Ja tebi ti meni!

ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA

Evo, porođoše tri godine od kako je, raznim mahinacijama i kriminalnim radnjama, a uz sadejstvo državnih organa, tužilaštva, sudstva i policije, Šabac izgubio slobodu. Nekom je ovo vreme prošlo brzo a nekom se oteglo „ko gladna godina“.

I, stvarno, ako se osvrnemo iza sebe i pogledamo kako grad danas izgleda ne možemo a da se ne zapitamo: „Šta nam je naprednjačka vlast donela?“

Velika većina građana će, „kao iz puške“, reći ništa ali nije baš tako. Postoji i neka manjina koja je u vlasti ili koja je uz vlasta a kojima su ove tri godine donele mnogo. Uglavno priliku da napune sopstvene džepove.

Gradski budžet nikad veći, u istoriji, a korist za većinu Šapčana nikakva. Pomalo suludo zvuči da što je novca u budžetu više grad (i građani) su sve siromašniji. I u materijalnom i u kulturnom i u moralnom smislu.

Od silnih predizbornih obećanja kao na primer da svaka seoska kuća mora biti priključena na gradski vodovod i kanalizaciju ili da će Prnjavor postati opština nije urađeno ništa. Stoje zapušteni: Savska avenija, Kvantaška pijaca, Dom vojske (JNA), Trkalište, put prema, i kroz, Majur, nije ugrađeno postrojenje za preradu mulja, grđani se ne greju na bio masu, što bi im bilo znatno jeftinije, o obećanoj novoj sportskoj hali više niko i ne priča… Grad je prljav, duhovno, moralno i kulturno posrnuo… Jednino što je vidljivo je da „cveta“ kriminal…

Nekada su se građani radovali kad vide policajca (milicionera) a plašili su ga se kriminalci. Danas je to obrnuto… Građani su u strahu a kriminalci se raduju jer znaju da će biti zaštićeni.

Od nekad velikog trgovačkog centra, u kojem se prodavalo sve od igle do automobila, Šabac je spao na to da se u njemu jedino još trguje, političkim uticajem, privilegijama, čašću, moralom, medijskom podrškom, radnim mestima u „državnoj svojini“ i opijatima…

A ono malo što se radi uglavno je po nekoliko puta skuplje nego što je normalno a posao se dobija po principu: „ja tebi, ti meni“

Asfaltira se bez plana i prioriteta samo tamo gde građani pristaju na to pravilo: „ja tebi (siguran glas), ti meni (asfalt)“! Šljunče se atarski putevi „brzinski“, bez kontrole, nekvalitetno… Važno je samo nasutin šljunak ili kamen ne obazirući se da li će sve to prva kiša da spere u kanal. I da je što skuplje, naravno.

Međutim, mislim, najveću sramotu Šabac (i Šapčani) su doživeli izborom gradonačelnika. I da, stvarno, na čelo grada postavljena je osoba koja ne uliva ni trunku poštovanja. Preziru ga i oni koji su „njegovi“ i onu koji to nisu. A ako kuća nema domaćina od autoriteta onda nije ni čudo što propada.

Ipak, mora mu se za nešto i odati priznanje. U životu nisam sreo i video toliko nekarakternu osobu bez i jedne mrvice samoštovanja. „Gazi“ ga svako ko stigne, vređa, ponižava ali on ipak stoji kao „klisurina“.

Ne smeta mu ni to što mu u lice kažu da je nesposoban, da nema rezultate… Trpaju ga, ko zadnju bedu, u „šarage“ zaduže ga da dežura pored WC-a, ko Baba Seru (Bože mi optosti). I ništa. Važno mu je samo da se zove gradonačelnik pa makar i u tehničkom mandatu.

Da se okiti titulama i funkcijama i da to oni njegovi u selu vide i poveruju da je postao neki „štih“. Makar to bila i „mala dvojka“. Zato se i okružio glupljim od sebe, poniznijim i nepismenijim (ako takvi postoje). I ne smeta mu da na fejsbuk profilu stranke koju predstavlja objavi saopštenje u kojem je vidna njegova nepismenost. Jer ko će taj tekst uopšte da pročita kad svi znaju iz čije je „kuhinje“ izašao. Ali to da je Dr. i da je član Glavnog odbora SNS i potpredsednik GO SNS Šabac sigurno će biti zapaženo.

Međutim, nadam se da će biti zapažena i glupost onih građana koji su svoj glas na prošlim izborima prodali za neke namirnice ili neku hiljadarku. I da se to više neće i ne sme ponoviti. Male su to pare za toliko poniženje grada u kojem treba da živimo i mi i naši potomci. Valjda smo to shvatili.

Tim pre što su za 17. decembar najavljeni novi lokalni izbori.

Ivan Kovačević