Dragi moji,
da živimo u nekoj čudnoj zemlji, gde bi po Ustavu, mi kao građani Srbije, trebali da živimo u državi „zasnovanoj na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“, jasno je svakom, ko makar, ponešto od ovoga zna… Svakodnevica koju živimo, demantuje odredbe citiranog člana 1. Ustava… Ali, ne bi bilo „ni po jada“ što kažu, da je samo to. Suverenitet, za koji Ustav kaže da ga ne može prisvojiti od građana, nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac, teško je narušen… A šta tek reći za princip vladavine prava i podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku…
Pogledajte Narodnu skupštinu naše države… Tamo se jasno, kao na dlanu vidi, postojanje partijskih poslušnika i bespogovorno zastupanje uskih, stranačkih interesa, vezanih, praktično za lične, privatne interese partijskih vođa. Ako je stranački spisak poslanika, ovakav kakav je danas u funkciji, zapravo izraz poltronstva i pristajanja na manipulaciju stranačkih lidera, onda su nam Izbori, ovakvi kakvi jesu, zapravo nepotrebni. Stranke moraju da postoje, ali se na Izborima moraju, pre svih birati konkretni ljudi, oni koji će svojim imenom i svojom čašću zastupati interese onih koji su ih izabrali… Dok tako ne bude, Skupština kao najviši organ vlasti, biće samo fasada zgrade, bez sadržaja i bez ikakvog ugleda. Sramota me je, da te, nazovi poslanike, zastupnike naroda i gledam, a kamoli još i slušam… Ljudi bez stida i srama, arče narodne pare i lupetaju kao neki cirkusanti, ne bi li što više dokazali odanost svom malom vođi… A njih je ukupno 250 komada… Čast izuzecima. Ima ih i takvih, kojima nije mesto da tamo budu, jer posle ispadne ono, „s kim si, onakav si“…
Srbija danas, više od 6 meseci posle aprilskih Izbora, još uvek nema Vladu. Tek se formira… A predsednik nas ubeđuje kako nam nikad gore i teže nije bilo, i kako nas čeka strašna zima, ali i neke od najznačajnijih odluka, koje se moraju doneti, pod pritiskom celog sveta… Kada je jedan čovek na sebe preuzeo teret donošenja svih odluka, da on zna sve i može sve, da vodi i unutrašnju i spoljnu politiku, da se razume u sudsku vlast i komentariše postupke u kojima ta vlast postupa, da sastavlja Vladu i određuje koliko će ona trajati i ko će u njoj biti, kada se on razume i u sve moguće partikularne zakone i tumači ih po nekim svojim pravilima, namećući svoj stav kao jedini ispravan, kada zna i barata energetskim podacima i finansijama, onda je red da ponese i najveću odgovornost za svoje odluke… Makaze takve politike, su nas dovele do nekakve vrste ćorsokaka, bezizlazne situacije u kojoj nas pritiskaju svi, i moćne zemlje Evropske unije, i Amerika, sa jedne strane, ali i Rusi, pa i Kinezi, sa druge… Prete sankcijama, vizama, ucenjuju, a nude i neke benefite za slučaje postupanja po njihovim nalozima… Tu je problem Kosova i Metohije kao osnova svih naših problema… Ako već niko ne čita Ustav, onda nam ta knjižica i ne treba… Ali, ako bi se Ustav poštovao, barem kao onako, kako se čuva volja partijskih vođa u skupštinskim klupama, gde sede partijski poslušnici, onda bi odgovor na sva ova pitanja bio jasan i ne bi stvarao bilo kakve probleme… Ovako, gde smo krenuli, nismo stigli, a gde ćemo sad skrenuti i kako, niko ne zna… Možda samo jedan čovek… Ako i on zna… Mrka kapa… po sve nas, ali i ovu novu, poslušnički sastavljenu, tzv. Vladu, koja samo što nije… gde bivši, a ponovljeni Ministar spoljnih poslova, engleski govori tako, što čita ispred sebe, unapred pripremljeni tekst na ćirilici… Ali, barem zna da peva… Dvadeset druga godina, dvadeset prvog veka…
Sve Vas volim i pozdravljam.
