Najgora kineska kletva je ona poznata rečenica DABOGDA ŽIVEO U ZANIMLJIVA VREMENA, ja bih dodao da zabiberim čorbu, a dabogda u ta zanimljiva vremena bio go, bos i siromašan, i eto jada i iskušenja.
Pre neki dan baš pred kraj radnog vremena u zgradi vlade CRNE GORE dok su ministri i prateća svita već uveliko izlazili iz zgrade vlade, a čistačice se spremale da počiste i umiju prostorije za naredni dan izbila je velika tarapana, takoreći desant specijalnih snaga. Nepoznata lica u pratnji obezbeđenja su unosila nekakav bagaž, kofere i jednu haubu za ondulaciju žena, čudo već u najavi.
Ko li je pred put u UN u dušmaniju preko okeana zaboravio da se ondulira, misli se čistačica Tijosava, i onako iza ćoška zakrvavljenih očiju merka ko će da utrči u Milojkov kabinet na ondulaciju, a potom u izdaju. Već danima je pomoćno osoblje zaduženo za higijenu i spremanje kafe sa ogorčenjem u uzaldnoj nadi posmatralo dramu oko rezolucije u Srebrenici, sve neverujući da će bratska izdaja da se desi, ali bi šta bi!!!
Uzaludno su tetkice i vozači čitali molitve, a i neki odža je čak krišom došao u zgradu vlade da očita svoje, nebi li im zajednički Bog malo pameti dao, ali ništa nije pomoglo. Kad dolar uđe na vrata pamet izađe kroz prozor.
Tih dana je čistačica Tijosava kod šefa personala isposlovala da radi duple smene, nakupilo se kredita i kamata čak i jedna hipoteka na krov iznad glave, sve da odškoluje svog jedinca na fakultetu u Beogradu. Dosadio je život Tijosavi iako je tek u 56 godini, muž se davno predao vatrenoj vodici, a potom i večnom zaboravu. Dugo ona muči muku kao samohrana majka, dok mamin klokan u Beogradu maršira ko u Titovo vreme, jedan, dva pa na mestu voljno, što bi se reklo na 3 prijavljena ispita 2 padne i jedva se na jednom provuče, a onda odmor od teška rada, baš pravo cnogorski, dok jadna majka šalje i crno ispod nokata nebi li mu dala koru leba u šake.
U zgradi vlade užurbano defiluju manikiri i pedikiri, negde iza ugla videše i čuvenog Podgoričkog frizera Zvonka, ali još uvek niko nije ušao u Milojkov kabinet. U neko doba pozva šef personala sve u pomoćne prostorije, pozva i Tijosavu. Opet neka govorancija misli se ona, a još nijedna kancelarija nije očišćena, kad tamo kako uđe sačeka je aplauz i priznanje za najvredniju radnicu. Pade rešenje o povišici i kažu unapređenje, šef reče da je čekaju u kabinetu da joj daju nagradu i novo zaduženje, samo nju čekaju u kabinetu. Dok se pribrala već su je odveli u kabinet i oborili na već unapred spremljenu ležaljku za pedikir i manikir, a nekim čudom su i instalirali i aparaturu za pranje kose. Sekretar vlade joj reče da će doći kad se tretman u fulu završi, nije stigla ni A da kaže.
Stvar baš potraja do pred smiraj dana, čupali su,šišali, frizirali, depilirali na mestima gde ni sunce ne sija, i na kraju mazali svim i svačim, a u završnici je stigla i firmirana garderoba.
Obukoše Vasojevićku u novi komplet dok se nevoljno snebivala u pokušaju da skonta šta se dešava, kad u kabinet uđe sekretar a za njim ogromno ogledalo unesoše . Puče pogled na nekadašnju lepoticu iz Šavnika, zasija ko nova kovanica, ni ona sama ne verije šta vidi. Nije ni primetila kad sekretar započe razgovor: „Znaš Tijosava unapređena si u šefa personala u našoj ambasadi u Njujorku,nismo imali vremena da te ranije obavestimo, večeras u 9 letiš za Njujork sa Ibrom“!! Prvi put u svom životu je ostala bez teksta ne znajući gde pre da pogleda u novo rešenje ili ogledalo,ali je zbunjeno ipak promrljala:“Aman čoče đe mi je roba“? Zar nevidiš koliki je kofer „Viton i celo društvo“ javi sinu gde putuješ, pa da se pozdravimo, imaćeš vremena i kafu da popiješ pre leta, ajd u zdravlje!! „E da sjutra u onoj velikoj zgradurini u Njujorku kad uđeš u salu tuci samo jedan zeleni dugmić, uostalom Ibro će ti sve pokazati nije komplikovano, ajd zdravo“!!
Kažu da je let vladinog aviona odlagan 2 do 3 puta do ponoći, a kažu i da je Milan Knežević visio na gelenderu vlade i prisluškivao dramu između Tijosave i sekretara vlade. Milan se kune da je video i čuo viseći sa gelendera da je Tijosavi nuđena brisovnica od hipoteke,a da se Milojkov sekretar nekoliko puta mašio za aktovku i stavio na sto 2 do 3 svežnja zelembaća, đavo bi ga znao šta je bilo?! Uglavnom sutradan je Ibro sam pritiskao dugmiće u Njujorku .
Jedno je sigurno da je Vasojevićka odlazeći niz hodnik urlala kako je Milojku svako jutro pljuvala u kafu, ali joj je žao što mu nije sipala ricinus, pa da se vreme u CRNOJ GORI ne meri na pre Mila i posle Mila, već pre nego se Milojko uneredio na sednici vlade i pošto se Milojko uneredio. Inače svi su sačuvali posao počev od Ibre koji se drži još od Mila, pa do Tijosave, s tim što Tijosava više ne nosi kafu ministrima. Jedino Milan čeka da mu nikne brada i kosa kao u Njegoša. Čini mi se da do tad neće biti istrage poturica.
Gde li će da pukne na Balkanu? Negde mora, tako su odlučile svetske bitange, to je sad očigledno. Kad će i kod koga će sukobi izbiti, ne zna se. Jedno je sigurno da za čojstvo i junaštvo još jedino sirotinja zna, jer kad dođe rat, bogataši plaćaju volovima, a sirotinja sinovima.
Vladan Mijailović, slobodni advokat