Osvanulo je divno oktobarsko jutro. Sunce je svojim zracima okupalo prelepe predele Pocerine i sve je nagoveštavalo da će ovo biti još jedan radostan dan.
Ali, „ne lezi vraže“!
Nismo mi narod koji treba da uživa u lepoti kojom nas je priroda nagradili. Jer, sami smo se potrudili da stvorimo (a stvaramo ih i nadalje) „mračne“ sile koji će nam zagorčavati i uništavati život. Ali i prirodu. I da zlo bude veće i gore za to ćemo ih bogato nagradiiti. I klanjaćemo im se. Umesto Bogu u koga samo deklerativno verujemo…
Eto, od jutros u Pocerini ponovo „cvile“ frižideri i zamrzivači. Nestaje interneta skoro svaki čas pa je komunikacija sa svetom otežana (Mada i šta će nam internet!? Naći će se već neko da nam objasni da sve ono što vidimo svojim očima i osetimo u svom džepu nije tako).
I, pretpostavljate već da su od jutros ponovo „u modi“ nestanci električne energije. Ili pad napona kako neko objašnjava. I to oni najgori – trenutni, od po par desetina sekundi.
Kome se za to žaliti?
EPS (Elektro privreda Srbije) je stvorila EDS (Elektrodistribuciju Srbije) ovi, ili oni, svejedno, električnu energiju prodali (ustupili???!!!) privatnim firmama, distributerima, da nam tu sruju prodaju i naplaćuju (da i oni nešto ušićare) a o kvalitetu isporuke, potrebnom naponu i svemu drugom što se podrazumeva nikoga nije briga.
Građani su dužni da ćute, trpe (tako nam i treba) i plaćaju…
Ili, da se po onoj narodnoj žale „Upravi za vodovod“!
Ivan Kovačević
