Užice je proteklih desetak dana bilo u centru pažnje čitave Srbije, najpre zbog proboja blokade žandarmerije, a nakon toga zbog hapšenja devetorice protestanta i konačnog puštanja iz pritvora. Nema još zvaničnih podataka o broju učesnika protesta u nedelju, govori se o desetini i više hiljada, a to bi bilo barem trećina broja Užičana od ukupno 55.000 po Vikipediji.
Govor advokata Vladimira Terzića na protestu u Užicu
Slušajte Ustav, a ne komandu
Poštovani građani Užica i cele Srbije,
Danas govorim ne samo kao advokat, već kao čovek koji veruje u pravo. Kao građanin koji ne pristaje da ćuti dok nepravda postaje norma. Kao neko ko zna da ćutanje pred nepravdom nije neutralnost – to je saučesništvo.
Užice je grad koji nikada nije znao da ćuti! Užice je grad koji je slobodu i skuplje plaćao kroz istoriju. Ovih dana su vaši sugrađani uhapšeni. Uhapšen je jedan od nas, advokat Radovan Novaković, uhapšen je jedan profesor i drugi građani, ne zato što su ugrozili bilo koga. Ne zato što su počinili krivično delo. Već zato što su stajali uspravno. Zato što su rekli ono što vlast ne voli da čuje – dosta je!
Advokat Vladimir Terzić, Užice, Veliki protest „Srbijo, Užice te zove“ Foto:Slavica Panić/Nova.rs
Evropski sud za ljudska prava je rekao: „Mirni protest, čak i kada zauzme javni prostor, jeste deo slobode izražavanja. On je srž demokratskog društva.“ To nije moja rečenica – to je pravni standard.
I država koja hapsi zbog mišljenja – gazi taj zakon. Ustav Republike Srbije garantuje pravo na mišljenje, govor i okupljanje.
Pitam vas: gde je taj Ustav danas? Mi, advokati, nećemo stajati sa strane. Naš zadatak nije da budemo saučesnici. Naš zadatak je da branimo pravo – najviše onda kada je ono u blatu. Naša je dužnost da budemo glas za one koji ne mogu ili ne smeju da govore.
Obratio bih se sa ovog mesta sudijama i tužiocima:
Pozivam tužioce i sudije širom Srbije da se sete – vi niste ničiji izvršni organ. Vaša zakletva nije data nijednoj partiji. Vaša zakletva je data pravu. Nijedna presuda ne sme biti sredstvo odmazde. Nijedan pritvor ne sme biti kazna za mišljenje. Nijedna optužnica ne sme da služi vlasti – već zakonu. Gledajte u zakon, a ne u predsednike sudova i političare. Slušajte Ustav, a ne komandu. Jer jednog dana će istorija pisati – ko je ćutao, a ko je štitio.
Obraćanje policiji:
I vama se obraćam – ljudima u uniformi. Naredba da kršite zakon vas ne opravdava. Zakon vam daje moć – ali i granice. Ne okrećite pendrek protiv naroda koji vas hlebom hrani. Ne zaboravite: vlast se menja, ali lice naroda vam ostaje u pamćenju. Jednog dana, vaše dete će vas pitati gde ste bili dok su ljudi zatvarani zbog mišljenja. Neka vaš odgovor ne bude – bio sam u kordonu.
Poruka međunarodnoj zajednici:
I vama koji gledate sa strane, iz evropskih i međunarodnih institucija, poručujemo: Ne merite demokratiju samo interesom koji vam obezbeđuje ovaj režim. Merite je brojem ljudi iza rešetaka zbog opravdanog protesta. Ovde je u pitanju sloboda, pitanje sudbine vladavine prava na ovim prostorima. I zato vas pozivamo: Ne zatvarajte oči. Ne tolerišite autoritarizam zarad stabilnosti. Jer stabilnost bez pravde je – tiha tiranija.
Zato ćemo mi – ovde, u Užicu – biti glas za svakoga ko je pritisnut. I dokle god nepravda stoji, stajaćemo i mi. Jer pravo bez hrabrosti ne znači ništa. A hrabrost bez prava vodi u haos. Naša borba je za oba.
Hvala vam. Pobediće pravedna Srbija!
Užice, 13. jul 2025.
Uprkos upornosti režima da obesmisli i ovu jaku poruku otpora, da se nezakonska odluka o oslobađanju iz pritvora prepusti nanadležnom Apelacionom sudu u Kragujevcu, pa ipak je nadležni Viši užički sud sedmorici pritvorenih dozvolio da se brane sa slobode a dvojici je odredio kućni pritvor.
I ne samo Užičani, ovoj velikoj pobedi zakona nad bezakonjem doprineli su i brojni građani iz drugih mesta iz Srbije. Advokat Vladimir Terzić ukazao je da se sudije, tužioci i policija moraju, pre svega, upravljati po Ustavu i zakonu, a tamo piše da građani imaju pravo na miran protest ma gde, izuzev kasarni i bolnica. I to je „starije“ od prava na slobodu kretanja, odnosno zauzeća saobraćajnica kao prekršaj.
Ovoga puta pritvorenici su optuženi za napad na službeno lice, što je teško dokazati. Videlo se to po brutalnom nasrtu policije na mirne građane koji su sedeli ili stajali sa podignutim rukama. I nije to prvi put da policija brutalno reaguje, počev od demonstracija prilikom pokušaja uvođenja policijskog časa 2020, prebijanja i privođenja prilikom protesta zbog krađe izbora u decembru 2023, a najnovije je isprovociran sukob sa demonstrantima za Vidovdan.
Nažalost, u Srbiji pravosuđe je podređeno izvršnoj vlasti, odnosno jednom čoveku, pa su kazne građanima izricane bez zakonske osnove, na primer da podrivaju ustavni poredak. S druge strane jasno je da su ovde zaštićeni pripadnici vladajućeg režima i kriminalci, pa onda čudo jedno da jedan Milan Radoičić, uhvaćen sa naoružanom jedinicom u Banjskoj, ili Predrag Koluvija, gde je na Jovanjici pronađeno više od tone marihuane, šetaju slobodno. Čudan je i nanoviji slučaj da optuženi bivši ministar građevina Goran Vesić nijedan dan nije zadržan u pritvoru nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Primer uspešne borbe Užičana za slobodu je putokaz za dalje korake pobunjenih građana. Pokazalo se jedinstvo i solidarnost svih aktera, od studenata, opozicije i uopšte građanstva, kao najširi i najjači front protiv kriminalizovanog režima.
Do izbora svakako mora doći, pre ili kasnije, ali je sada najvažnije da se okupe i dogovore zajedničku strategiju zborovi građana, studentski plenumi kao i opozicione stranke, a ovo leto je priprema za vrelu političku jesen. Uzgred primetna je panika u redovima vlasti, na primer kada do sada neprikosnoveni predsednik države Aleksandar Vučić obilazi radove na mostu kod Kaća, a moraju da ga čuva poicija, ili kad gotovo inkognito otvara novu saobraćajnicu Pakovraća – Požega. Naravno, uz groteskno umanjenje prorežimskih medija, na primer, da se u Užicu okupilo dve hiljade građana.
U igru je, po poznatom scenariju „obojene revolucije“, ubačen i napad na glavnog tužioca TOK Mladena Nenadića, rektora BU Vladana Đokića i druge, ukravši simboliku krvavih ruku. Nešto se očigledno pokrenulo i zbog malverzacija za zgradu Generalštaba, gde je terbalo saslušati i bliske Vučićeve saradnike. Uzalud što je on izjavio da nije bilo falsifikata kada je to priznao i v.d. direktor Goran Vasić. Režim je pomalo u defanzivi a plamen slobode širi se Srbijom.
Uostalom, zar 13 godina ovakve nenarodne vlasti nije dovoljna opomena.
