Učesnici prve javne rasprave o nacrtima zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima kao sporne tačke istakli su nedostatak volje da važan kriterijum za dodelu novca na medijskim konkursima bude poštovanje etičkih standarda, povratak države u vlasništvo u medijima, kao i ignorisanje Medijske strategije u pogledu promene sastava Saveta REM-a. Ministar Jovanović pak tvrdi da je sve rađeno u skladu s tom strategijom.
Javna rasprava o nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i nacrtu zakona o elektronskim medijima (ZEM) počela je u Beogradu i trajaće narednih mesec dana, ali Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović kaže da postoji spremnost da se ona produži.
„Kao ministarstvo mislim da smo ozbiljno radili na pripremi ovih nacrta”, rekao je Jovanović i poručio okupljenima da garantuje da će „svaki predlog koji može da unapredi ove nacrte biti prihvaćen”.
Rasprava je vođena u formi prezentacija kroz koje su predstavljeni nacrti oba zakona, nakon čega su usledile kritike, predlozi i mišljenja.
„Najkontroverzniji dokument Vlade Srbije”
Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja i član Ujedinjenih televizijskih eksperata (UTE) Aleksandar Gajović misli da je predimenzionirana uloga Saveta za štampu.
Prema ovom predlogu ZJIM, priznavanje nadležnosti Saveta za štampu nije uslov za učešće štampanih ili onlajn medija na konkursima za projektno sufinansiranje. Mimo toga, postoji odredba da treba uzeti u obzir prekršaje Kodeksa novinara u prethodnih godinu dana, ali samo ako su Kodeks novinara Srbije kršili mediji koji priznaju nadležnost Saveta za štampu. Drugim rečima, mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta privilegovani su i mogu da nastave da krše kodeks i da za to dobijaju novac iz budžeta – pošto se na njih ta odredba neće odnositi.
Gajović kaže da čitajući tekst nacrta nije saznao „čime se on suštinski bavi” (Savet za štampu, prim. nov), osim što je „kao i ranije odlučivao koji to štampani medij nije ispoštovao novinarsku etiku”.
On je dodao da se nacrt zakona poziva na „famoznu Medijsku strategiju” koja je „verovatno najkontroverzniji dokument Vlade Republike Srbije” i koja kao da je „pisana levom rukom”.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković složila se sa Gajovićem da je član 24. ZJIM, a koji se odnosi na Savet za štampu, „katastrofalan”, ali ne iz razloga koji su navedeni.
Za nju je ta odredba „diskriminatorna” jer je reč o nejednakom tretmanu medija, ukazujući da se medijima koji prihvataju nadležnost Saveta nameće dodatni uslov, a mediji koji ne prihvataju kodeks „tu obavezu nemaju, mogu da krše kodeks koliko god hoće” te neće imati nikakvu sankciju.
Novaković je istakla da nije ideja da se savet nađe u zakonu jer je nekome to važno već „da država nema pravo da novcem iz budžeta, dakle novcem građana, finansira medije koji se ponašaju neprofesionalno i neetično, koji krše sve profesionalne standarde”, pa je ova odredba, naglasila je, pretvorena u suprotnost.
Programski direktor Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić rekao je da nacrt u više članova odstupa od Medijske strategije i istakao primer člana koji se odnosi na to ko može biti osnivač medija.
„Ispada da bi osnivač medija moglo biti neko privredno društvo koje jeste u vlasništvu države Srbije, a koje ne obavlja delatnost od opšteg interesa”, dodao je Nenadić.
Ministar Jovanović je na ovo rekao da jeste sve rađeno u skladu sa Medijskom strategijom i Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama, ali „u skladu sa Ustavom Republike Srbije”.
Ne može biti samo jedan savet
Predsednica COMNET-a Emilija Marić i predstavnici Društva novinara Vojvodine tražili su da u novi Zakon o elektronskim medijima bude uvršten i Savet za medije, kao i druge organizacije.
„U redu bi bilo da u članu 45 stoji ’Savet za štampu’ ili drugo samoregulatorno telo”, rekla je ona.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović istakla je da je nacrt ovog zakona menjan u odnosu na ono što je Radna grupa poslednji put videla.
Filipović se osvrnula na meru iz Medijske strategije kojom bi se smanjio uticaj države na medijskom tržištu kako bi postojali jednaki tržišni uslovi za sve medije, a čiji bi pokazatelji bili – usvojene regulative radi stvaranja jednakih tržišnih uslova za sve medije i da se broj privrednih društva u kojima država ima udeo u osnivačkim pravima kod izdavača medija – svede na nulu.
Ona je postavila pitanje predstavnicima Ministarstva da li vraća vlasništvo države u medije „na mala ili velika vrata”.
„Mi u ovom predlogu zakona nemamo nikakvu garanciju i nikakvu meru koja će ograničiti uticaj države na te medije ili koja će ograničiti uticaj tih medija na tržište. Mi nemamo nikakvu garanciju da Telekom Srbija našim novcima neće ponovo uplatiti 600 miliona – potpuno sumanutu netržišnu vrednost – za prenose fudbalskih utakmica da bi istisla konkurenciju i zapravo poremetila tržište”, rekla je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović.
Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja ističe da oni koji zapravo plaćaju ovaj proces – građani – nisu uključeni u isti, da osim toga nisu obavešteni ni putem RTS-a.
Gavrilović je raspravu ponovo odveo u smeru Saveta za štampu i rekao da je profesija po definiciji nešto gde „postoji etički kodeks” i da ćemo bez Saveta za štampu imati „deprofesionalizaciju, a građani će dobijati propagandu”, i dodao ne razume „novinara koji ne želi da poštuje kodeks svoje profesije”.
Član radne grupe za izradu ZEM i profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski je rekao da je Kodeks novinara Srbije zasnovan na međunarodnim kodeksima i praksi te da ne vidi problem u vezi sa tim.
„Tačno je da je Savet za štampu samoregulatorno telo, a da samoregulacije funkcioniše na principu dobrovoljnosti, i tačno je da ne moraju svi mediji da prihvataju ingerencije Saveta za štampu”, te dodao da, suštinski, novac za sufinansiranje medija ne sme da dobije niko ko krši etičke i profesionalne norme.
Nema promena bez „reseta” Saveta REM-a
Mario Radojković, direktor Banker radija iz Niša, izneo je primedbe na član 63. koji se odnosi na to da pružalac medijske usluge sa dozvolom za pružanje usluge radija preko analognog prenosa mora obezbediti kvalitetan prijem radijskog analognog signala za najmanje 60 odsto stanovništva u zoni pokrivanja.
Radojković smatra da ovaj procenat ne sme biti manji od 80 odsto.
Još jedna od primedbi na ovaj zakon odnosile član 78, kojim je predviđeno da je pružalac medijske usluge radija dužan da obezbedi da srpska muzička dela učestvuju sa najmanje 25 odsto u njegovom dnevnom objavljenom programu.
Pevačica Ana Stanić, predstavnica grupacije Muzički izvođači i muzički autori (MIMA), istakla je da su oni snažno „protiv kvote od 25 odsto”, jer smatraju da ona može da se traži od javnih servisa, ali ne i od komercijalnih radio emitera.
Izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović iznela je primedbe na rad Saveta REM-a, za koji smatra da je neophodna njegova smena. Napomenula je da aktuelni sastav Savet REM-a od kraja 2021. do danas izrekao svega četiri mere, a tokom 2023. godine – nijednu.
„Savet REM-a prema svom poslovniku treba da drži dve redovne sednice mesečno, poslednja sednica za koju postoji dokumentacija na sajtu REM-a je održana 25. maja ove godine”, rekla je Stevanović.
Ona je dodala da ovaj savet selektivno objavljuje prijave građana na svom sajtu, a da je poslednja objavljena iz 2020. godine.
„Ovaj Savet REM-a je nelegalno dodelio, obnovio, nacionalne dozvole televizijama prošle godine, zbog čega su dve tužbe pred Upravnim sudom”, rekla je Stevanović.
Još jedna njena primedba odnosila se na prijave koje je REM slao luksemburškom regulatoru sa selektivnim i netačnim podacima.
Pravnica Marija Babić iz NUNS-a govorila je u ime Koalicije za slobodu medija i istakla da se sve što su dostavili od predloga odnosi na uspostavljanje funkcionalne nezavisnosti i jačanje odgovornosti REM-a, pre svega, prema javnosti.
Ona kaže da ne može da se složi sa tim da se REM u potpunosti odvaja od vlade i drugih javnih tela jer i postoji odredba o poverenim poslovima.
Babić je govorila i o „resetu” REM-a kao najvažnijoj stavci na kojoj insistira Koalicije za slobodu medija i rekla da je on predviđen Medijskom strategijom.
„Sve ove promene mislim da neće dovesti do poboljšanja ukoliko ne dođe do reseta REM-a, odnosno smene sadašnjeg sastava i izbora novog”, rekla je Babić.
Rade Veljanovski se kao član radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima osvrnuo na samu izradu zakona, njegove nedostatke i šta je moglo bolje da se uradi.
Govoreći o poverenim poslovima rekao je da „u našoj zemlji, u našoj nedovoljno stručnoj javnosti, a pogotovu organima vlasti, nije sazrela ideja o tome šta je zapravo Regulator elektronskih medija”, i dodao da zbog toga imamo objašnjenje po kome to nije u skladu sa Ustavom RS i sa Zakonom o državnoj upravi.
Veljanovski ističe da je trajanje mandata članova Saveta REM-a ograničen na šest godina, te da sada pojavio problem sa „izričitim zahtevom iz Medijske strategije” i Akcionog plana kojim se zahteva smena celog sastava REM-a prilikom donošenja novog Zakona o elektronskim medijima.
Naredna javna rasprava održana je 20. septembra u Nišu.
Izvor: Cenzolovka
Nalovna fotografija: Sa javne rasprave održane u Prvirednoj komori Srbije (foto: Una Grekulović, Cenzolovka)
