Nastava u doba korone, dobro je organizovana i u Umetničkoj školi u Šapcu
Da li je školovanje na daljinu postala nova normalnost i sa čim se susreću nastavnici tokom onlajn nastave, pitali smo i direktorku “Škole primenjenih umetnosti” Nevenku Đokić. Za „Podrinske“ ona detaljno objašnjava kako nastava u toj školi funkcioniše, a prenosi nam i iskustva u organizovanju praktične nastave, što je svakako specifično za ovu stručnu školu.
Kako je organizovana nastava u vašoj školi?
Nama u školi nije bio preveliki problem da promenimo model nastave, jer ovaj izazov traje već godinu dana i podrazumeva visok stepen fleksibilnosti i odgovornosti nastavnog kadra. To u praksi nije uvek lako, ali mislim da su prosvetni radnici, ne samo u našoj školi, već na nivou cele Srbije, pokazali veliku posvećenost i želju da obrazovno-vaspitni rad trpi što manje posledica zbog epidemioloških okolnosti koje nam se dešavaju. Sve srednje škole imaju izabrani sistem za upravljanje učenjem, a mi smo se opredelili za Gugl učionice, tako da je škola registrovana na platformi “G Suite“ i svi nastavnici imaju jedinstveni školski domen. Na taj način nastavnici učenicima mogu da dostavljaju obrazovni materijal, da organizuju testove, zadatke i druge oblike provere znanja, da prate proces učenja i pomažu učenicima, da omoguće međusobnu komunikaciju i da sistematizuju svoju pedagošku dokumentaciju. Učenici imaju mogućnost da prate obrazovne sadržaje i na RTS platformi Moja škola, za koju su i naši nastavnici snimili 14 časova – iz istorije umetnosti, teorije forme i istorije.
Vredna donacija Školi primenjenih umetnosti U okviru projekta „Podrška STEAM obrazovanju u srednjim školama“, koji su raspisali Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Centrom za promociju nauke, Škola primenjenih umetnosti u Šapcu jedna je od devet izabranih škola u Srbiji koje će dobiti sredstva za nabavku opreme za realizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti iz STEAM oblasti, odnosno iz domena nauke, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike. U konkurenciji više od stotinu srednjih škola iz Srbije, Škola primenjenih umetnosti dobiće sredstva za nabavku savremene opreme za nastavu – 3D štampača i 3D skenera
Da li je do sada bilo problema sa organizacijom onlajn nastave, ili kada je ona bila u školi?
Na sreću, u našoj školi je, od početka pandemije, mali broj nastavnika bio pozitivan na koronavirus, tako da nismo imali problema sa nedovoljnim brojem nastavnog kadra i slično. Prednost naše škole je i što je ona koncipirana tako da su odeljenja sa malim brojem učenika, pa, kada je nastava bila kombinovana, nismo imali problem ni sa prostorom u učionicama i kabinetima. Grupe za nastavu su bile male, sve epidemijske mere smo sprovodili bez problema i nije bilo transmisije virusa u školi. Problem koji smo detektovali na početku bio je različit stepen digitalnih kompetencija nastavnika, pojedini nastavnici nisu bili vešti u korišćenju veb-alata, pa smo u oktobru organizovali obuku pod nazivom Multimedijalni sadržaji u funkciji obrazovanja i tako omogućili da nastavnici, osim što su ostvarili određen broj bodova u okviru stručnog usavršavanja, dobiju i neophodna znanja i veštine u okviru informaciono-komunikacionih tehnologija. Nastavnici mogu da koriste i školske IKT resurse, odnosno računarsku opremu, infrastrukturu i mreže u školi. Praksa je pokazala da najbolje rezulatate u ostvarivanju nastave na daljinu pokazuju škole u kojima je izražena solidarnost, razumevanje i timski rad. Želim da istaknem da Gradska uprava obezbeđuje sva neophodna sredstva za pojačanu higijenu i dezinfekciju školskog prostora i da je i to jedan od razloga što u šabačkim školama, u odnosu na druge gradove, nije veliki broj koronapozitivnih učenika i nastavnika.
Kada je u pitanju ocenjivanje, kakav je opšti utisak, da li je model ocenjivanja na daljinu dobar?
Nastavnici se trude i ulažu dodatni napor kako bi praćenje i ocenjivanje učeničkih postignuća bilo blagovremeno, obrazloženo i jasno. Formativno i sumativno ocenjivanje vrši se korišćenjem savremene informaciono-komunikacione tehnologije, a u ocenjivanju nastavnici insistiraju na bitnim sadržajima i aktivnostima, ključnim za ostvarivanje ishoda. I ocenjivanje se vrši korišćenjem izabrane platforme za učenje na daljinu – Gugl učionice i drugih kanala komunikacije. Na osnovu materijala koje nastavnici dostavljaju učenicima i na osnovu povratnih informacija učenika nakon praćenja obrazovnih sadržaja na RTS platformi Moja škola, nastavnici beleže podatke o napredovanju učenika do kojih dolaze kroz različite vrste razmena (domaći zadaci, vežbe i provere, eseji, projekti, prezentacije, crteži i drugo). Za formativno procenjivanje rada učenika koriste se: eseji, elektronska pošta, virtuelni grupni rad, video pozivi, PowerPoint prezentacije, istraživački zadaci, učenički portfolio – zbirka učeničkih radova, naročito za naše stručne predmete – posteri, fotografije, video i audio zapisi, crteži, slike, radovi (sa fazama u izradi) nastali na časovima praktičnog rada i stručnih predmeta. Tokom učenja na daljinu, nastavnici učenicima prosleđuju kvizove, testove i kontrolne vežbe putem Gugl učionice, uz korišćenje društvenih mreža i elektronske pošte, a urađene radove učenici vraćaju nastavnicima da ih pregledaju. Sve formativne ocene i uvidi nastavnika u toku implementacije nastave na daljinu koriste se za sumativno ocenjivanje. Nažalost, njedan model nastave ne može zameniti neposredan kontakt na relaciji učenik-nastavnik, što prepoznaje i resorno ministarstvo, tako da smo dobili uputstvo da od 24. marta učenici mogu u manjim grupama, u dogovoru sa nastavnicima, da dođu i u školu radi proveravanja znanja.
Koliko će opšta situacija uticati na obrazovanje, ko najviše trpi i zbog čega?
Bez obzira na usmerenost svih tokova života ka digitalnom, što je nepovratan proces, nijedan veb-alat ne može da zameni živu reč i neposrednu komunikaciju, naročito u obrazovanju. Ovde ne mislim samo na komunikaciju na relaciji učenik-nastavnik, nego na jedan veoma važan segment u razvoju ličnosti učenika, a to je socijalizacija i komunikacija na relaciji učenik-učenik. Nažalost, postoje odeljenja prvog razreda gde su se učenici sreli tek nekoliko puta, nisu se praktično ni upoznali, družili i mislim da će se, dugoročno posmatrano, posledice ovakve vrste otuđenosti i nedostatka interakcije sa socijalnom, pre svega vršnjačkom sredinom provlačiti, a nama biti izazov da učinimo sve kako bi vaspitni rad, socijalizacija i usvajanje stavova učenika u okviru društvenog sistema, omogućili potpuni razvoj njihove ličnosti.
Koji primer onlajn nastave izdvajate kao dobar, a sa kojim problemima se susrećete?
Kao izuzetan primer onlajn nastave izdvojila bih aktivnosti u okviru sekcija i dodatne nastave, što govori i o posvećenosti nastavnika u okviru pedagoškog rada, ali i ljubavi učenika prema izabranom zanimanju, njihovoj želji za novim saznanjima, želji za takmičenjima i osvajanjem nagrada kao svojevrsnom podsticaju za dalji rad. U uslovima onlajn nastave naši učenici su na međunarodnom konkursu za vizuelnu umetnost pod nazivom „Brankuši viđen na 145 portreta“, u konkurenciji 536 radova, osvojili dva prva, dva druga i jedno treće mesto, a nagrađeni radovi biće izloženi u sedištu Nacionalnog muzeja Konstantin Brankuši i u sali palate Parlamenta Rumunije. Veoma smo ponosni na ove nagrade i one nam govore da, ukoliko ima posvećenosti i predanog pedagoškog rada, bez obzira na model nastave, neće ni uspeh izostati. Ali, to nije lako, pa je tim i ovaj uspeh veći.
Što se tiče drugog dela Vašeg pitanja, problem sa kojim smo se susretali tokom nastave na daljinu bila je periodično prevelika nedeljna opterećenost učenika, odnosno situacije da učenik treba da u kratkom vremenskom periodu uradi nekoliko prezentacija ili eseja, za koje mu je potrebno i više vremena. O nedeljnoj opterećenosti učenika najviše informacija ima odeljenjski starešina, a o realizaciji operativnog plana aktivnosti razgovara se, kako u okviru stručnih veća, tako i na pedagoškom kolegijumu i pronalaze rešenja, u najboljem interesu učenika. I ovde je neophodna svakodnevna komunikacija i saradnja nastavnika sa odeljenjskim starešinama. Još jedan problem koji smo detektovali je nedovoljna prisutnost i aktivnost pojedinih učenika u okviru Gugl učionica, tako da se u tom slučaju obaveštavaju i roditelji, jer je veoma važno da učenici ne gube radne navike.
Kao srednja stručna škola, kako organizujete praktičnu nastavu?
Naša škola je poznata po učeničkim produktima i izložbama koje organizujemo. Mi smo, čak i u ovim uslovima, od 11. do 25. marta imali izložbu pod nazivom Intro u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Trenutno se praktična nastava realizuje onlajn. Učenici dobijaju zadatke preko Gugl učionica, sa nastavnicima su u svakodnevnom kontaktu, šalju im fotografije radova u svim fazama izrade, konsultuju se i vrše se korekture. S obzirom da, za pojedine obrazovne profile, učenici nemaju mogućnost pristupa svim potrebnim materijalima, alatima i opremi koja se nalazi u školi, zadaci se prilagođavaju kućnim uslovima, pa tako juveliri umetničkih predmeta, umesto u vosku u kome se rade modeli nakita za livenje, modele rade od plastelina, aranžeri elemente za dekoraciju prave u manjim dimenzijama i kao makete, a grnčari kao kalupe koriste gotove posude iz svog okruženja. Nadam se da ćemo, i u ovakvim uslovima, uspeti da u saradnji sa institucijama kulture u našem gradu, organizujemo planirane izložbe: 22. aprila zajedničku izložbu sa Bibliotekom šabačkom – u okviru edicije Kultura ćirilice i kao deo programa obeležavanja Dana grada Šapca, početkom juna izložbu najtalentovanijih maturanata u Kulturnom centru Šabac i polovinom juna Godišnju izložbu u Narodnom muzeju. Radujemo se izložbama i zahvaljujemo ovim institucijama kulture na podršci i višegodišnjoj saradnji.
Đ.M.