Resorni odbor za obrazovanje, Srbija Centra.
Tiho ćutanje srpske prosvete.
Ukršteni protesti i rušenja
Kada su nam prosvetni zubi otupeli?
Prosveta pod strehom, ućutkana i sakrivena
Među prvim zagonetkama koje smo učili na početku školovanja, bila je i ona: „Ispod strehe, bele koke vire“.
Rešenje je ZUBI. Mnogi se baš tada, prvi put sretnu sa STREHOM (ili nadstrešnicom). Zubi su nam jasni, bliski, beli, mlečni stalni, takozvani beli venac, rekli bi stomatolozi. Ovih dana su nam se obrazovni, naoštreni zubi sudarili sa tužnim padom jedne nastrešnice. U trenutku nam se čini da novosadska tragedija nema nikakve veze sa prosvetom. Ipak, situacija nije tako jednoznačna. Dok su 1. novembra prosvetni radnici Srbije ustali po ko zna koji put da protestuju povodom statusa i dostojanstva nastavnika i višestrukog ubijanja obrazovanja, jedna loše projektovana nadstrešnica je pala i oterala u smrt 14 nedužnih ljudi. Jasna je osveta loših učenika, koji su je bez znanja i morala izgradili, pustili u rad. Neodrživ, i smrtno opasan objekat.
Sve značajne stvari smo učili u školi. Kao svetle tačke su isticani primerni učenici, oni koji će svojom stručnošću voditi ovu zemlju. Kada su strehe počele da padaju, a zubi da otupljuju, spoznali smo gorku istinu da su loši učenici zavladali zemljom, a mi mnogo ranije odustali od kvaliteta obrazovanja. „Učenici“ koji su srušili strehu su oni koji su jedva kamčili i dobijali dvojke preko veze, učeći od svojim moćnih roditelja, mekih nastavnika i likova tipa, „Znaš li Ti ko sam ja?“. Učili su i naučili da žive u zemlji gde već godinama, sve može, uz vezu, uz novce, uz poznavanje „važnih“ ljudi. Malo se ugradiš, malo podmažeš i nikom nema da fali. Tako smo polako i sistematski ubijali značaj obrazovanja, značaj čistog obraza, morala, manjak struke, višak interesa. To su oni učenici koji su prepisivali na testovima, nosili „puškice“, bežali sa časova, tukli se, podmetali, vređali nastavnike i naravno bez većih problema završavali školu, uz nesebičnu podršku svojih roditelja sa pitanjem na ustima: „Znaš li Ti ko sam ja?“. Završetkom sumnjivih školica, osvojili su još sumnjivije diplomice i uradili sve, da plivajući kroz blato, postanu ljudi na koje se ozbiljno računa, jer KOD NJIH SVE MOŽE. Ispod novosadske NESTRUČNO SAGRAĐENE nadstrešnice, ostala je tog dana srušena i unižena prosveta. Ovih dana (8.11.2024.) pored nas je u tihom mimohodu prošao Dan prosvetnih radnika Srbije. Nismo se osvrnuli, ni na dan, ni na nastavnike, ni na njihov ponižavajući status. Nismo se osvrnuli, jer smo zanemeli zbog strašnog zločina, zbog strehe pod kojom je život tragično izgubilo 14 ljudi. Štrajk je bio neumesan, a nastavak štrajka neprimeren. Zapravo, ispod strehe koja se obrušila, ostali su neodgajenih i nenaoštrenih zuba mladi ljudi ispred kojih je bila budućnost. Prosvetu nismo ni primetili, ni sačuvali, štrajkove smo ugasili, jer sada sve može preko veze i niko nikom ne mora da polaže račune.
I bitni su Ti zubi, važno je znati u spoznati kada zubi otupe, kada više ne mogu nikom da se pokažu i kada ne služe funkciji jasnog govora. Kroz jezik u „Gorskom vijencu“ Vladika Danilo otpišuje: „Tragovi su mnogi do pećine – za gorske se goste ne pripravlja, u njih sada druge misli nema, do što ostre zube za susjede da čuvaju stado od zvjeradi“, Poklonu se u zube ne gleda. Starost konja se prema zubima određivala, a robovi prema kvalitetu i belini zuba prodavani.
Sačuvasmo li stado?
Postadosmo li robovi ili žrtve opasnih odluka?
Ova vlast je nepostojanje sistema dovela do savršenstva.
Gde nestadoše oni koji umeju da POKAŽU ZUBE?
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodni poslanik i predsednik Resornog odbora za obrazovanje