Bilansi šabačkog političkog života
Šabac je drugog novembra obeležio oslobođenje u Prvom svetskom ratu. Bio je treći po veličini grad u Srbiji, posle Beograda i Niša, a od 15.000 stanovnika slobodu je dočekala polovina. Po svim posledicama bio je grad stradalnik i heroj, i jedini u čitavoj ondašnjoj i kasnijoj Jugoslaviji, nosilac čak tri ordena. Ratnih odlikovanja Francuske i Čehoslovačke kao i Karađorđeve zvezde. Ove nove naprednjačke vlasti baš vole da eksponiraju i tamo gde im nije mesto, pa nemilo baštine prošlost ovog junačkog grada. I dok se malo sabiraju misli šta je to sve Šabac, u prvi red počasnih građana uznesoše se pobednici prošlih lokalnih izbora. Naravno većina naprednjačkih članova falange navijaju za svoje, jer to je njihova vojska, i za svoga vođu, gde ne priznaju poraze, ali zato redovno kradu izbore. Došlo se do besmisla da u Skupštini Srbije nema opozicije, a na prste jedne ruke mogu se izbrojati lokalne samouprave koje ne vode naprednjaci. Čudno je da to sve tako nevino deluje kao da su stranačke pobede dobijene na osnovu programa ili kvaliteta aktivista, a ne na osnovu teških ucena, pretnji i krađa. Barem je to jasno ovde u Šapcu, gde su se sjatili svi mogući kriminalci da i oni nešto štrpnu u izborima, a na korist naprednjačkog voza. Podsećanja radi ovde je posle izbora 21. juna Gradska izborna komisija poništila izbore na svih stotinu biračkih mesta. A bilo je svega: glasanja za druge, korišćenja bolničkih podataka, plaćanja glasova od dve od pet hiljada dinara, pretnji i ucena, potvrde kapilanrih glasova, falsifikovanih glasačkih listića, i to sve u masovnoj organizaciji za koje su zaprećene visoke zatvorske kazne. Ali, elem po dobroj staroj srpskoj praksi ništa to nadležne institucije nisu uzimale u obzir, tužilaštva, Upravni i Ustavni sud… Ćute postojani kao klisurine, kao da se to događa na Islandu. A stranke prodemokratske provenijencije imale su manje za 880 glasova od naprednjaka, a po meritornim procenama pokradeno je između pet i osam hiljada glasova. Nakon svega, opet do poznatom scenariju, naprednacima se priključuju Zapadna Srbija, Ruska stranka i Evropska zelena stranka. Dovoljno da sruše jedini legitimni stub protiv bezakonja, Gradsku izbornu komisiju. Iako nije imala kvorum, ova GIK u krnjem sastavu, donosi sudbonosne odluke. I gle, u noći gde ostalim članovima GIK šabačka policija nije mogla da garantuje bezbednost, i gde su otvoreno u zgradi Gradske uprave marširale naprednjačke perjanice, a potonji funkcioneri. Ostalo je poznato! Nova vlast kao kao da to nisu lopovi koji su pokrali izbore, i kao da se na čelu njihove stranke ne nalazi čovek koji dobrano laže, i narod i građane. Tako prolaze vozovi, ovi novodošli se ponašaju kao da su bogom dani, i da su pošteno izabrani. I nikom ništa. Uostalom, i u ovoj zemlji ogrezloj u kriminalu vlast se ponaša kao da to nije ništa, kao što predsednik države kaže: “Pa šta?!“ A na drugoj strani su čast, dostojanstvo, herojstvo…
Dragan Eraković