Danas je u Tekerišu obeleženo 107 godina od čuvene bitke u Velikom ratu – Cerske bitke. Da odaju poštu došli su oni koji nemaju ni stida, ni srama, ni obraza (vidi fotografiju). Zašto tako kažem?! Drugi naziv za Cersku bitku, prvu pobedu Srbije u Prvom svetskom ratu, je Jadarska bitka. Za one koji nisu znali Jadarska bitka je drugi naziv jer su glavne vojne operacije vođene uz reku Jadar. E pazi sad, Jadar i Rađevina danas su pod okupacijom, pred potencijalnim razaranjem ako mi nastavimo da ćutimo i ako ove “velike glave” Srpske napredne stranke što su došle da odaju poštu cerskim junacima nastave da podržavaju projekat Rio Tinto i druge projekte planirane za naš kraj! Ove “glave” došle su da se poklone junacima, došle su da polože vence onima koji su se borili za slobodu i za svoju zemlju, svoj Cer, okolinu ali i celu Srbiju. Dakle, da odaju poštu došli su oni koji dozvoljavaju kompaniji Rio Tinto da uništi i zemlju i vodu, oni koji dozvoljavaju da se kod Krupnja otvori najveća spalionica medicinskog otpada u Evropi koja će uništiti i vazduh, oni koji su prvobitno dozvolili da se otvori kamenolom na samom Ceru, oni koji dozvoljavaju da se otkupljuje zemljište za nenormalnu svotu novca u Sinoševiću – ko zna šta nas tu čeka. Oni koji dozvoljavaju investitorima da nam okupiraju i unište zemlju, vodu, vazduh i život, sve ono što nam je zahvaljujući slavnim srpskim vojnicima ostalo u amanet, sve ono što treba da ostane našim potomcima da bi opstali kao narod. Ti i takvi danas su obeležili 107 godina od slavne bitke. Zato s punim pravom mogu da kažem da nemaju srama, stida, ni obraza.
Sve te kompanije koje će nići na prostoru na kom su naši preci položili živote boreći se za slobodu zemlje, uništiće male privrednike, poljoprivrednike, živote, grobove, ognjišta. Vodu za piće takođe nećemo inati, a ko zna kakve nas bolesti čekaju kad se kvalitet vazduha dodatno pogorša. S obzirom da ovi iz Srpske napredne stranke to podržavaju i da su poslali predstavnike danas u Tekeriš da polože vence, ne mogu da se ne zapitam: DA LI SU ONI TO ODALI POŠTU CERU I OKOLINI, pre nego junacima?! Da li je ovo poslednja godina za klanjanje precima na mestu gde su ratovali? Da li su ove godine održani poslednji marševi u slavu i čast cerskih junaka, jer SNS dozvoljava razaranje Cera i okoline, te sledeće godine neće imati kuda da se maršira, a kad postanemo ekološki migranti neće ni imati ko?! Da li je moguće da državni sekretar (ispratih dešavanje na grupi Zaštitimo Jadar i Rađevinu) priđe onima koji se danas bore za slobodu i život i kaže da sklone transprent „Nema rudnika! Nema referenduma“ iz pazi sad: „poštovanja prema cerskim junacima“? VI STE TI KOJI NEMATE POŠTOVANJA ČIM STE STALI PORED SPOMENIKA, a ne oni koji se bore protiv okupatora koji imaju za cilj da razore našu zemlju!
A TI RAJO ĆUTI, MOŽE BITI GORE?!
I dok ti i takvi se klanjaju precima i u tišini rade i guraju projekte od kojih će koristi imati samo oni (džepovi se pune), raja ćuti… Ni glasa da digne, ni na protestima da se pojavi, ni kod spomen-kompleksa da se pokloni precima i podrži borce za Jadar i Rađevinu. Pa nećete svi dobiti pozamašnu sumu novca za ono što ste sticali vi, ali i vaši dedovi, pradedovi. Kad počnu trovanja hrane, vode i vazduha, kad počnu eksplozije, nećete ništa dobiti. Možda su sada „daleko“ Sinošević, Jadar, Rađevina i Krupanj od vas, ali kad kompanije počnu sa radom biće blizu svih vas – po celoj Srbiji. Bežaćete sa ovih prostora boreći se za goli život, bez ičega. To vas ne brine?! Pa onda sram bilo i vas! Sram vas bilo i u ime predaka i u ime potomaka.
DOK ONI RADE, NAROD SE DELI
I tako, dok oni guraju svoje projekte uspevaju i da zavade narod. Proturaju vam petparačke priče, pa se vi brojite, mrzite, pljujete, poturajte jedni drugima nogu… Sad kada treba da budemo kao jedno! Zamislite naše pretke, junake sa Cera da su se tada pravili ovako pametni, odvajali, grupisali gde je ko mislio da treba?! Pa mi danas ne bismo slavili Cersku bitku kao prvu pobedu u Velikom ratu. Cerski junaci su imali isti cilj, bilo ih je dosta manje, bili su slabiji, ali su imali taktiku, dušu, veliko srce i hrabrost da se uprkos svemu bore za svoju zemlju i buduća pokolenja. Oni, naši preci, cerski junaci su tada izvojevali veličanstvenu pobedu. A tebi pusti Srbine, koji se u prsa udaraš danas i pokazuješ tri prsta, koji na društvenim mrežama braniš Kosovo, a ćutiš pred nedaćama koje ti se pred kućom dešavaju, gde ti je hrabrost? Gde je srce junačko? Gde je volja za životom? Gde je ponos? Ćutiš, strepiš, i govoriš: „dobro je, kako je moglo biti“? Pa uskoro, ako ne izađeš iz mišije rupe i ne suprotstaviš se manjini, neće biti gore – biće najgore što može ikom da se desi, NESTAĆEMO SVI I NESTAĆE SVE ČEMU SMO SE DIVILI I NA ŠTA SMO BILI PONOSNI. Da li je sada jasnije? Nestaćemo ako se ne probudimo iz ove paralize sna. Zato, ujedinimo se, zagrlimo, s verom krenimo u ofanzivu i spasimo sebe i druge, spasimo grobove predaka i zemlju, vodu i vazduh potomaka. Spasimo život i prirodu našu. Nema ko drugi da je brani do nas samih.
Isidora Kovačević,
- 8. 2021.
Šabac