Projektno sufinansiranje bez javnog interesa:
Kada je postalo očigledno da netransparentno privatizovani mediji ne mogu da opstanu na tržištu, jer su ostali bez kredibiliteta i publike pa samim tim i bez prihoda, država je pronašla način da se u medije vrati na mala vrata. Međutim, „Projektno sufinansiranje“, zamišljeno kao mehanizam podrške javnom interesu, pretvoreno je u sofisticirani instrument političke kontrole.
Veliki novac iz budžeta, za ovu namenu, nije pratio kvalitet, profesionalne standarde ili društvenu važnost tema, pratio je lojalnost. Konkursi koji su trebali da budu javni i transparentni postali su unapred odlučene raspodele, gde su kriterijumi služili kao paravan.
Da bi se država ogradila od načina na koji se novac deli “izmišljene” su, takozvane, “nezavisne” komisije. A da “šarada” bude još veća komisije su činili nekakvi, takozvani, medijski stručnjaci. Nažalost, veoma brzo se pokazalo da su te komisije obična formalnost koje su na sebe preuzele odgovornost i stvorile privid u javnosti da se novcem građana finansiraju medije koji rade u njihovom interesu a ne u interesu vlasti. Ipak, pokazalo se, u praksi je to bilo obrnuto.
Tako je “Projektno sufinansiranje” postalo drugo ime za sistemsku zavisnost medija od države koje ne spašava medije već ih drži na kratkoj uzici. A veliku ulogu u tome su, upravo, odigrale konkursne “komisije”!
Uloga konkursnih komisija u sistemu projektnog sufinansiranja medija, iako formalno zamišljena kao korektiv i garant stručnosti, u praksi se pokazala kao ključni mehanizam legitimizacije netransparentnog i politički motivisanog trošenja javnih sredstava.
Na papiru, komisije su trebale da budu sastavljene od nezavisnih medijskih eksperata koji na osnovu jasnih kriterijuma procenjuju kvalitet projekata i njihov doprinos javnom interesu. Međutim, realnost ukazuje na drugačiji obrazac: izbor članova komisija često nije transparentan, njihova stručnost je upitna, a veze sa političkim strukturama ili interesnim grupama neretko su očigledne. Time se već u startu obesmislila ideja nezavisnog “odlučivanja”.
“Guske” u magli
I, tako, kao “guske u maglu” poleteli su mediji u “projektno sufinansiranje” bez jasnog saznanja kuda idu i šta ih na tom putu čeka. Ali sa velikom nadom da je država, napokon, rešila da im pomogne i verom da će novac dobiti samo kad popune neke formulare.
Nažalost, država nije imala nameru da medijima objasni šta ih čeka a kamo li da im tek tako daje novac.
Prva godina projektnog sufinasiranja medija protekla je uz dosta problema. U primeni novih zakona, prema oceni predstavnika najvećih novinarskih i medijskih udruženja, nisu se dobro snašle ni lokalne samouprave, a ni sami mediji.
„Ova (2015) godina se može smatrati izgubljenom”, kazao je tada Milorad Tadić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i naveo da su već u prvoj godini uočene brojne nepravilnosti u procesu projektnog sufinansiranja medija.
Jedino ko je sve ovo ozbiljno shvatio bilo je Poslovno udruženje asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal press“. Pored brojnih radionaca na kojima je „Lokal press“ obučavao svoje članice da pišu projekte išlo se i dalje, osposobljavnje evaluatora, takođe, bio je još jedan od prioriteta.
Polazeći od ocene učesnika 22. Sednice Skupštine Poslovne asocijacije „Lokal press“-a da je osnovni zadatak Asocijacije da se zalaže za ispravljanje svih uočenih nepravilnosti i nedostataka u sistemu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog ineteresa, Skupština je kao smernice za budući rad usvojila sledeće zaključke: da se definiše pojma „medijski stručnjak“ na način da je reč o licu koje ima ili odgovarajuće akademsko obrazovanje u oblasti medija ili višegodišnje iskustvo u vezi sa medijima ili iskustvo u evaluaciji projekata. Da organ javne vlasti nema pravo da preinačava predlog stručne komisije ni u pogledu projekata koji su odabrani, ni u pogledu iznosa koji su za te projekte predloženi. Da se objavljuju biografija svih predloženih kandidata/kinja za članove/ice komisija, kako bi građani i građanke imali/e uvid u način izbora članova/ica komisija. Takođe, da se objavljuju zapisnici sa sednica i obrazloženih predloga stručnih komisija, rešenja o rapodeli sredstava, naziva učesnika konkursa i naziva njihovih projekata, da bi se moglo utvrditi da li je u konkursnoj komisiji neko ko je na bilo koji način povezan sa učesnicima. Da se u raspodeli sredstava za sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa u lokalnim samoupravama prednost daje lokalnim i regionalnim medijima koji su registrovani na području te lokalne samouprave, odnosno Okruga.
I, borio se „Lokalpress“. Mnogo šta od ovoga je ušlo u zakon ili pravilnike ali, u praksi, malo šta se poštovalo.
Fingirana nezavisnost: kako konkursne komisije odlučuju o sudbini medijskih projekata
A, da “projektno sufinansiranje” neće ići tako lako svedoče i oni koji su te, prve, godine imali “čast” da budu članovi komisija. Jer, uglavno, trebalo je odlučivati između “projekata” medija bliskih vlasti i onih koji nisu bili na “liniji”. Međutim, problem je bio mnogo veći zato što su mediji bliski vlast svoje “projekte” pisali, onako reda radi, samo da ispune formu, a projekti onih drugih su bili “po pravilniku”. Tako su članovi komisija morali da odlučuju o tome da li će novac dodeliti onima koji su ga tražili da bi platili dugove za struju, poreske dugove, za nekakvu opremu i “gluve sobe” ili za realizaciju informativnog programa, vesti (onog što nije bilo po pravilniku)…, i onih koji su imali dobro sročen projekat, temu od “javnog interesa”, i spekcifikaciju troškova koje su pratile projektne aktivnosti. Na svu sreću bila je to godina u kojoj su svi učili i mogli su se praviti i nekakvi kompromisi pa se iz te godine izašlo po onoj narodnoj: “I vuk sit i ovce na broju”!
Nažalost, sledeća godina je bila još “mučnija” za članove Komisija. Naime, oni koji nisu umeli da napišu projekat kako treba, a bili su bliski vlasti, koristili su tuđe, “dobre”, projekte iz prethodne godine a koje su, verovatno, dobijali od “prijatelja” iz lokalnih vlasti. I tu je bilo mnogih scena za Nušića. Jer, bahati prorežimski mediji nisu se potrudili da te projekte s pažnjom pročitaju, isprave i sebi prilagode ono što se ispraviti moralo. Pa je tako, recimo, projekat pisan za Mionicu imao ciljnu grupu građane Lazarevca (parafraziram). Ali, tu nije bio kraj. Počeli su da se pojavljuju i nekakvi novoosnovani, neidentifikovani, mediji koje su “na spisku” imali predstavnici lokalnih samouprava a koji su im, iz samo njima znanih razloga, bili važni da se (su)finansiraju. Pa je “kompromis” sve teže bilo napraviti. Uglavno, to se završavalo tako što se po onoj, sličnoj, izreci iz Alan Forda: “štrpnulo se malo od onih projekata koji su bili dobri i davali onima koji su bili loši a podobni”.
A kako se ova praksa sve više “pojačavala” u korist medija bliskih vlasti pojedini članovi komisija su počeli da se bune i negoduju pa je dolazilo i do “obaranja” konkursa. Ipak, to je brzo razrešeno: o projektima medija bliskih vlastima odlučivali su neki novi, bezlični, članovi komisija koji su, takođe, bili bliski vlasti.
A počelo je tako što su se lokalne samouprave oglušivale o predloge medijskih udruženja i formirali, protivzakonito i protiv pravilnika, komisije po sopstvenoj volji.
Predloženih članove komisije u Ubu 2017. godine
Slobodan Ćirić – UNS
Vlado Mareš – NUNS, NDNV
Ivan Kovačević – ANEM, LP
Izabrani članove komisije u Ubu 2017. godine
Slavica Maletić – Diplomirani ekonomista, predstavnik opštine Ub???
Aleksandar Simić – PROUNS
Đorđe Kovačević – Društvo novinara Niša
Sve to je uticalo na kredibilitet konkursnih komisija što je dovodilo do toga da više niko ko je držao do seba nije želeo da u toj sramoti učestvuje a to je umnogome obradovalo lokalne samouprave i njihove medije jer su sad mogli da rade šta hoće. U njihovim rukama je bio i “nož i pogača”. A “sve po zakonu”?
Međutim, problem nije ležao samo u pojedinačnim zloupotrebama, već u sistemskoj postavci koja je omogućavala da komisije funkcionišu kao „filter lojalnosti“, a ne kvaliteta. Kriterijumi konkursa, iako formalno postoje, često su se primenjivali selektivno ili su se tumačili proizvoljno, čime su se unapred favorizovali mediji koji su politički podobni. U takvom ambijentu, profesionalni standardi, istraživačko novinarstvo i teme od stvarnog javnog značaja postale su sekundarne u odnosu na političku podobnost.
Dodatni problem predstavljalo je odsustvo odgovornosti. Komisije su formalno donosile odluke, ali bez stvarnih mehanizama kontrole i sankcija za eventualne zloupotrebe. Njihove odluke su često slabo obrazlagane, a proces evaluacije bio je netransparentan. Na taj način, Komisije su preuzele ulogu „tampon zone“ između države i javnosti stvarajući privid proceduralne ispravnosti, dok se suštinski prikrivala politička raspodela sredstava.
Takva praksa ima je dugoročne posledice po medijski sistem. Umesto da podstiče pluralizam i kvalitetno informisanje, projektno sufinansiranje je postalo instrument održavanja zavisnosti medija od države. Mediji koji su želeli da opstanu često su bili primorani da prilagode svoju uređivačku politiku očekivanjima donosioca odluka, čime se dodatno urušavala njihova nezavisnost i kredibilitet. A oni koji to nisu hteli ostajali su bez novac. Bez obzira na kvalitet projekta.
U tom kontekstu, konkursne komisije nisu predstavljale samo administrativni deo sistema, već njegov ključni operativni mehanizam. Njihova zloupotreba ne samo da je kompromitovala ideju javnog interesa, već je i direktno doprinosila eroziji poverenja građana, kako u medije, tako i u institucije koje su trebale da rade u njihovom interesu.
Ovoj pošasti, sve do 2021. godine odolevalo je Ministarstvo informisanja, koje je do tada držalo neki nivo stručnosti članova komisija, ali i ono je “pokleklo”!?
Sukob interesa
Epidemija korona virusa potpuno je “otvorila oči” Srpskoj naprednoj stranci u uverenju da se mediji koje ne može kontrolisati moraju iskoreniti. A kako drugačije nego uskratiti im mogućnost bilo kakvog finansiranja. I, naravno, ključnu ulogu u tome imali su njihovi podobni, odani a dobro nagrađivani novinari koji su ubačeni u konkurske komisije ne obazirući se na kršenje zakona. Jer, cilj je opravdavao sredstvo.
A te, 2021. godine neposlušne “Podrinske” su baš bile na udaru. Ne samo u Šapcu gde je lokalna vlast drastično promenila uslove konkursa a i konkursna komisija je dobro odradila posao, nego je to učinilo i Ministarstvo informisanja.
A Ministarstvo se te godine baš obrukalo. Ne zato što su za “egzekutora” izabrali Mirjanu Čvorić Gubelić, novinarku iz Šapca već zato što su njenim izborom prkršili sve zakonske norme i pravilnike ali normu dobrog ukusa.
Iako u članu 3. Rešenja o imenovanju članova komisije nedvosmisleno stoji da:
“Članovi Komisije ne smeju biti u sukobu interesa niti obavljati javnu funkciju, u skladu sa pravilima borbe protiv korupcije.
Ukoliko se naknadno ustanovi da je član Komisije u sukobu interese ili obavlja javnu funkciju, biće isključen iz Komisije i umesto njega će biti imenovan drugi član.”
Međutim, niko nije, ili nije hteo, da pogleda biografiju Mirjane Čvorić Gubelić koju je ona dostavila Ministarstvu:
“Dugogodišnja je novinarka sa iskustvom rada u elektronskim i štampanim medijima. Urednik je ekonomije u novinama “Podrinske”. Bila je novinar-dopisnik iz Šapca agencije “Tanjug”, televitije “Avala”, i RTV B92. Za svoj rad u novinarstvu je više puta nagrađivana.”
A, ako ste sad pomislili da će ova “velika ekonomistkinja” iskoristititi priliku da “Podrinskim”, u kojima je urednica, dodeli neku paru grdno ste se prevarili. Dogodilo se upravo suprotno. Mirjana Čvorić Gubelić na sve načine se trudila da projekat “Podrinskih” ne prođe. Kasnije, piscu ovog teksta, jedan član te Komisije je rekao da je baš bilo morbidno kako je gospođa Čvorić Gubelić “ubeđivala” ostale članove komisije da taj projekat ne prihvate. I uspela je. Komisija je glasala 3:2 i projekat je odbijen.
Redakcija “Podrinskih” je uložila prigovor:
“Poštovana gospođo ……,
pre svega zahvaljujem na pomoći.
Kao član komisije na Konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja nalazi se izvesna Mirjana Čvorić Gubelić koja se, u biografiji objavljenoj na sajtu Ministarstva, lažno predstavlja kao urednik ekonomije u „Podrinskim novinama“. S obzirom da su „Podrinske“ bile učesnici na Konkursu izbor Mirjane Čvorić Gubelić za člana Komisije može se smatratisi kao sukob interesa. A to bi trebalo da znači i da su Odluke ove „uvažene“ Komisije moralno – pravno nevažeće.
Međutim, Mirjana Čvorić Gubelić, kao bot u izbornoj kampanji Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Šapcu, važi i kao šefica iz senke Kabineta gradonačelnika Šapca, u timu je Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Šapcu zaduženom za gušenje slobode medija u ovom gradu.
Nova vlast u Šapcu čini sve da se ugase medije, pre svega „Podrinske“ koji pokušavaju da profesionalno obavljaju svoj posao i ne pristaju da objavljuju laži koje saopštavaju članovi Srpske napredne stranke a kojima se širi mržnja i zavada među građanima.
Kako „Podrinske“, i novinari koji u ovom listu rade, nisu želeli da „prodaju“ svoj profesionalni odnos prema profesiji, čast i dostojanstvo sasvim je razumljivo da vlastodršci čine sve da se ovaj regionalni list ugasi. Nažalost kao egzekutori angažovani su novinari, dakle kolege, u likovima Miroljuba Mijuškovića i Mirjane Čvorić Gubelić koja je odigrala i „glavnu“ ulogu u slučaju kada je „Savet za štampu“ neopravdano kaznio „Podrinske“.
Naravno, u svakom zlu ima i nešto dobro a to što je dobro je da su „maske pale“ i da sada svakom mora da postane jasno da sloboda medija u Srbiji ne postoji. Da će svi oni koji nisu „na liniji“ vlasti morati da se ugase. Takođe, postalo je jasno da je „projektno sufinansiranje“ medija instrument da se iz budžeta i od novca građana plaćaju botovi i isključivo oni koji pristaju da hvale vlast i vlastodršce. To je naročito izraženo na lokalu.
U narednom preiodu redakcija „Podrinskih“ će, kad se emocije malo slegnu, odlučiti na koji način će se oglasiti u javnosti. Ne zbog nekog novca koji nismo dobili već zbog nakaradnog sistema u kojem dominiraju nakaradni ljudi spremni da zarad neke male, ili malo veće, lične koristi unište sve ono što je dobro i profesionalno a u čemu oni ne mogu da se pronađu.
Srdačan pozdrav
Ivan Kovačević “
Nažalost reakcije iz Ministarstva nije bilo.
Međutim, za ovo “junačko” delo Mirjana Čvorić Gubelić je te godine izdašno nagrađena:
– Od Ministarstva, kao nadoknadu za učešće u Komisiji dobila je 40.000,00 dinara i još malo za troškove…
A njen, sada, (Mirjana Čvorić) „Publicinfo“ Šabac, za projekat, čle čuda, “Nasleđa trag”, dobio je od grada Šapca, rekordnih, 1.300.000,00 dinara.
Ali to nije sve: od opštine Vladimirci još 200.000,00, Bogatić (200.000,00), Krupanj (300.000,00), Loznica (500.000,00), Mali Zvornik (100.000,00).
Međutim, išla je Mirjana Čvorić Gubelić i van Mačvanskog okruga: Osečina (250.000,00)… Sve u svemu inkasirala je, te 2021. godine, 2.850.000,00 dinara. Ali, ovde se ne radi samo o novcu. Postavlja se pitanje kako je ta članica Komisije, za nekih šest meseci, uspela, uz svoje redovne radne obaveze, da napravi sedam projekata ali i gde su te projekte građani mogli da vide?
Ovo nije kraj
Ono što je zanimljivo je to da su “Podrinske”, na Konkurs Ministarstva, 2022. godine, ponovo poslale isti projekat kao i prethodne godine samo pod drugim nazivom: “Odlazak u penziju nije nije početak kraja života već nov početak” zamenjen je sa “Penzija nije kraj života već nov početak” i, verovali ili ne, neka druga komisija u kojoj ovoga puta nije bilo Mirjane Čvorić Gubelić, pozitivno je ocenila projekat:
“Ukupna vrednost projekta je 1.115.200,00 dinara. Podnosilac je predložio sufinansiranje projekta u iznosu od 886.000,00 dinara, što ne prelazi 80% vrednosti projekta, niti iznose utvrđene javnim pozivom kojim je raspisan Konkurs. Tema projekta je smanjenje socijalne isključenosti penzionera, kao ranjive grupe.
Ocenjujući projekat na osnovu kriterijuma datih u javnom pozivu Konkursa utvrđeno je da projekat ispunjava kriterijume, a naročito:
– značaj projekta sa stanovišta zastupljenosti inovativnog elementa u projektu.
Dobro su definisane primarne i sekundarne ciljne grupe. Precizno je dat predlog tema koje će biti obrađene. Planirano je da sadržaj bude objavljen na više platformi, što doprinosi uticaju projekta na kvalitet informisanja ciljne grupe. Budžet je realno isplaniran.
Zahtev za sufinansiranje projekta nije prihvaćen u celini. Za realizaciju projekta dodeljeno je 800.000,00 dinara” – stoji u obrazloženju članova Komisije.
Takođe, te 2022. godine, na konkursu “za kulturu” podržan je još jedan projekat “Podrinskih” pod nazivom “Lomio sam vetru krila” sa 300.000,00 dinara.
U 2023. godini, projekat “Podrinskih” , pod nazivom “Mediji kao kritičke oči i uši u službi građana, ili?” podržan je sa 110.000,00 dinara.
U 2024. godini, projekat “Podrinskih” , pod nazivom “Glineni golubovi”, podržan je sa 950.000,00 dinara.
A i u 2025. godini, “Podrinske” su konkurisale sa veoma relevantnim i aktuelnim projektom vezanim za korupciju i nefunkcionisanju Antikorupcijskuh timova u Mačvanskom okrugu pod nazivom: “Mi tebi, ti njemu, on njima, oni nama a sve po zakonu!”
Nažalost, ovaj projekat “cenjena” Komisija nije prihvatila.
Da li zbog toga što nije bio dobro napisan ili zbog toga što je član Komisije ponovo bila Mirana Čvorić Gubelić procenite sami!? Međutim, ono što je ovde prvo upalo u oči je to da je iz “impresivne” biografije Mirjane Čvorić Gubelić izbrisan podatak da je bila “Urednik ekonomije u novinama “Podrinske”!? – “Izvinite za moju ružnu prošlost”
Tako je jedan od ključnih nedostataka ovog sistema postalo nepostojanje efikasnih mehanizama kontrole rada komisija. Iako postoje formalne procedure žalbi, njihovi efekti su ograničeni, a odluke retko bivaju preispitane na suštinski način.
Bez jasnih sankcija za neprofesionalan rad ili očigledne nelogičnosti u odlučivanju, komisije ostaju praktično neodgovorne. Takav institucionalni vakuum dodatno podstiče praksu netransparentnog odlučivanja.
Članstvo u Komisijama kao biznis
Kada je počelo “Projektno sufinansiranje medija” nije bila regulisana naknada za članove Komisija već je to zavisilo od volje lokalne vlasti koja je Konkurs raspisala. Tako su, recimo, te 2015. godine, članovi Komisije u Inđiji dobili “nadoknadu” koja nije mogla da pokrije ni troškove goriva.
Tri godine kasnije u Mionici su članovi komisije, kao nadoknadu, dobijali 5% prosečne mesečne nadoknade u privredi što, takođe, nije bilo dovoljno da pokrije troskove prevoza.
Međutim, kako su godine prolazile tako se i nadoknada povećavala dok je uticaj Komisije na ocenjvanje projekata proporcionalno slabio. Danas je biti član Komisije postao unosan biznis. Za par sati, nekakvog rada, i stavljanje potpisa na već unapred podeljena sredstva može se dobiti čak i jedan minimalni lični dohodak, za koji neko radi ceo mesec. Ali sve ima svoju cenu.
Prošla, 2025. godina, bila je berićetna za članove Komisija koji su ocenjivali projekte u Mačvanskom okrugu:
U Vladimircima članovi Komisije su bili: Miloš Rajković, imanovan na predlog udruženja radio stanica RAB, Kristina Kovač Nastasić, imanovan na predlog Udruženja novinara Srbije i Branimir Grulović, samostalni novinar iz redova teoretičara, analitičara I praktičara iz oblasti medija. Njima je isplaćen honorar od po 23.148,14 dinara u bruto iznosu dok je Milošu Rajkoviću isplaćeno dodatnih 4.000, dinara kao nadoknada za gorivo.
U Loznici članovi Komisije su bili: Petar Njaradi – Društvo novinara Vojvodine, Miloš Lazić – Udruženje elektronskih medija „ComNet“, Branislav Sančanin – Samostalna prijava. Njima je isplaćen honorar od po 77.160,49 dinara.
U Bogatiću članovi Komisije su bili: Slavoljub Ristić – PROUNS, Biljana Vukadinović – Asocijacija radio-televizija Srbije, Branimir Grulović – Samostalni predlog. Njima je isplaćen honorar od po 50.000,00 dinara.
U Koceljevi članovi Komisije su bili: Vladimir Petrušić – Društvo novinara Vojvodine, Miloš Lazić – Udruženje elektronskih medija „ComNet“, Branimir Grulović – Samostalni predlog. Njima je isplaćen honorar od po 23.148,15 dinara u bruto iznosu.
U Krupnju članovi Komisije su bili: Nikoleta Dojčinović – UNS, Andrijana Srećković – Udruženje medija i medijskih radnika, Dragana Kožan – Samostalni predlog.
Njima je isplaćen honorar od po 23.148,15 dinara u bruto iznosu
U Malom Zvorniku članovi Komisije su bili: Dijana Čolaković Filipović – Medijska zajednica Srbije, Andrijana Srećković – Udruženje medija i medijskih radnika, Mirjana Čvorić-Gubelić – Samostalni predlog.
Njima je isplaćen honorar od po 23.148,15 dinara u bruto iznosu
U Ljuboviji članovi Komisije su bili: Nikoleta Dojčinović – UNS, Željko Dulanović – Udruženje medija i medijskih radnika, Branimir Grulović – Samostalni predlog.
Njima je isplaćen honorar od po 23.148,15 dinara u bruto iznosu
U Šapcu članovi Komisije su bili: Biljana Ratković Njegovan – Društvo novinara Vojvodine, Vladan Stefanović – Asocijacija radio-televizija Srbije, Branislav Sančanin – Samostalni predlog
Njima je isplaćen honorar od po 77.160,49 dinara u bruto iznosu.
Kao član Komisije u Šapcu našla se i Biljana Ratković Njegovan, koja, da se poštuje zakon, to nikako ne bi smela ni trebala da bude.
Zanimljivo je i to da se uočava obrazac ponavljanja istih imena u različitim komisijama. Tako je izvesni Branimir Grulović – Samostalni predlog, bio član čak četiri Komisije u Mačvanskom okrugu: Vladimircima, Koceljevi, Bogatiću, Ljuboviji , što ukazuje na formiranje uskog kruga „proverenih“ članova. Dok je Branislav Sančanin – Samostalni predlog, bio u dve komisije: u Loznici i Šapcu. Baš tamo gde se najviše plaćalo. Međutim, njih dvojica “harala” su i u mnogim drugim, lokalnim samoupravama širom Srbije.
Ovakva praksa ne samo da smanjuje raznolikost perspektiva, već i povećava rizik od konflikta interesa i neformalnih mreža uticaja. Ali, malo je koga briga za to.
Prema važećem normativnom okviru, komisije se formiraju za svaki konkurs posebno, a njihovi članovi dolaze iz reda medijskih stručnjaka, novinarskih udruženja i relevantnih organizacija. Njihov zadatak je da ocene pristigle projekte na osnovu unapred definisanih kriterijuma: značaj teme za javni interes, kvalitet razrade, kapacitet realizacije i doprinos informisanju građana.
U teoriji, ovakav model je trebalo da obezbedi ravnotežu između stručnosti i nezavisnosti, i da spreči direktan politički uticaj na raspodelu sredstava. U praksi, međutim, ključne slabosti sistema postale su vidljive već u fazi imenovanja komisija. A jedan od ključnih problema jeste netransparentan proces izbora članova komisija. Iako formalno postoji mogućnost da različiti akteri predlažu kandidate, konačnu odluku često donose organi vlasti ili institucije bliske političkim centrima moći. Time se otvorio prostor za selekciju „po meri“, biraju se pojedinci čiji profesionalni integritet nije nužno sporan, ali koji su spremni da ne dovode u pitanje “želje” lokalnih samouprava.
“Kud plovi ova brod”
Projektno sufinansiranje medija u Srbiji uvedeno je sa idejom da podstakne proizvodnju sadržaja od javnog interesa i očuva pluralizam na tržištu koje je dugo bilo pod ekonomskim i političkim pritiscima. U tom sistemu, ključnu ulogu trebale su da imaju konkursne komisije, tela koja bi, prema pravilima, trebalo da garantuju stručnost, nepristrasnost i transparentnost u raspodeli budžetskih sredstava. Međutim, analiza dostupne dokumentacije, izveštaja i prakse ukazuje na ozbiljan raskorak između formalnih principa i stvarnog funkcionisanja ovih tela.
Nažalost, dosadašnji način rada komisija ima direktne posledice po strukturu i kvalitet medijskog tržišta. Finansijska podrška postala je faktor koji ne nagrađuje kvalitet i inovativnost, već stabilizuje medije koji su politički podobni ili bar nenametljivi u kritici vlasti.
Za medije koji nastoje da zadrže profesionalnu autonomiju, to znači smanjen pristup resursima i otežane uslove opstanka. Dugoročno, to vodi ka homogenizaciji sadržaja, slabljenju istraživačkog novinarstva i smanjenju prostora za teme od stvarnog javnog značaja.
Redakcija “Podrinskih”
Ivan Kovačević
Snežana Kovačević
„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“
