Rijaliti Srbija
Svakih par (nepar) stotina godina u Srbiji se steknu uslovi za nekakvu „kosovsku bitku“. Odsudnu, biti il’ ne biti i sve tako i u tom smislu. Ne volimo da radimo ali volimo da se bijemo, što reče onomad rahmetli Sloba. I evo nas pred još jednim odlučujućim bojem, borbom vlasti i opozicije na izborima, predsedničkim, republičkim i beogradskim (i još nekoliko lokalnih) sa početkom u ranim jutarnjim časovima 3. aprila godine Gospodnje 2022. Analogija jeste malo nategnuta ali kao i one čuvene 1389. godine pred sam okršaj u ponudi imamo okupatore (vlast) i one koji navodno brane slobodu(opozicija), imamo „turke“ i srpske „kneževe“, junake u najavi i izdajice po difoltu, sve nekako liči, kao bakin kolač, pa pogledajmo pobliže tu sliku iz foto-albuma snimljenu ovijeh dana. Za stolom na čuvenoj kneževoj večeri u vremenu ovom sede kao nekad sve junak do junaka, skupljeni s koca i konopca, posvađani k’o jetrve ali s lažnim osmesima od uveta do uveta, još nije izabran car Lazar, velika konkurencija, kao ni Vuk Branković (još veća gužva na malom prostoru), kosovka đevojka nema konkurenciju – to je Milica Zavetnica, da joj pomogne (ili odmogne, zavisi kako se i s koje strane gleda) tu je samozvani ultrapatriota Boškić – on nosi krčag s vodom u duhu političke korektnosti, vodonoša je njegovo srednje ime, tu su i Jugovići ali se danas prezivaju Ponoš, Jeremić, Đilas a stari Jug Bogdan Janković prvi je na toj porodičnoj listi za beogradske izbore iako ni njemu nije baš najjasnije ni kako ni zašto ali nek’ ide život, šta bi drugo radio penzionisani profesor od dugog vremena nego da se zanima malo politikom. Što se tiče najvećeg srpskog junaka Miloša Obilića tu je sve jasno k’o dan – imamo ga i u ova moderna vremena, to je Novak Đoković, naš Nole. E, sad, ima jedan mali, malecni, problemčić u vezi toga a to je da je za razliku od Obilića koji je obećao da će tokom bitke ubiti turskog sultana Murata, pa je po legendi to i učinio, ovaj sadašnji Obilić-Đoković je zapravo i pre bitke prešao u tabor sultana Vučića, takoreći seo mu u krilo, izabrao tamnu stranu i verovatno odlučio bitku i pre njenog početka. U onog Obilića su srpske velmože sumnjale, nisu ga uzimali za ozbiljno, a on je učinio, kaže predanje, ono što je i obećao, rasporio je Murata uzduž i popreko i tako doveo bitku, kako se posle ispostavilo, do nerešenog rezultata a što je s obzirom na premoć neprijatelja bilo ravno pobedi. Ovaj Miloš, naš Nole, nije čekao da do odlučujućeg boja i dođe već je na vreme prelomio (pred izbore – sunce ti, kakav tajming!), stao rame uz rame sa Muratom Vučićem i tako ubio u pojam i sadašnje srpske velmože pod zajedničkim imenom – opozicija, ali i sirotinju raju koja se nadala drugačijoj odluci svog heroja a sada u neverici čeka bitku koja je unapred izgubljena. Kada se i najveći i najbolji među nama priklonio Vođi i zadnji tračak nade iščileo je i pretvorio se u pepeo i dim. To, međutim, ne sprečava naše opozicione velmože da šire nerealni optimizam među sobom i pučanstvom iako je kristalno jasno da oni ne bi pobedili ni u pljuvanju u dalj ove napredne osvajače i mahere koji su već gotovo sve zauzeli, oteli i pokrali a posle 3. aprila tekuće godine spremaju se da posao završe do kraja. Opozicione persone se i ne takmiče (u inače krajnje neravnopravnoj utakmici) da bi pobedili, nisu oni pali s Marsa-znaju da je to nemoguće, već da pod olimpijskim geslom : važno je učestvovati, daju legitimitet sadašnjem režimu a da im ovaj zauzvrat udeli po koju mrvicu sa svoje prebogate trpeze. Tu su i po neko odlikovanje, poslanička platica, ručak za male pare u skupštinskom restoranu, pojavljivanje na malim ekranima TV prijemnika u direktnom prenosu i karta za metro u jednom pravcu… A sva ona obećanja data u predizbornoj kampanji (pred „bitku svih bitaka“ za spas naroda i države) završiće kao i sva prethodna u nekom magacinu gde se odlažu islužene i nikom potrebne stvari. Sirotinja raja zato treba da se pripazi, kožne gaće se podrazumevaju, najbolje je da izaberu samoizolaciju dok ova frka oko izbora ne prođe, a posle boja poraženi-kopljem u trnje, pobednici će da seire (s pravom) a ostali ako sačuvaju glavu na ramenima dobro su prošli. Onim našim junacima iz čuvenog „kosovskog boja“ to nije uspelo (čast izuzecima). Tako da opušteno, polako i bez brige – biće još mnogo gore.
Piše: Dragan Karalazić