Od istraživanja do digitalnih rešenja protiv nasilja
Šta se dešava kada mladima ne postavljamo samo pitanja, već im damo priliku da sami istražuju probleme i kreiraju rešenja? Upravo to pokazuje projekat „Inkluzivni putevi ka miru“, kroz koji su mladi iz Šapca sproveli jedinstveno istraživanje i ponudili konkretne ideje za stvaranje sigurnijeg i tolerantnijeg društva. U okviru projekta korišćena je metodologija Participativnog akcionog istraživanja (PAR), pristup koji mladima daje aktivnu ulogu u celokupnom procesu. Umesto da budu samo predmet istraživanja, oni postaju njegovi kreatori – definišu teme, biraju metode i analiziraju rezultate. „Kada mladi istražuju probleme koji ih se direktno tiču, dobijamo mnogo iskreniju i realniju sliku njihovih potreba i izazova“, ističu iz Udruženja Svetlost. U istraživanju je učestvovalo 50 mladih uzrasta od 15 do 25 godina, pri čemu je polovina ispitanika bila starosti između 15 i 18 godina.
Rezultati istraživanja otkrivaju zabrinjavajuće podatke. Na pitanje da li su nekada bili svedoci nasilja prema marginalizovanim grupama, čak 64% mladih odgovorilo je potvrdno, dok je 24% reklo da nije sigurno, a samo 12% da nikada nisu bili svedoci takvih situacija. Ovi podaci ukazuju da diskriminacija i nasilje nisu izolovani incidenti, već pojava sa kojom se veliki broj mladih susreće u svakodnevnom životu. Posebno zanimljivi bili su odgovori na pitanje o ulozi institucija u zaštiti marginalizovanih grupa. Čak 56% ispitanika smatra da država, škole i druge institucije ne čine dovoljno, dok 32% ocenjuje da se problemi rešavaju samo delimično. Samo 8% mladih veruje da postojeći sistem pruža adekvatnu zaštitu. Ovi rezultati šalju jasnu poruku – mladi očekuju aktivnije delovanje institucija i konkretnije mehanizme podrške. Kada su govorili o tome gde se nasilje najčešće događa, mladi su izdvojili dva prostora u kojima provode najveći deo svog vremena: 52% ispitanika navelo je internet i društvene mreže, 22% ispitanika navelo je školu. Ovi podaci pokazuju da se nasilje sve češće seli u digitalni prostor, gde je često manje vidljivo odraslima, ali jednako štetno za mlade koji ga doživljavaju.
Ono što PAR metodologiju razlikuje od klasičnih istraživanja jeste činjenica da se proces ne završava prikupljanjem podataka. Nakon analize rezultata, mladi su zajednički razvijali predloge za unapređenje situacije u lokalnoj zajednici. Jedan od najzanimljivijih rezultata projekta jeste razvoj inovativnih digitalnih edukativnih alata – „Escape Room – Soba za bekstvo“. Kroz elemente gejmifikacije, učesnici prolaze kroz različite izazove koji ih podstiču da razvijaju veštine rešavanja konflikata, kritičkog mišljenja, empatije i nenasilne komunikacije. Pored toga, mladi su predložili pokretanje onlajn kampanja koje promovišu toleranciju, poštovanje različitosti i kulturu dijaloga, smatrajući da upravo digitalni prostor može postati mesto pozitivnih promena.
Projekat „Inkluzivni putevi ka miru“ pokazuje da mladi nisu samo budućnost zajednice – oni su njena sadašnjost. Kada im se pruži prilika da istražuju, analiziraju i predlažu rešenja, nastaju ideje koje mogu imati stvaran uticaj na društvo. Rezultati ovog istraživanja predstavljaju važan korak ka stvaranju zajednice u kojoj se glas mladih ne samo čuje, već i uvažava. Jer promene počinju onda kada oni koji se sa problemima suočavaju svakodnevno dobiju priliku da budu deo rešenja.
