Društvene mreže postale su sastavni deo naših života i svakodnevice. Iako se konstantno ističe samo njihov negativan uticaj, svakako postoji i pozitivan, poput edukacije, otkrivanja prilika za mlade, motivacije, kreativnosti… Ali čak i da vrlo pažljivo odaberemo koji sadržaj pratimo i koristimo ove pozitivne strane, svima nam je nekada potreban odmor. Time što se „detoksujemo” od društvenih mreža i njihovih negativnih strana, brinemo o našem mentalnom zdravlju.
Mila Antonović, koja se bavi temom mentalnog zdravlja i koja je već godinama prisutna na različitim društvenim mrežama kao što su Jutjub i Instagram, podelila je sa nama svoje mišljenje na ovu temu, uz savete i navike koje smatra korisnim.
Mi mladi smo od ranog detinjstva izloženi telefonima i društvenim mrežama. Sa samo 6 godina sam otvorila Fejsbuk profil, a sa 11 započela Jutjub kanal koji trenutno ima preko 140 hiljada pratilaca. Mentalno zdravlje je tema o kojoj treba mnogo više da se priča i mi mladi treba da budemo pokretači promena u našem svetu – ali prvo treba da krenemo od sebe i rada na sebi.
To je zbog toga što smo u bukvalnom smislu navučeni na mreže, informacije i notifikacije koje nam daju dopamin svaki put kada ih vidimo, pa čak i čujemo. U današnje vreme, kada se upoznajemo sa novim ljudima, odmah se povezujemo preko društvenih mreža. Kada vidimo ili radimo nešto lepo, putujemo, jedemo ili se družimo, svako vadi telefon da bude spreman za fotografiju koja će kasnije završiti na mrežama. Kako to da odem na putovanje i da ne postavim fotografije? Kao da nisam ni bilа…
Ovo su samo neki od razloga zašto ne možemo da se odvojimo od telefona kao uređaja. Sa druge strane, postoje i mnogo veći problemi o kojima se ne priča mnogo, kao što su ljubomora i nesigurnost. Verujem da se mnogima desilo da satima gledaju tuđe profile i da se nakon toga osećaju užasno jer „nismo isti”. Ovo dovodi do manjeg samopouzdanja, žudnje za savršenim životom, konzumerizma, ali i mnogo težih problema – poremećaja u ishrani, depresije i anksioznosti.
Mali podsetnik ‒ ničiji život nije savršen i svaki profil na instagramu izgleda skockano, ali to nije istina. Ukoliko se upoređujete sa drugima, znajte da je vreme da se radi na sebi.
Mreže treba koristiti umereno za sve, ali ako nismo svesni na šta nam vreme odlazi – to nije dobro
Da vidite na čemu ste, pogledajte statistiku na telefonu i na kojim aplikacijama ste proveli najviše vremena. Zapišite šta ste na njima radili. Zapitajte se da li ste zapamtili nešto od svih informacija koje ste danas videli? Da li se sećate bar tri TikToka koja ste pogledali? Odgovor je verovatno kratak i limitiran. Posebno ako posao ili škola ispašta zbog ovoga, onda je pravo vreme da se trgnemo i obratimo pažnju.
Moj savet za sve mlade koji bi želeli da probaju „detoks” od mreža je da prvo ograniče svoje vreme na telefonu i naprave zdrave granice – ne idem u toalet sa telefonom (Zvuči smešno, zar ne? Ali dosta ljudi to radi!), nema telefona dok jedem, ne koristim telefon dok šetam ulicom… Smanjite mreže na kojima ste i ukoliko se osećate loše nakon celog dana na mrežama, znajte da treba da promenite sadržaj koji pratite.
Na primer, jedan dan u mesecu ostavite telefon u svojoj sobi i nemojte ga koristiti – taj dan se posvetite sebi, porodici, prijateljima… Ciljevi koji na početku deluju nemoguće ili su dosta zahtevni će vas sputavati da istrajete. Zato budite realni, pa ako jednom mesečno ostavite telefon, onda hajde narednog meseca dva dana. Nakon toga, čak i posle ovakvih malih promena, osetićemo pozitivnu razliku – a nekada ćemo se osetiti kao da mnogo toga propuštamo… a zapravo, ništa nismo propustili.
Pogledajte na vašem telefonu koliko ste sati dnevno na njemu? Sve preko 2 sata je previše. Jedan od ciljeva može da vam bude baš taj, da svake nedelje smanjite satnicu za sat vremena! Postepeno kreiranje dobrih navika će vam pomoći da istrajete na duge staze. Ne čekajte pravo vreme za nešto jer nikada neće biti pravo vreme osim sada i ovog trenutka!”
Svi u toku dana pravimo izbore. Vrlo je važno da ih pravimo svesno i da menjamo navike koje nam ne služe. Mi treba da koristimo društvene mreže, a ne da one koriste i kontrolišu nas. Za vreme potrošeno na beskonačno „scroll-ovanje” možemo uraditi mnogo bolje stvari koje će nam značiti danas, sutra, a i ceo život.
„Detoks” nam služi da upravo ovo uvidimo, ali tu naše zalaganje ne prestaje. Nakon njega, treba da nastavimo da vodimo računa o provedenom vremenu na mrežama, sadržaju koji pratimo i obogatimo svoj život radeći druge stvari koje volimo i koje nam zasigurno mnogo više prijaju.
Autorka: Milica Babić
“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“