Kad se u boj za slobodu kreće, Srbin nema svetkovine veće

Sretenjska svečanost u Mišaru

Program  svečanosti kod Spomenika, u slavu dva srpska Sretenja, tradicionalno je počeo pomenom Karađorđu, mišarskim junacima i svima koji su darovali svoje živote za otadžbinu, kao i intoniranjem državne himne

Vence na Spomenik Karađorđu i mišarskim junacima položili su najpre u ime Mačvanskog upravnog okruga Ivana Antonijević, a u ime grada Šapca delegacija na čelu sa gradonačelnikom dr Aleksandrom Pajićem. Vence su položile i delegacije SUBNOR-a Šapca, Gradskog odbora SPS-a i  Hajdučko-kozačkog bratstva Srbije. Posebno je plenila delegacija Zadužbinskog društva “Prvi srpski ustanak” Mišar, u kojoj su bile Mišarke Staša Simić i Tara Simić i Šapčanke, bliznakinje Maša i Ena Gajić.

Čast da ispred Spomenika Karađorđu i mišarskim junacima, završi svečanost posvećenu Danu državnosti pripala je na radost Zadužbinskog društva (ali i svih prisutnih) Eni Gajić. Učenica je trećeg razreda u Osnovnoj školi “Janko Veselinović”, a posebno voli recitovanje i glumu; u mlađem uzrastu predstavljala je grad Šabac, prošle godine, na Okružnom takmičenju recitatora u Krupnju, gde se plasirala u uži izbor. Uz pesmu Tomislava Jerotića “Zar bi znali da Mišara nema”, i divno recitovanje Ene Gajić, bila je to još jedna prelepa posveta Mišaru…

“Zar bi znali da Mišara nema / od čega se istorija stvara. Od hrabrosti vožda Karađorđa / i od srca Miloša Pocerca,/ snažne ruke Lazarević Luke / jatagana Čupića Stojana./ Zar  bi znali da Mišara nema/ od čega se istorija stvara.”

Slavimo slobodu i državnost

Mišar i slavna pobeda oružja srpskih ustanika iz 1806.godine, jedan su od temeljnih događaja naše borbe za slobodnu i samostalnu srpsku državu, a Sretenje je veliki dan i za Mišar i za grad Šabac.

-Kad vidite ovu mladost, ove četiri damice, kad vidite šta je budućnost Srbije, ima se zašta i boriti. Dva su velika događaja, onaj u Marićevića jaruzi, u Orašcu, 1804.godine, i Sretenjski ustav, 1835.godine, koji danas proslavljamo. Ali, pre svega, proslavljamo   slobodu i državnost Republike Srbije. To je ono što smo dobili od naših predaka, to je ono što mnogo bolje, lepše, savršenije treba da predamo našim potomcima. Zbog toga se svi mi u gradu Šapcu borimo za lepšu i svetliju budućnost kako našeg grada, tako i čitave Republike Srbije” – rekao je u svom obraćanju, gradonačelnik dr Aleksandar Pajić i dodao:  “Siguran sam da mnoga iskušenja koja u današnje vreme jesu stavljena pred nas nisu nepremostiva. Siguran sam da “Samo svetosavlje Srbiju spašava” jeste slogan kojeg treba svi da se držimo i svi pod jednom kapom da napravimo i ustupke, ali i pomake napred. Da se setimo vožda Karađorđa, ali i svih hrabrih boraca koji su izvojevali kako slobodu tako i državnost Republike Srbije. Hvala vam svima što volite pre svega svoj grad, što volite svoju Srbiju. Siguran sam da putevi pred nama jesu putevi izbora, ali da ćemo mi kao i uvek u istoriji, izabrati pravi, slobodarski i nezavisni put. Hvala vam još jednom. Živela Srbija!”

Zadužbinsko društvo još jednom je pozvalo svoje članove i prijatelje, poštovaoce Mišara, da uzmu učešće i pomognu u akciji da se do Vidovdana postave Spomen česma i klupe kod Spomenika (sve prema odobrenju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije)… Informacije se mogu dobiti u Društvu, a donacije uplatiti na žiro račun AIK banke 105-5700496-29

Susret sa dičnim precima

O Sretenju, u ime Zadužbinskog društva govorio je Branko Gajić iz Jelenče. Ovaj kraj je istinski obogatio Monografijom “Jelenča, stara mišarska opština i okolina”, čija je prva knjiga (od ukupno četiri) nedavno i odštampana. Njegova poruka je: “Sačuvati od zaborava naše korene.”

-Mi se danas susrećemo sa našim dičnim precima koji slaviše ovaj dan jer baš na taj dan kretoše u borbu za slobodu i obnovu srpske države. I da sve njihove seni saberemo iznad ovog spomenika, da vide da dolazimo na ovo mesto, da vide da ih nismo zaboravili, da vide da smo  im zahvalni za sve što su za nas uradili, što pružiše izdanke do danas, i za sve žrtve što su za nas podneli, da vide da se ponosimo njima, kako bi s mirom šetali rajskim poljima…”  Pozvao je prisutne da zamisle “te dične pretke u Mišaru, njegovoj okolini i celoj Srbiji”, kako, “kada im dogori do nokata, kada kosa dođe do brusa, uzimaju kuke i motike, a posle se dokopaju i oružja, težaci preko noći postaju vojnici, i kreću u borbu protiv tiranina”. “Nigde nije viđeno a ovde se desilo da borci živi idu na pričest i opelo kako bi odagnali strah i sve brige, i sa duhovnim mirom krenuli u odsudne bojeve protiv mnogobrojnije, uhranjenije, uvežbanije i opremljenije turske vojske.”

Izneo je brojne detalje o krizi Turske carevine u 18.veku, velikim nametima i nasilju nad narodom, pljačkaškim upadima bosanskih ordija u sela, posebno šabačkog kraja, valjevskoj “Seči knezova”, i svemu što je izazvalo pripreme i početak Prvog srpskog ustanka… Ukazao je brojnim detaljima kako su u ovom kraju pop Luka Lazarević, Ranko Kapetanović, Jakov Ignjatović, Sima Katić, braća Radovan i Sava Opanković, formirali prve ustaničke čete i družine… Govorio je i o bitkama, porazima i pobedama u Prvom i Drugom srpskom ustanku,  međunarodnoj situaciji, počecima srpske autonomije, začecima srpske države, Berlinskom kongresu…

-I danas, Srbija i srpski narod ne mogu čekati spas od drugog, već moraju svojim snagama i metodama parirati.  U ovom odsudnom trenutku moramo odložiti stranačke i druge političke borbe i trvenja za druga vremena kako je to uradio čuveni srpski socijademokrata Dimitrije Tucović, koji je na poziv kralja Srbije otišao da se bori za svoju domovinu u Balkanskim i u Prvom svetskom ratu, govoreći: „U ovim sudbonosnim danima moje mesto je na frontu.”

Karađorđe vodilja društva  

Između dva Sretenja  Zadužbinsko društvo “Prvi srpski ustanak” Mišar u avgustu je napunilo dve i po decenije rada. Učestvovalo je u obeležavanju 218.godišnjice velike pobede Karađorđa i mišarskih ustanika, sa Kulturnim centrom organizovan je novi saziv Mišarske likovne kolonije, a iznedrili su osamnaesti broj svog časopisa Čitanka Mišarskog boja. Posebno su u društvu ponosni, što su, kao trajno sećanje na Krstivoja Ilića, jednog od najistaknutijih srpskih elegičara, štampali šesto, posebno izdanje Mišarskih elegija i darovali su ga svim šabačkim školama.

Uz sto desetu godišnjicu prve pobede u Velikom ratu stigli su i do Cera, ali i na Bubanju, u Lajkovac, Lelić, Desankinu Brankovinu… Posebno su ponosni što su stigli i do Zebrnjaka, da se poklone senima poginulih srpskih vojnika tokom Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu.

Vojskovođe i pesnici

“U beskonačnom proticanju vremena, najveća istorijska prožimanja fizičkog i metafizičkog sveta postizana su u ostvarenjima velikih vojskovođa, i velikih pesnika! Svi herojski podvizi vojskovođa dobijali su punoću i sjaj besmrtnosti tek onda kad su ih opevali pesnici!

Pre mnogo vekova, pred početak čuvene bitke kod Salamine, gde su Atinjani uništili moćnu persijsku flotu, njihov vođa Temistokle pozvao je zapovednika ratnog broda na kojem je bio i slavni pesnik Eshil, i rekao mu: Znam da ćete se boriti do poslednjeg čoveka, ali mi nekako sačuvajte Eshila. Šta će Atini sloboda bez svog najvećeg pesnika!

Mnogo vekova kasnije, pred početak golemog Boja na Mišaru, Vožd je pozvao svog vojvodu Stojana Čupića i rekao mu: Gledaj da nekako ukloniš što dalje od pogibije onog guslara Višnjića! Ako niko od nas ne preživi jedino će on, uz svoje gusle, opevati pravu istinu!

Tako su, dva božanska luka, kroz prostor i vreme, spojila snagu i maštu, dve velike vojskovođe, i dva velika pesnika” – o vojskovođama i pesnicima zapisao je svojevremeno Krstivoje Ilić. Dodajući: “A kakava je istorijska srodnost sa Voždom onog koji je, posle dva veka, modernim pesničkim jezikom Mišarskih elegija, opevao njegov podvig, nije moje da prosuđujem. Neka to učine Bog slobode, i Bog poezije!”

Mišarske elegije Krstivoja Ilića odjekuju i danas. Posebno odjekuju na Mišaru… A Filip Rajković pročitao je “Sretenje”, “Pastirsku elegiju”, “Žeđ” i “Prokletstvo”.

Sećanje na slavnu prošlost moramo čuvati i negovati, poruka je Sretenjske svečanosti održane u Mišaru, u organizaciji grada Šapca, Zadužbinskog društva Prvi srpski ustanak Mišar, u saradnji sa Crkvenom opštinom Mišar.

Tekst: Svetlana Ljubić

Fotografije: Branko Stanić

Naslovna fotografija: Venac mišarskog Zadužbinskog društva