LIČNI STAV – ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Već tri meseca Šabac, grad kulture, i njegovi građani svedoci su brutalne bestijalnosti vladavine Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera a pre svega „Zapadne Srbije“ u Šabačkom pozorištu. Udružio se sav morlni ološ i primitivizam da uništi i satre i ono što je odolevalo vekovima i raznoraznim društvenim i političkim sistemima.
Nesrećnica koja je ceo svoj život težila da bude neko i nešto u gradu koji je nije prihvatao morala je da daje raznoraznim tipovima sve što je od sebe imala, a da pamet nije, kako bi postala novinarka a potom i direktorka. Odrađivala je mnoge „prljave“ poslove za račun svojih „poslodavaca“ kojima je, recimo, pomogla da potpuno unište Srpsku radikalnu stranku u Šapcu a koja na izborima 2008. godine nije osvojila vlast samo zahvaljujući izbornim malverzacijama i mahinacijama. Jer, već na sledećim izborima radikali su osvojili samo 2.637 glasova i 0 (nula) odbornika. I tu im je „odsviran“ kraj.
Po toj matrici prekomandanovana je u Srpsku naprednu stranku, koju je trebalo držati pod kontrolom i učiniti isto, ali se na tom „poslu“ nešto ozbiljno dogodilo i ona „okreće ćurak“!? A naprednjaci osvajaju vlast. Dotadašnji posao direktorke jedne besmislene televizije nije zadovoljavao njene ambicije pa je prebačena u „Parking“ na mesto koje je bilo namenjeno baš takvim „stručnjakinjama“. Nova „pobeda“ na izborima 2023. joj je potpuno pomutila um pa je poželela da postane direktorka Šabačkog pozorišta. Na njenu sreću imala je „jakog mentora“ koji je mogao da ispuni to što je želela. Ali, nažalost, pokazalo se da je to ustvari bila nesreća i za nju i za grad. Iako se dugi niz godina vrzmala po pozorištu nije uspela da shvati kakva je to ustanova. Iako je mogla.
A da jeste stavljala bi na glavu skupocene šešire i oblačila još skupocenije haljine, šetkala se po holu pozorišta, pozdravljala se i slikala sa uvaženim gostima a glumcima prepustila da rade posao koji ona nikada neće moći da nauči. I svi bi bili zadovoljni.
Međutim, iz nje se izlio sav primitivizam koji se godinama razvijao družeći se, u početku „poslovno“ a potom i ko zna kako, sa prostacima a možda je i ljubomora prema lepim i pametnim osobama učinila svoje pa je rešila da ih eliminiše.
I tako napravi haos i sebi i ustanovi u kojoj direktoruje ali i gradu u kojem će morati da živi i kad sve ovo prođe.
Zato bi njena ostavka bila najbolje rešenje za sve!?
Dakako, ostavke bi morali da podnesu i mnogi drugi koji su svojim činjenjem ili ne činjenjem doprineli da se ova sramota toliko rasprostrani i postane tema sve kulturne javnosti Srbije.
Kao prvo građanima Šapca bi trebala da se izvini, jer više nije na ovoj funkciji, Marijana Isaković i svi članovi Upravnog odbora koji su nelegitimno dali saglasnost, i preporuku, da se Aleksandra Delić imenuje za direktorku i pored toga što su imali uvid u to da ona ne poseduje ni stručne ni moralne veštine da obavlja jedan ovako važan i odgovoran posao.
Ostavku, iz moralnih razloga, trebao bi da podnese gradonačelnik, Dr. Aleksandar Pajić, koji nije zaštitio Šabačko pozorište i zaposlene iako su mu se oni na lep i kulturan način obratili i objasnili mu celu situaciju već je zaštitio nepotizam svog stranačkog kolege i zemljaka. Tim pre što se na sednici Skupštine grada poneo veoma kukavički i svojim čutanjem pokazao da mu je očuvanje svoje funkcije najvažnija stvar.
Takođe, iz moralnih razloga, mada, pokazao je da morala nema, ostavku bi morao da podnese i predsednik Skupštine, Nemanja Pajić, koji “ni prstom mrdnuo nije” da, kao značajan koalicioni partner, pokaže da mu je pored ličnog interesa važan i interes grada.
O vlasnicima onih četrdeset i nekih ruku koje se po automatizmu, i naređenju, podižu, a da mozak, ako ga imaju, ne uključuju, ne treba trošiti reči. Jer, da bilo ko od njih ima bar malo ponosa i dostojanstva na tim mestima ne bi ni bio.
Ipak, najcrnje od svega je činjenica da “nosilac lažnog državnog pečata”, na svoj način, više od deset godina “razvaljuje” Šabac. I što je njegov skaradni i štetočinski uticaj na grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka i dalje prevelik. Mada, ako vam je za utehu, poštovani čitaoci, a nije i ne bi smelo da bude, “razvaljuje” on i Čačak i Čačane. Možda i gore.
Na svu sreću ima u svoj ovoj ujdurmi i neko ko je čestit. Gradski Većnik zadužen za kulturu podneo je ostavku.
Možda je to i taj tračak svetlosti i nade koji će nas motivisati da se probudimo i pokrenemo kako bi spasli grad koji volimo i koji smo od predaka nasledili.
Ivan Kovačević
