Prava je retkost da firme zapošljavaju parove. U nekim multinacionalnim kompanijama, to je gotovo nemoguće. U šabačkoj komapniji Galeb Group, to, međutim, nije slučaj. Naprotiv, u firmi radi dvanaest parova, i gotovo uvek se šansa pruža supružnicima ljudi koji su tu već zaposleni. Ipak, ono što je najzanimljiviji deo priče, jeste činjenica da je „Galeb“ najuspešniji provodadžija, pošto su se, mnogi parovi, upravo na poslu i upoznali.
Kada je vlasnik kompanije „Galeb“, Radoslav Veselinović, davne 1971. godine osnovao prvu privatnu firmu u tadašnjoj Jugoslaviji, jedino je on verovao da će taj mali servis jednog dana prerasti u kompaniju koja, u ovom trenutku, zapošljava oko 500 ljudi.
Svoju decu je od detinjstva uključivao u porodični posao, pa su danas, Nataša i Aleksandra stubovi kompanije. Ali, osim članova familije Veselinović, u firmi „Galeb“ rade ljudi koji se, bez obzira na to što nisu, doživljavaju kao članovi porodice. Pravi primer za to je Vladan Milovanović, direktor proizvodnje „Galeb Metal Pak-a“, koji je druga generacija porodice Milovanović, koja radi u ovoj firmi. Njegov otac, Novak, takođe je radio u „Galebu“ i bio je desna ruka kompanije, baš kao što je to sada Vladan.
U „Galebu“ je, nedavno, počela da radi i druga generacija porodice Živanović, a kolege se na ovu temu često šale, pa kažu da je u „Galebu“ Živanovića više nego svih ostalih radnika zajedno. Inspiracija za ovu internu šalu je porodica Živanović, koja broji četiri člana i svi su oni deo kolektiva „Galeba“.
Živanovići imaju 24 godine bračnog staža, a kolege su 26 godina. Kažu, svejedno im je da li su kući ili na poslu, jer je, na neki način, „Galeb“ njihova druga kuća. Na poslu provode više vremena zajedno, nego što je to slučaj kada se završi radno vreme. Od nedavno, u „Galebu“ rade i njihovi sinovi, Nemanja i Stefan.
Živanovići možda jesu najbolji primer, ali nisu jedini. Tu su Jovići, Janjići, Todorovići, Radovići, Jankovići, Tomići, Milovanovići, Popovići, Kovačevići, Nedeljkovići… nerazdvojni u kući, nerazdvojni na poslu. I uporno prkose savremenim istraživanjima američkih univerziteta i kolumnistima urbanih časopisa, u kojima se navodi da je za parove dobro da se povremeno razdvoje. Kažu, od 24 sata, oni 25 provode zajedno. Lepo im je tako i ništa ne bi menjali.
Tomići se znaju od detinjstva, ali je za njihovu ljubav bio presudan „Galeb“.
Sandra Vladu pamti još dok su išli u istu osnovnu školi, ali, kako to uvek biva, jedan osmak se ne seća devojčice iz petog razreda. Posle osnovne škole se nisu sreli, sve dok Sandra
nije počela da radi u računovodstvu „Galeba“, a pošto računovodstvo u „Galebu“, kao i u svim firmama, važi za “jezičko odeljenje”, koleginice su vrlo brzo povezale da su Sandra i Vlada iz istog mesta. I tako, počela je veza, koja je posle nekoliko meseci krunisana brakom, a kao jednog od glavnih “krivaca”, imenuju koleginicu Miru Todorović.
Jer, Mira najbolje zna koliko je lepo imati supruga za kolegu. I ona i Dejan su se upoznali u „Galebu“. Plod njihove ljubavi su Ivan i Anđela. Kada Anđela dođe kod mame na posao, najviše voli da sedne u stolicu šefice računovodstva, pa će, kako stvari stoje, Živanovići kroz nekoliko godina imati ozbiljnu konkurenciju u Todorovićima.
„Galeb“ je kumovao i ljubavi Bojane i Sretena Kovačevića. Sreten je radio u Beogradu, a Bojana u Šapcu. U početku su jedno drugo znali samo po glasu, jer su se redovno čuli telefonom. I tada ništa nije nagoveštavalo da će jednog dana biti u braku i postati roditelji Nađe i Dunje. A, onda su se upoznali na jednoj proslavi, koju je firma organizovala. Bila je to ljubav na prvi pogled, a Bojana je, vrlo brzo, prebivalište i kancelarijsku fotelju prebacila u Beograd. Sada su oboje u Šapcu, a do Bojaninog odlaska na porodiljsko bolovanje, delili su i kancelariju.
Sa porodiljskog bolovanja, nedavno se vratila Radmila Jović, koja je u braku sa kolegom Zvonkom. Ovaj dragi par iz Obrenovca, dobio je troje dece otkad je u „Galebu“, tako da, kada se organizuju sportske igre, Jovići nemaju problem ko će igrati u njihovom košarkaškom timu.
U proizvodnji metalne ambalaže, rade supružnici Gordana i Dragan Janjić, kao i Nela i Aleksandar Nedeljković. Kažu, njihova ljubav je toliko jaka da ništa osim suprotnih smena ne može da ih razdvoji. Isto je i sa Radovićima. Priča se da “Rade radi kako Rada kaže”, jer je Rada ta koja iz prodaje prosleđuje naloge proizvodnji, gde je Radovo radno mesto. Zanimljivo, Rada je treća generacija, koja radi u ovoj firmi, a s obzirom da se podmaladak Radovića opredelio za ekonomsku školu, nije isključeno da će se tradicija nastaviti.
Najstariji, a ujedno i najbolji primer ovim mladim bračnim parovima, svakako su Vida i Dušan Milovanović. Vida je kuvarica u menzi, gde se hrane svi zaposleni, a među njima i suprug Dušan. Zbog toga, među kolegama, vlada verovanje da Dušan ne zna kako druge žene kuvaju, jer i kući, baš kao i na poslu, Vida na isti način “zaprži čorbu”.
U menzi, nerazdvojni su i Popovići. Milijana i Aca u poslu nisu previše upućeni jedno na drugo, ali koriste svaku priliku da budu zajedno, te je gotovo nemoguće videti ih da na doručak idu odvojeno.
Iako mladi ljudi nisu skloni sujeverju, u jednoj od kancelarija postoji stolica, na koju ne sedaju oni koji nisu spremni da se ostvare u ulozi roditelja. Jer, kako ko bi u nju seo, kroz devet meseci bi mu došla roda. S obzirom da su sve stolice u kancelariji iste, ta nije obeležena, a prilikom posete većeg broja učenika, koji su u „Galebu“ bili na praksi, stolica je prošetala kancelarijom i ne zna se ko sada sedi na njoj. Ali, veruju da će je, za nekoliko meseci pronaći, čim neko od kolega saopšti lepe vesti.
Jankovići su zajedno već sedam godina. U momentu upoznavanja nisu bili kolege, ali je i njhovoj ljubavi kumovao „Galeb“, jer su se Milica i Nemanja upoznali prilkom potpisivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji između „Galeba“ i AMSS u Beogradu. Kako ne bi sav teret krivice svalili na „Galeb“, za svoje poznanstvo krive i sudbinu, jer se, pre susreta u Beogradu, nikad pre nisu sreli, iako su oboje živeli u Šapcu. U međuvremenu su postali kolege, poslovno su često upućeni jedno na drugo, pa se dešava da nisu istomišljenici, ali se po završetku radnog vremena slažu savršeno. I sama Milica se šali na njihov račun i kaže da njen suprug više voli da je na poslu, nego kod kuće, jer se na poslu za neke stvari i pita.
Ova tema je u „Galebu“ uvek aktuelna. I, čim u „Galebu“ neko počne da radi, odmah mu se, pa makar u šali, traži par. Osim ovih koji su trenutno zaposleni, kroz ovu firmu je prošlo mnogo parova. Za sve vreme poslovanja, „Galeb“ i njihov menadžment je više puta nagrađivan u brojnim kategorijama, ali kada bi neko odlučio da nagradi najboljeg provodadžiju među firmama, „Galeb“ ne bi imao konkurenciju