U ovim izbornim vremenima itekako se vidi izostanak TV Šabac. Nekada renomirana medijska ustanova, sa regionalnom frekvencijom, zavidnom programskom shemom, kvalitetnim novinarima i tehničarima, ugašena je zbog velikih dugovanja.
Primera radi prilikom privatizacije TV Šabac plaćen je oko 500.000 evra, više nego Studio B. Ali se mora i ulagati, i u ljude i u tehniku. Međutim, istina da privatizacija znači povlačenje države iz vlasništva u medijima, ali se ne sme zaboraviti javni interes. Uostalom, ni Njujork tajms, u srcu kapitalizma, nisu dali građani, ostale institucije da bude skrajnut i prodat kao neki drugi mediji.
Postoje određeni kokursi za medijske sadržaje, a Šabac izdvaja oko 30 miliona dinara za to. U poslednje dve godine TV Šabac nije dobio ni dinara na konkursima, čisto osvete naprednjaka radi, ali se mora misliti unapred. Ne može se dozvoliti da grad prepusti propasti ovakvu medijsku kuću sa tradicijom kao i praktičnim potrebama građana da budu objektivno, pravovremeno i celovito informisani.
Postoje bogati pojedinci koji očekuju da imaju profit od svoje investicije, ali postoje i građani dobre volje, i bilo bi dobro da se pokaže inicijativa za ponovo pokretanja ne samo TV već i Radio Šapca.
Na primer u Švajcarskoj vekovima opstaje zadrugarstvo, kao osnovno načelo dobrobiti cele zajednice. Nije sve tako beznadežno jer ova medijska kuća, pored brenda na tržištu, ima i određenu imovinu, oko 1.500 kvadrata poslovnog prostora. Primer vladike Lavrentija da je u Nemačkoj dobio kredit za pravoslavni hram, bez zaloge, ali je bila jaka dobra volja, pokazuje da se može mnogo toga učiniti uz inicijativu i veru u uspeh.
D.E.
