Jasminina umetnička magija u drvetu

Jasmina Senić užurbani gradski život zamenila životom u selu Desić:

Jasmina Senić iz Šapca, nakon što je dugo godina bila uspešna preduzetnica i trgovkinja, odlučila je da promeni svoj život iz korena. Ona je napustila sve, i svoj užurbani život, zamenila životom na selu gde se posvetila prirodi i seoskom turizmu. U selu Desić, pronašla je svoj mir ali i otkrila talenat za drvorezbarenje.

Jasmina je tokom svog radnog veka mnogo putovala, kaže „obišla je pola sveta“ mnogo je radila i svoj život je posvetila trgovini na berzi. Kada se dogodio krah na berzi, praktično je izgubila u jednom danu, sve što je godinama sticala, te je odlučila da svoj život promeni i okrene se prirodi.

„Sada sam daleko od grada, neko ko želi da dođe kod mene, mora da potroši gorivo da bi mi došao, broj telefona sam promenila, „prijatelje“ sam otkačila, tako da sam ovde našla svoj mir. I priznajem vam, sada mi je lepo i uživam u životu“, kaže Jasmina Senić.

Mir i tišinu, kaže sada ne bi menjala ni za šta na svetu. Sve u svom domaćinstvu smislila je i realizovala sama, i sve isto tako sama i održava više od 10 godina. U kućicu na najvišoj tački u dvorištu, uložila je mnogo ljubavi, a sve je napravila po svojoj želji. Najteže je kaže bilo napraviti dnevnu sobu svu u staklu, kako bi imala pogled na dvorište.

U dvorištu, nalazi se njen kutak za uživanje, napravila je i vajat, tu joj dolaze prijatelji, a životinje su neizostavni stanovnici. Trenutno u domaćinstvu ima guske, svinje, ponija i dva psa.

„Guske kada me čuju odmah se oglase, znaju da im uvek donosim hranu, imam neki poseban odnos sa njima, volim životinje. Pre nekoliko godina kupila sam i ponija, on me po dvorištu prati, pa sam morala da ogradim terasu, jer je jednom i u kuću ušao“, kaže Jasmina dok nam pokazuje da preskočimo ogradu na terasi.

A dok nije napolju sa životinjama, otkrila je ljubav prema drvetu. Jasmina je samouki drvorezbar, a njeni radovi ostavljaju bez daha.

„Oduvek sam volela drvo, bila sam oduševljena svakom pločom koju ugledam. Obišla sam dosta manastira i tamo sam videla ikone u drvetu. Jednom sam odlučila i sama da se okušam u tome, i naravno da to u početku nije bilo idealno niti nešto najbolje što ste videli, ali ja sam bila zadovoljna. Sada, svakim svojim radom sebi dokazujem da mogu bolje“, navodi Jasmina dok nam pokazuje svoju kućnu galeriju i dodaje „kada sednem da radim, zaboravim na sve ostalo. Kada dobijem inspiraciju za drvorezbarenje ja ne kuvam ručak, jer sam do sada nekoliko šerpi potpuno zapalila, jednostavno nekada ne mogu da prestanem da radim“, kroz smeh nam priča Jasmina.

I baš zato što zaboravi na sve, provedeno vreme sa dletom i nožićima, prestala je i da računa. Ali, objašnjava da nekada ne može da radi, neke radove prvo danima posmatra, sve dok joj se ne ukaže kako bi moglo da se završi.

„Nekad sednem ujutru, počnem da radim i zaboravim da popijem kafu i da doručkujem, ostanem da radim ceo dan. A nekada sednem da radim nakon što završim sve poslove, oko tri četiri popodne i tako znam da ostanem budna do sutradan ujutru“, kaže Jasmina a na naše pitanje da li joj je drvorezbarenje posao, hobi ili zadovoljstvo ona navodi da je „tri u jedan“.

Nakon što je uradila više desetina radova, teško može da izdvoji onaj koji joj je najdraži. Ipak portret Patrijarha Pavla u drvetu, posebno joj je drag jer kaže da je urađen iz inata. „Želela sam da pokažem sebi da mogu da uradim sto odsto verodostojan portret, i uspela sam u tome“, kaže Jasmina za „Podrinske“.

Đorđe Mijailović