Nakon nepristajanja prave opozicije na predloge evroparlamentaraca jasno je da nema leka sa strane, i da jedini pravi put da Srbija povrati demokratiju je isključivo na domaćim snagama. Pokazalo se da je opozicija samo tražila da se sprovode zakoni Srbije, od nepristranosti, kažnjavanja ucena i pritisaka na birače do medijske korektnosti, a to svakodnevno radi režim, republička i lokalna vlast. Posle tri decenije od uvođenja višestranačja Srbija ne samo da nije na novom početku nego je i u debelom zaostatku za demokratskim vrednostima. Te 1990. godine, na primer, redakciji „Glasa Podrinja“ i Radio Šapca sudija Okružnog suda je predočio da nema favorizovanja bilo koje stranke, i da se sve mora da radi po Zakonu. Već deset godina kasnije, za izbore 2000. godine, na Radio Špacu kandidat DOS-a dr Vojilsva Koštunica nije mogao da gostuje ni da plati emisiju kao reklamnu. Za ovih desetak godina naprednjačke vlasti gotovo sve institucije su uništene. Od Narodne skupštine, kao zakonodavne vlasti, do sudske i izvršne, Univerziteta, SPC, školstva, zdravstva… i to zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji svakodnevno krši Ustav, uz sadejstvo brojnih poslušnika. Prilikom pregovora opozicija je insistirala na otvaranju RTS i kontroli izbora. Ništa od toga nije prihvaćeno, jedino je predsednik države iz Istambula poručio da se opoziciji tobož da RTS. To je pokazatelj da javni servis, „vaše pravo da znate sve“, obavlja propagandnu funkciju režimu i Vučiću, a nimalo ne mareći da ga plaćaju svi vlasnici električnog brojila. Kad se prebroje sekunde za mesec dana, na primer, ovaj javni servis opoziciji da stotinak sekundi, i to uglavnom u negativnom kontekstu. Čak ni zakonsku obavezu da objave demanti ne poštuju. Naravno, zakon je jasan, ne samo RTS i RTV, nego i sve ostale medijske kuće dužne su da objektivno, pravovremeno i celovito informišu javnost u Srbiji. Usvojeni predlog je formiranje privremenog tela za nadzor izbora od 12 članova, od koji šest na predlog REM-a, dok bi drugu polovinu činili predstavnici celokupne opozicije, na predlog predsednika Skupštine. Već sam ovakav način formiranja jasno pokazuje da REM ne obavlja svoju funkciju prema zakonu o nadzornim telima, a tu je i mogućnost da uđu i predstavnici SRS i još neke kvazi opozicije. Igra se na takav način nastavlja po starom, nema kazni za prekršitelje i podaničke medije. Niko ne može izračunati koliko je već laži, ogavnih reči pušteno u medije na račun opozicije, i da građani nemaju priliku za realnu sliku Srbije. Primera radi, sve televezije sa nacionalnom frekvencijom, a to je narodno dobro, su u službi režima i propagande; najveći broj tabloida, od Informera, ALO, Srpskog telegrafa i sličnih, gotovo po hiljadu puta godišnje se ogreše o kodeks novinara i istinu. Naravno tu su i rijaliti programi koji ne samo da truju javnost glupostima i ogavnostima nego u dužem periodu menjaju i mentalni kod kod gledalaca. Po nekim računicama oko 60 odsto građana se informiše preko televizije, najviše RTS-a; oko 30 odsto preko društvenih mreža, a oko deset odsto preko štampanih medija. Do istine se vrlo teško stiže, ali ko hoće, može ipak doći do nje. A ostalo je svega pola, godine do izbora, i jasno je i opoziciji da mora koristiti sve moguće načine da dođe do građana. Od društvenih mreža do obilaska birača, po gradovima i selima. Ono što je evidentno da je potreban i zdrav razum kod izbora, da se zna, na primer, koliko je Srbija zadužena, a jeste za novih 15 i kusur milijardi evra, da je četvrtina stanovništa ugrožena siromaštvom, a nedvosmisleno da je režim ogrezao u kriminal i korupciju, gde nema granica između mafije i vlastodržaca.
Dragan Eraković