Poštovani učenici, dozvolite mi da vam se izvinim u ime ogromne većine mojih kolega koji su u nekom periodu obavljali časnu dužnost direktora škole. Za mojih 37 godina koliko sam prevashodno profesor, prvi put sam čuo da se direktor jedne škole izvinjava predsedniku Vlade što su njegovi učenici javno iskazali svoj stav odajući poštu tragično stradalim na železničkoj stanici u Novom Sadu. Pamtim i višednevno obustavljanje nastave od strane učenika, masovne proteste istih u odbranu Srba na Kosovu, masovne demonstracije studenata… pamtim i časne profesore koji su branili stavove onih koje su vaspitavali! Ne pamtim ovakvo poniženje nekog mog kolege. Primite još jednom moje izvinjenje kojim želim bar donekle da zaštitim dostojanstvo desetine hiljada mojih kolega koji znaju koji posao rade, koji su, a nisu morali, i na streljanju, ispred puške održali čas hrabrosti i dostojanstva.
Velimir Kuzmanović, profesor
