Nacrt izmena KRIVIČNOG ZAKONIKA propisuje novo krivično delo na osnovu kog bi vlast mogla da krivično goni svakog korisnika interneta zbog poziva na zaštitu ljudskih prava, zaštitu porodice, imovine, prirode, životne sredine itd.
Pojam „davanja saveta u cilju vršenja krivičnih dela“ može se tumačiti po nahođenju svakog policajca ili tužioca a to uništava imperativ pravne sigurnosti u krivičnoj materiji.
I ne samo to, krivično je odgovoran i onaj ko podeli takvu poruku kao i onaj ko je svesno primi!?
A kako na izmene zakona gleda Srđan Mitrašinović, predsednik Izvršnog odbora stranke „Zajedno“!
“Čini mi se da je cilj predloženih izmena da bude što više okrivljenih i osuđenih. Vlasti pokušavaju represijom i kaznenom politikom da reše probleme nezadovoljstva koje je prisutno u društvu, čime jasno pokazuju svoju nemoć.
Brišu se neka postojeća, a uvode neka nova krivična dela, tu se vidno ističe nekoliko segmenata:
– promene koje će omogućiti prostor da se hapse svi koji slobodno misle,
– da se višim kaznama i izmenama zadovolji deo populacije, dakle populistički segment,
– jačanje represije kroz kaznenu politiku zapravo kroz više kazne, krivične progone i zatvore.
Puno je spornih tačaka u ovom predlogu izdvojio bih one za koje verujem da pokazuju prave namere predlagača.
– Brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza. Država bi trebalo da teži većem nivou zaštite građana od samovolje državnih službenika, ovakvom odlukom ona ide u službu političkih elita koje vrše vlast. Ovo bi dalo mogućnost policiji da batinama i pretnjama iznudi iskaz od građana. Posebno je opasna činjenica da iskaz dat u prisustvu advokata postaje relevantan dokaz u krivičnom postupku.
– Naš zakon poznaje četiri vrste tajnih podataka: interno, poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Po ovom predlogu ako državni organ kaže da je nešto interni podatak, a o tome neko govori u javnosti može završiti na sudu.
– Zloupotreba javnih nabavki – ovim predlogom javne nabavke ispod 5.000.000 dinara neće više biti predmet interesovanja tužilaštva. Koliko je ovo apsurd vidi se ukoliko pogledate Nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije 2023-2028 gde je zaključeno da su neefikasni mehanizmi kontrole javnih nabavki i da najviše nelegalnog novca dolazi iz javnih nabavki.
– Kaznena politika koja se primenjuje na one koji napadnu prosvetare i medicinske radnike nije najpreciznije regulisana, ovim krivičnim delom nisu obuhvaćeni vaspitači u kazneno-popravnim zavodima za maloletnike i centrima za socijalni rad.
– Sud treba da bude zaštitnik prava i sloboda građana, a potom sve drugo. Ovim izmenama sud je tu da beskrajno pronalazi dokaze čak i tamo gde ih tužilaštvo nije pronašlo u dovoljnoj meri i time se svrstava na stranu tužilaštva i policije. To ne može biti dobro“ – smatra Mitrašinović.
Najviše brige javnosti privukao je Član 343a koji je i izazvao najveću polemiku.
„Ovaj član je privukao posebnu pažnju javnosti, uvođenje krivčnog dela objavljivanja materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela. Problem je u previše širokom prostoru za tumačenje. U Srbiji je već kažnjivo “savetovanje konkretnog učinioca za konkretno izvršenje krivičnog dela”. Zašto je važno da imamo jedno delo u koje se sliva sve? Široka definicija ovog krivičnog dela praktično bi mogla da znači da mediji koji prenesu da je u toku protest (npr. poljoprivrednika, prosvetara ili bilo koga, a vlasti to okarakterišu kao pokušaj državnog udara ili napada na ustavni poredak) budu na udaru ove odredbe.
Jasno je da je krivično zakonodavstvo jedno od centralnih grana zakonodavstva u svakoj državi. Ideja krivičnog zakonika treba da bude zaštita ljudskih prava i dobara koja su od važnosti za društvo u celini. Pooštravanje kaznene politike ne vodi prevenciji krivičnih dela. Najlakše je povećati kazne, ali nas istorija uči da to ne donosi željene efekte na segment prevencije krivičnih dela. Ovakav pristup donosi uvek pozitivan efekat kod javnosti, ali ne vodi rešenju. Sada u našem zakonodavstvu postoji veliki broj krivičnih dela koja ne zastarevaju i za koja su zaprećene kazne doživotne robije, a broj tih dela ne da se nije smanjio on se čak povećao. Svi smo svedoci strašnih zločina i činjenice da smo deo društva koje generiše sve veće nasilje. To se neće rešiti ovakvim pristupom problemu, sve ovo što rade služi isključivo povećanju prostora za represiju, prostora za koruptivne radnje, zamazivanje očiju javnosti i kreiranje privida da se nešto radi“ – kaže Mitrašinović.