Sjaj i beda medija u Srbiji
Iako ima više od dve hiljade medija u Srbiji onima koji to kritički sagledavaju jasno da vlada dubok i širok medijski mrak po onme što se prezentuje na ogromnoj većini propagandnih mašina. Tako je Savet za štampu konstatovao da je prošle godine bilo više od četiri hiljade kršenja Kodeksa novinara, a najviše su u tom učetsvovali „Alo“, „Srpski telegraf“, „Informer“…
I takva slika godinama se ponavlja, dok perjanice srpskog tabloidnog novinarstva itekako dobijaju vetar u leđa, a pride i unosne apanaže od naprednjačke države. Štampano novinarstvo više nema onakvu ulogu koju je imalo pre plime elektronskih medija, pre svega televizije, kao i društvenih mreža, ali je dobar pokazatelj kuda ide ovakvo srpsko novinarstvo.
Međutim, i u tom najvažnijem medijskom segmentu, javni servisi, pre svega RTS, kao i televizije sa nacionalnom frekvencijom, su daleko od profesionalnog novinarstva, kao puki megafon i slika u službi ovakve vlasti. Istina postoji tzv. nezavisno regulatorno telo, REM, ali će ono ostati u analima medijskog beščašća. Nijednom se REM nije oglasio da opomene emitere da se drže svojih programskih načela, i da, što je najvažnije, poštuju Zakon o informisanju, pravo svih građana Srbije da budu istinito, pravovremeno i celovito obavešteni o svim važnim društvenim pitanjima.
I u osnovnoj školi đaci uče da informacija mora da odgovori na pet osnovnih pitanja, a takođe je notorna obaveza i da se čuje druga strana. Od toga na ovim televizijama nema ništa, ni poštovanja prava na demanti, a prećutkuju se zlodela i nepočinstva vidljiva „iz aviona“.
O izbornoj krađi, na primer, malo ili nimalo, čak ni o Rezoluciji Evropskog parlamenta. Takođe, vlada rečita ćutnja o kolosalnoj korupciji, putevima tri puta skupljim nego što su tržišne cene, Jovanjici, Krušiku, kockama na Trgu republike…
Uprkos ovom mraku ima i drugih primera: Nova S, N1, „Danas“, „Vreme“, bivši NiN, i još neki zraci profesionalizma. Dok je njih biće i novinarstva.
D.E.