Jedan od zasigurno najvećih umova u istoriji moderne civilizacije F.M. Dostojevski, naravno u svom genijalnom stilu za to vreme, ali i za sva vremena roman „Kockar“ završava tako što njegov junak nakon bezbroj pokušaja da „pronađe sistem“ odnosno način kako da sa nekoliko pravila o tome kako će i na koji broj uložiti novac na ruletu odustaje od toga, te naizgled okončava životnu agoniju jer je shvatio da je to nemoguće, ipak izlazeći na ulicu, sada „oslobođen poroka“ baca novčić u vazduh kako bi odredio da li će krenuti prema kasinu ili u suprotnom pravcu. Verovatnoća da pomenuti junak ovog maestralnog dela ode u pravcu kasina, potone u beznađe i životnu agoniju je 50% što je u odnosu na verovatnoću uspeha na „pronalaženje sistema“ daleko veći stepen verovatnoće iz prostog razloga što niko nikad nije pronašao način da problem koji je eskalirao godinama preko noći reši tako što će pronaći sistem. Naprosto to je proces koji traje, najmanje onoliko vremena koliko je i nastajao.
Najavljene izmene krivičnog zakonodavstva, kako materijalno pravnih odredbi(izmene KZ) , tako i procesnopravnih (ZKP) sigurno ne predstavljaju ništa drugo nego „pronalaženje sistema“, čarobnog štapića kojim se sve rešava preko noći, čak i društvene pojave koje vrlo ozbiljno najavljuju mogućnost potpunog moralnog i svakog drugog sunovrata ovog društva. Kriminal je nesporno najopasnija društvena pojava koja iziskuje uporno suproststavljanje , dugotrajnu sveopštu aktivnost, ali svakako u okvirima koje je propisala država u formi zakona, ali i afirmacijom nekih drugih, pravih vrednosti koje nemaju nikakve sličnosti sa „kodeksom“ junaka filmova „Bilo jednom u Americi“ ili „Kum“….. da ne nabrajamo dalje nazive ovih modernih, destruktivnih lepo upakovanih bajki.
Nakon prvog talasa neverice, nerazumevanja teksta koji je predstavljen javnosti i pompezno najavljen kao čarobna formula kojom će kriminal praktično u Srbiji biti zbrisan sa lica zemlje, zista sam nakon reakcije jednog dela javnosti shvatio da nisam usamljen u svojoj neverici i nerazumevanju. Javnost se prilično jasno odredila prema najavljenom ukidanju iznuđivanja iskaza (da, baš tako se to zove), prema izmenama zakona kojim se zabranjuje objavljivanje materijala kojim se neko „savetuje“( šta god to značilo), ali je po mišljenju autora ovog teksta ispod radara javnosti promaklo još niz izmena koje imaju neku skrivenu nameru…..praktično kompletan tekst sačinjen i prezentovan javnosti predstavlja skup lepo uobličenih skrivenih namera. Upravo u tom duhu potonjim navodima dajem jedno viđenje, odnosno samo deo primedbi na „predloženi sistem“ koji će društvo u kojem živmo navodno rešiti kriminala.
Iz ugla jedno pravnika koji je samo nekoliko navrata učestvovao u izradi propisa opšteg karaktera predložene izmene bi mogle da izgledaju sasvim drugačije…..
Član 6.
U članu 46
„i kome su oduzete dodeljene pogodnosti“ –briše se
Obrazloženje:
Oduzimanje dodeljenih pogodnosti je regulisano Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i predstavlja neku vrste sankcije za nedisciplinovano ponašanje osuđenog lica. Oduzimanje dodeljenih pogodnosti obavezno prati disciplinsku meru koja se izriče osuđenom koji izvrši teži disciplinski prestup. U tom smislu je suvišno i nepotrebno egzistiranje ove formulacije jer je isključena mogućnost da osuđeni bude disciplinski kažnjen zbog težeg disciplinskog prestupa a da mu tom prilikom ne budu oduzete dodeljene pogodnosti. U praksi nastaje problem jer se disciplinske mere za teže disciplinske prestupe brišu iz evidencije posle tri godine, dok s druge strane ne postoji mogućnost da se briše oduzimanje dodeljenih pogodnosti. Oduzete pogodnosti mogu delimično ili u celosti biti vraćene posle izvesnog vremena , ali to ne mora biti slučaj. Ovako se stvara zabuna jer je moguća situacija da osuđeni bud dva puta kažnjen zbog težeg disciplinskog prestupa i da su mu tada oduzete dodeljene pogodnosti npr 2019.godine te mu je to kažnjavanje 2022.godine obrisano iz evidencije i samim tim nema prepreke za ostvarivanje prava na uslovni otpust(naravno ako su ispunjeni ostali uslovi), ali se postavlja pitanje da li postoji prepreka jer su mu oduzete dodeljene pogodnosti (što se ne može brisati).
Član 8.
U članu 55a
U stavu 1. posle treči „za koje je propisan akazna zatvora“ treba da stoji: „ ili kazna doživotni zatvor“,
a posle reči „iznad polovine propisane kazne „ treba da stoji: „ili kaznom zatvora od najmanje 10 godina za krivična dela za koje je propisana kazna doživotni zatvor“.
Stav 2.posle predložene izmene ukoliko se dodaju reči „odnosno suda strane države“ obavezno se moraju dodati reči „koja je priznata oldukom domaćeg suda“.
Obrazloženje:
Izmene na napred opisan način je neophodno uneti iz razloga što bi u suprotnom višestruki recidivisti u više situacija bili praktično na neki nančin povlašćeni u slučaju da izvrše krivično delo za koje je propisana kazna doživotni zatvor. S obzirom da je sada za veliki broj krivičnih dela propisana kazna doživotni zatvor povratnici koji izvrše npr. krivično delo silovanje iz člana 178. KZ bili bi abolirani, odnosno na njih se ne bi mogao primeniti član 55a KZ-a. Ovo iz razloga što je nemoguće odrediti polovinu maksimuma zaprećene kazne ako je najstrožija kazna propisana kazna doživotni zatvor. Naravno, nemoguće je odrediti koliko je to polovina od doživotne kazne zatvora jer se radi o budućoj neizvesnoj činjenici.
Što se tiče dodatog stava 2.ako bude prihvaćeno da se kao ranija osuđivanost ceni i to da je izvršilac krivičnog dela osuđen u inostranstvu neophodno je dodati reči: „ koja je priznata odlukom domaćeg suda“. Ovo iz razloga da se izbegne situacija da se kao ranija osuđivanost ceni i neka inostrana osuda zbog dela koje prema našem zakonodavstvu uopšte nije propisano kao krivično delo (npr. u nekim zemljama je nošenje kravate krivično delo….i bezbroj drugih primera , da ne banalizujemo tekst).
Posle člana 9.
Sledi član 10. koji glasi:
U članu 80.tačka 5. posle reči kazna zatvora briše se reč „ili“, a posle reči „uslovna osuda“ dodaju se reči „ili mera bezbednosti iz člana 79.st.1.tč.od 1.-4.
Obrazloženje:
Dosadašnje zakonsko rešenje je takvo da lica koja su izvršila dela koja sadrže posebne elemente bića krivičnog dela ali nisu krivično odgovorna usled izostanka uračunljivosti nisu krivično odgovorna. To je u duhu svakog modernog krivično –pravnog zakonodavstva. Međutim, smatram da ne postoji ni jedan razlog iz bilo kog ugla posmatrano, da ta lica ukoliko su strani državljani ne mogu kao stranci biti proterani iz Republike Srbije. Dakle, na lica kojim je npr. izrečena mera obavezno lečenje narkomana se prema dosadašnjem zakonskom rešenju nije mogla primeniti mera proterivanje stranaca iz zemlje. Zaista ne postoji ni jedan opravdan, razuman razlogda lice koje je u stanju neuračunljivosti izvršilo protivpravno delo i koje je ispoljilo sklonost ka izvršenju takvih dela nakon izvršene odgovarajuće mere bezbednosti ne bude proterano iz zemlje .
I tako dalje…..
Ova prilika i prostor na ovom sredstvu informisanja nije pravo mesto za ozbiljnu analizu, ne zbog nedostatka ozbiljnosti i nivoa „Podrinskih“ nego iz prostog razloga što nasuprot autora nemamo drugu stranu koja bi osporila ili ne daj Bože, dala prave argumente u vidu bilo kakvog obrazloženja. Mislim da niko ko pretenduje da se ovim poslom bavi (pravosuđe, advokatura..) ne može prihvatiti, odnosno prihvatiti možda mora, ali ne može razumeti šta to znači savetovanje izvršioca krivičnog dela…da li je to podstrekavanje, pomaganje ili šta već. Šta je to drugo slično sredstvo (čl.172) i kakva je po sadržini sličnost nekog sredstva u odnosu na televiziju, štampu…Isto tako nerazumljivo je i to šta zakonodavac ceni kao manjenje ili negiranje krivičnog dela itd. Dakle sistem nije pronađen to je sigurno, a za ostalo čućemo valjda i druge pametnije i iskusnij eod mene i to bar malo glasnije , pa makar ih koštalo, recimo neke udobne fotelje ili benefita.
Advokat Mladen Čulić