odluke sa zbora se zvanično šalju lokalnim institucijama, koje su zakonski obavezne da ih razmotre u određenom roku.
Zašto su zborovi moćni?
Za razliku od protesta, koji vlast često ignoriše ili diskredituje, zborovi građana su zakonski mehanizam koji ih tera da saslušaju narod. Kada bi se širom Srbije održavali zborovi sa istim zahtevima, vlast bi bila suočena sa masovnim, ali pravno utemeljenim pritiskom.
Umesto da se oslanjamo na vođe i čekamo da nas neko organizuje, ovim putem svaka lokalna zajednica može postati sama svoj organizator i kreator promena.
Kako studenti i prosvetni radnici mogu pokrenuti zborove?
Iako zborove mogu sazvati svi građani, prosvetni radnici, advokati, zdravstveni radnici, predstavnici kulture, a u ovom trenutku i studenti i drugi akademski gradjani imaju ključnu ulogu jer su obrazovani, povezani i imaju kredibilitet u svojim sredinama.
Studenti mogu koristiti svoje mreže i kontakte da iniciraju sazivanje zborova u svojim mestima.
Prosvetni radnici mogu pomoći u širenju informacija i organizovanju sastanaka u školama i domovima kulture.
Udruženja i sindikati mogu pružiti podršku u pravnom savetovanju i logistici.
Kada bi se zborovi građana organizovali istovremeno u desetine mesnih zajednica, stvorila bi se mreža direktne demokratije koju vlast ne bi mogla da ignoriše.
Šta može biti sledeći korak?
Prvi korak je informisanje. Ako vas je ovaj tekst zainteresovao, podelite ga sa prijateljima i razgovarajte o ideji zborova građana u svom komšiluku, među kolegama i porodicom.
Drugi korak je inicijativa. Nađite ljude u vašem naselju ili gradu koji bi podržali ideju sazivanja zbora i krenite u organizaciju. Ako ne znate kako da krenete, kontaktirajte nekoga ko je već pokrenuo slične inicijative ili pravnike koji vam mogu pomoći.
Treći korak je delovanje. Kada se održi prvi zbor i zahtevi budu upućeni lokalnoj vlasti, neće biti povratka — stvoriće se pokret koji više niko neće moći da ignoriše.
Zaključak je da je sudbina u našim rukama
Ovo nije poziv na revoluciju, već na povratak narodnog glasa u procese odlučivanja. Ako su nas naučili da su izbori jedini način da se nešto promeni, vreme je da ih podsetimo da postoji još jedan put — put direktne demokratije.
Zborovi građana su legitimni, legalni i efikasni. Ako želimo promene, vreme je da ih sami pokrenemo.
Ako vam je stalo do toga da se nešto menja — podelite ovaj tekst i pokrenite razgovor o zborovima u vašoj zajednici. To je prvi korak ka tome da narod preuzme moć koju mu zakon već daje.
Autor:
Tanja (Rombaut) Nešović
~ nezavisni kolumnista – strastveni borac za znanje, pravdu i ljubav ~
