PISMA ČITALACA
Povod da zabeležim ovih nekoliko rečenica, jesu TV Dnevnici RTS-a u 19.30 časova, u jeku opšte pobune studenata u Srbiji i blokada saobraćajnica u vreme odavanja pošte nastradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Prilozi o tome prikazuju se redovno u drugoj polovini emisije u trajanju od pola do jednog minuta, a toliko i više vremena dobijaju prilozi koji su, sa stanovišta funkcije Javnog servisa Srbije, potpuno irelevantni za ovo društvo kao recimo, da je Portoriko ostao bez struje ili parafrazirano i slikovitije – da je na Aljasci hladno a da u Sahari ima peska! I, tako bude popunjena shema Dnevnika ako ON slučajno nije gost ili nema priloga u vidu njegovog monologa a ako je nešto od toga tu, on će objasniti kako živimo u Srbiji, ali i kako da se zaštitimo od hladnoće Aljaske i peska Sahare! I to bih nazvao uredničkim besčašćem koje treba upamtiti za vreme koje dolazi!
Svrha postojanja javnog servisa utemeljena je na demokratskom načelu da građani ove države treba da budu obavešteni o pitanjima i događajima koji utiču na društveni život ove zajednice – politički, ekonomski, kulturni i svaki drugi. Iz te obaveštenosti trebalo bi da se formira javno mnjenje kao posledica pojedinačnih stavovi građana o istim tim pitanjima, i političkim naravno jer, šta je u Srbiji važnije od politike i vlasti (da fudbal ne zaboravim, ali ovde je i fudbal politika, i to kakva!). Shodno tome, uskraćivanje građanima obaveštenosti, posebno one o funkcionisanju institucija i čelnika javne vlasti, usmereno je ka tome da se od građana nešto skrije (obično istina) – jer u osnovi informacije treba da je njena istinitost. Nije preterano ako kažem da je istina najvažnija „hrana“ javnog mnjenja, ako je nema u javnom prostoru onda je sve moguće zloupotrebiti – javni novac, javne funkcije i na kraju, uništiti i ljudsko biće. E, u tome je veliki zločin medijskog servisa ove zemlje i autoritarne političke vlasti koja preko njega teroriše srpsko društvo uskraćujući mu istinu o bezbroj pitanja. Duboka „gebelsovština“ odavno se uselila u srpske medije: na njoj počiva snaga i opstanak besčašća onih što decenijama kreiraju sunovrat i hipokriziju. Dobro je ta lekcija savladana devedesetih, zar ne ministre ministarstva za propagandu, laž i sejanje smrti! Znate Vi da je „dobro“ informisanje majka moćnih laži, organizovanog kriminala i velikih zločina! Zato je Dnevnik RTS-a do pola ispunjen onim što Vam godi, a od pola profanim temama koje ne doprinose posvećenju građana u ozbiljna pitanja koja traže odgovore. A mogli bi smo započeti onim dok ste devedesetih bili ministar ministarstva laži i straha: o ubistvu Slavka Ćuruvije, o ubistvu šestorice srpskih mladića u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine (kako ste samo doznali da su ih ubili baš Albanci i to veče ih orkestrirano okrivili na svim medijima, a sada znamo da su ih pobili „naši“!), o terorisanju opozicionih medija dok ste ministrovali sa svog prvog radnog mesta… I da znate da će Vam uskoro tražiti odgovore upravo na ova pitanja, a šuška se i o tome da ponovo bude aktivirana ona prijava Nezavisnog udruženja novinara Srbije podneta Tužilaštvu za ratne zločine 2009. godine, a Vi znate o čemu se radi! A, možda Vas neko tužilaštvo „propita“ i o nečem svežijem recimo, satanizovanju Olivera Ivanovića!
Stid i kajanje, važne su ljudske vrline, one nas uokviruju u granice etičnosti i ljudskosti, Vi me ne iznenađujete u tim „oblastima“ no ne mogu se oteti utisku da ih nema u osobama koje uređuju i kreiraju informativni sadržaj RTS-a! A radi se o tome da Vi bezočno širite podele i netrpeljivost usred studija Javnog servisa i niko da Vam kaže, „Čoveče, šta to govorite, to se ne sme, nije ovo mesto sa kog se širi mržnja“! Ili i dalje JESTE!
Sa osvajanjem vlasti 2012. sa sobom ste doneli i stare radikalske nazore o tome da je laž prava mera vaše istine, ali nemojte smetnuti s uma da su propale i tiranije i manje od vaše. A besčašće onih koji ispred Vas sede u studiju Javnog servisa i zabezeknuto blenu u usta iz kojih kulja mržnja i bes, biće kažnjeni adekvatnom merom – prezirom.
I, niste Vi bili nikakav briljantni student prava kako se bestidno i neukusno hvalite čak i na Javnom servisu pa onda, da pokažete svoju „briljantnost“, u svoje tirade ubacite poneku latinsku reč ili sentencu da „pojačate utisak“ kod neukog plebsa. Briljantni su ovi današnji klinci – uspravni i etični – tu vam desetke i devetke ništa ne predstavljaju (čak i da ste ih imali), ako ne osećate moralni takt društva i pristajete na pokvarenjaštvo. Zato, pobunjenu omladinu ovog društva nemojte „uzimati u usta“, posebno ne na Javnom servisu, niste ih dostojni! U njihovim godinama vi ste već bili opijeni bolesnom naci-šovinističkom ideologojom i verovali rečima budućeg osuđenog ratnog zločinca. Ovim je greh Javnog servisa još veći, jer Vi takve prošlosti, i dalje ste gost RTS-a dok studenata i mladih ljudi čija ispravnost i časnost ničim nisu ukaljane, i dalje nema u studijima Javnog servisa! Kakvo beščašće i kakav apsurd. Da je živ Alber Kami, nakon što bi saslušao samo jednu „shemu“ Dnevnika RTS-a sigurno bi bio zbunjen tom vrstom apsurda, (iako je svojom književnošću najznačajnije doprineo njegovom razaznavanju doduše, kao fenomena otuđenja modernog čoveka i smisla njegove egzistencije). Jer, šta je apsurd? Ono što nije moguće da je prihvatljivo, da je ipak prihvatljivo: da građani ove države finansiraju sopstvenu dezinformisanost odnosno, sami plaćaju da bi bili lagani?! I to im se još predstavi kao egzistencijalna neophodnost! Zato, porobljivači zdravog razuma i kreatori „stvarnosti“, ovih dana dobro porazmislite da li ćete ostati pri starim programskim „šemama“ ili ćete decu pustiti u studije da čujete šta se napolju dešava. Možda ćete shvatiti da je ova mladost mudra, da će vas navesti na zaključak da ovako više ne može i da je slom sasvim izvestan i prirodan!
Ako mislite da ćete ponovo uspeti da „preveslate“ potlačene i unižene kao 6. oktobra, varate se. Pred vama se ovaj put nalazi čista i neukaljana mladalačka snaga- kreativna i nepokolebljiva – neotuđena od etike iz koje crpi spoznaju da ima moć da menja stvarnost i utemeljuje je po sopstvenim nazorima i merilima! I da znate, deca će imati veliku pomoć – razumeli smo ih i slušaćemo ih!
Dakle, urednici Javnog servisa, znamo da je Aljaska hladna i da u Sahari ima peska, nemojte nas uveravati u to trošeći vreme Dnevnika u pola osam, ali nas uverite da možete biti profesionalni i etični ali odmah, jer mladi mozgovi brzo misle i dobro pamte!
Šapcu, 18.01.2025.
Autor: dr Zoran Todorović, profesor
