Zapisi iz pomračenog grada
Zlo se može definisati, ali teško ga je odrediti. Jednostavno rečeno: zla osoba je neko ko ima zle namere. Zle ljude nalazimo na najrazličitijim mestima: u školama, na radnom mestu, u čekaonicama, trgovinama, među poznanicima, ali i u domovima prijatelja… Jednostavno – svuda.
Sokrat je smatrao da svekoliko ljudsko zlo proističe iz neznanja. Ukoliko bismo imali nephodno znanje ne bismo ni činili ono što je zlo. Na pitanje zašto neki ljudi, ipak, svesno čine zlo drugim ljudima Sokrat je odgovarao da oni ne znaju da su svi ljudi međusobno povezani i da kada nekome činimo zlo, činimo ga ustvari samom sebi.
Kant je bio mišljenja da je jedino moralan, odgovoran čovek slobodan čovek. Sloboda proističe iz naše odgovornosti za sebe i druge ljude. Tek kada se moralno odlučimo i uobličimo, možemo reći da smo slobodni ljudi, koji ne robuju svojim strastima i hirovima. Tako da je zlo deo neizbežne ljudske prirode ali mi, na kraju, odlučujemo da li ćemo stati na njegovu stranu.
Raspravljajući, kroz istoriju, da li je čovek po prirodi dobar ili zao, psiholozi su bili različitih stavova i mišljenja. Frojd je u čoveku vidio jedno animalno stvorenje kome je primarno da zadovolji svoje seksualne i agresivne nagone a kog zajednica primorava da umnogome odstupi od svojih želja, da bi ljudi uopšte mogli ostati zajedno i ostvariti zajednicu.
Jung, sa druge strane, je verovao da su svakom čoveku, zapravo, najvažniji oni impulsi koji ga vode samoostvarenju tj. individuaciji. Suština života je dostizanje harmonije sa sobom i prirodom. Jung je verovao u dobrog čoveka.
Danas u našem društvu postoje dve grupe ljudi kod kojih je zlo uzelo maha i svako ko, igrom slučaja ili namerno, postane deo tih grupa počinje da biva zao. Kriminal i politika su sposobni da neverovatno brzo „slome“ svaku osobu koja se „napije vode sa njihovog izvora“ i da je odvuku u tamni svet zla. Ipak, ako se među kriminalnim strukturama i može pronaći neki kodek časti u politici toga nema. U politici je sve dozvoljeno. Zašto?
Nigde se tako brzo ne gubi sloboda kao ulaskom u politiku. A prvo što se izgubi je pravo na sopstveno mišljenje. U politici misli samo jedan a svi drugi ga slepo slušaju. A od te poslušnosti zavisi i napredovanje i svi drugi berićeti koje politika nosi sa sobom. I, bez obzira da li se slažeš sa mišljenjem vođe brzo ćeš shvatiti da ti uspeh zavisi isključivo od poslušnosti i klimanja glavom. Volećeš samo one koje vođa voli, mrzećeš one koje vođa mrzi a nećeš znati zašto, lajkovaćeš, na društvenim mrežame, samo tekstove koji su pisani po vođinoj želji iako se sa njima ne slažeš i sramota te je svega onoga što je tu napisano. Ali tvoj lajk je potvrda pripadnosti i drugačije se ne može.
A onda i sam ćeš početi da mrziš sve one koji ti kritikuju vođu i koji se drznu da ti kažu da loše radiš. Mrzećeš ih jer oni imaju svoje mišljenje, imaju slobodu, koju si ti izgubio. Mrzećeš ih jer znaš da su u pravu. I tako, nećeš ni primetiti sa si od dobrog čoveka postao zao. I nije važno da li si: pekar, lekar, apotekar, profesor, poljoprivrednik… Kojeg si pola, vere, seksualnog opredeljenja, da li si obrazovan ili ne… Mrzećeš, možda i nesvesno, sve one koji imaju slobodu a koju si ti izgubio…
Sigurno ste i sami, poštovani čitaoci, svedoci neverovatno brze i velike transformacije nekih osoba koje su počele da se bavi politikom i od dobrih i razboritih ljudi postala zle osobe sa kojima se više razgovarati ne može. Ili može samo pod uslovom da ih tapšeš po ramenu i hvališ. Zato svi vi koji primetita da ste počeli da mrzite počite da se preispitujete.
Prepoznavanje zla ili negativnih osobina u sebi zahteva introspekciju, samopromatranje i iskrenost prema sebi. Evo nekoliko koraka koji vam mogu pomoći u prepoznavanju negativnih osobina:
- Samopromatranje: Redovno se osvrnite na svoje postupke, reakcije i osećaje. Postavljanje pitanja poput „Zašto sam reagovao/la na taj način?“ ili „Šta me motiviše da postupim ovako?“ može vam pomoći da bolje razumete svoje ponašanje.
- Prihvatanje grešaka: Nijedna osoba nije savršena, i svi mi pravimo greške. Važno je biti sposoban prepoznati kada pogrešite, umesto da krivite druge ili zanemarujete svoje postupke.
- Razgovor s drugima: Otvoreni razgovor s prijateljima, porodicom ili čak profesionalnim terapeutom može vam pomoći da dobijete objektivan pogled na svoje ponašanje. Drugi ljudi mogu primetiti stvari koje vi možda ne primećujete.
- Proučavanje uzroka: Razmislite o uzrocima svojih negativnih osobina. Da li postoje određeni događaji ili traume iz prošlosti koji su uticali na vaše ponašanje? Razumevanje uzroka može vam pomoći da radite na rešavanju problema iz korena.
- Proučavanje emocionalnih reakcija: Pazite na svoje emocionalne reakcije na određene situacije. Ako primetite da često reagujete impulsivno, sa besom ili agresijom, to može ukazivati na prisustvo negativnih osobina koje treba istražiti.
- Rad na razvoju: Nakon prepoznavanja negativnih osobina, radite na njihovom uklanjanju. To može uključivati postavljanje ciljeva za promenu, rad na razvoju emocionalne inteligencije ili traženje podrške od strane stručnjaka.
Važno je napomenuti da je proces samoproučavanja dugotrajan i da zahteva kontinuirani napor. Biti iskren prema sebi i spreman na lični rast ključni su koraci ka prepoznavanju i prevazilaženju negativnih osobina.
Napisah ovo iako sam svestan da ne treba pokušavati da se osvesti zao čovek, niti da mu se pomognete. Jer njemu nema pomoći, takav je rođen. Jedini mogući epilog u bilo kakvoj vezi sa zlim ljudima, bilo da je poslovni ili emotivni, je da ću na kraju nagrabusiti ja koji huću da pomognem.
Jer, ja u „arsenalu oruđa“, nemam sve ono čime se zli ljudi služe. Niti mogu da imam.
Zato, poštovani čitaoci, moj vam je savet: izbegavajte zlo u širokom luku, a da biste zaobilazili zle ljude, prvo morate naučiti da ih prepoznate.
Nadam se da sam vam bar malo pomogao u tome.
Ivan Kovačević
