Nakon drugog juna, sve se svodi na jednu rečenicu: ko se nadao, taj se razočarao. “Srbija protiv nasilja” više ne postoji nakon što je jedan deo opozicionih stranaka prekršilo dogovor potpisan sa “Proglasom” da se neće učestvovati na Vučićevim izborima pod nemogućim uslovima. 17. decembra je jasno uhvaćen u krađi, namerno je podelio Srbiju u dve polovine kako bi se na lokalnim izborima selili birači iz jednog u drugi grad, i uhvaćeni su u “Areni” u jednoj takvoj masovnoj selidbi. Sada su se bacili naprednjaci iz gradova gde su već održani izbori u ove druge gradove. Na desetine ili bolje stotine ih je bilo iz našeg grada u Lazarevcu, Valjevu, uglavnom iz javnih preduzeća, ali i bolnica, neki su obilazili i čitave blokove zgrada po Beogradu. Videli smo pune sportske hale plaćenika koji u kol centrima terorišu pozivima ljude u vreme izborne tišine. Ljudi uhvaćeni u beščašću kriju lica majicama, poklopcima od kutija… Mnogi od nas su rekli: “Nije sve gotovo, eto, još postoji stid”. Ne želim da osuđujem ni ove ljude, ko zna iz koje jame bezdanje je prihvatio ovakvo poniženje. Gledaju kako ljudi za pare menjaju stranke i ideologije, kako neki postaju verni političari-preletači da ne bi zaglavili robiju, ili kako novinari pod ucenom menjaju uređivačku politiku.
Stranka “Zajedno” je jedina ostala dosledna do kraja. Za nas ovakvi izbori nisu postojali, ni u Beogradu, ali ni na bilo kojim lokalnim izborima u Srbiji. Ostali smo verni dogovoru “Proglasa” i svih opozicionih stranaka. Nema izbora bez poboljšanja izbornih uslova i ispunjavanja nalaza CRTE, ODIHR-a i Rezorucije Evropskog parlamenta. Bez ispunjavanja zahteva stotina hiljada ljudi koji su mesecima šetali ulicama Beograda i drugih srpskih gradova. Ovakav stav je koštao, raspušteni su neki lokalni odbori, ali je sve više građana i uglednih srpskih intelektualaca koji nam odaju priznanje i žele da se priključe našoj borbi. Svakom normalnom je bar sad potpuno jasno da će Vučić bez obzira na procenat osvojenih glasova uvek proglasiti pobedu koju mu njegove korumpirane institucije nikad neće oduzeti. Sudbinu Šapca tek sad doživljava Beograd, Novi Beograd, Novi Sad, Niš i još neke lokalne samouprave. Pirova pobeda nije pobeda! I dr Milić će godinama čekati sudski epilog kao što smo ga mi u Šapcu čekali. I sad će, posle svega, i Savo Manojlović da povuče svoje odbornike, kao što to Šabac radi već godinama. Teško je da, kada znaš da si pošteno pobedio, treba da budeš opozicioni fikus u Gradskoj skupštini. Sam sam, još krajem maja otvoreno rekao da ću se radovati čvrsto najavljenoj pobedi opozicije u Beogradu, ali da ću javno sebe proglasiti političkom neznalicom i glupakom. Nije mi se za to pružila prilika, ali nekim drugima jeste. Bilo bi lepo da se što pre preispitamo i da se konsolidujemo, jer nemamo nikog drugog osim nas. Pa oda zajedno da zapretimo i primenimo Zakonik o krivičnom postupku koji glasi:
Član 292. Svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. Uhapšeni će se odmah predati javnom tužiocu ili policiji, a ako to nije moguće, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa koji će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika
Što bi naš narod rekao: “Ko nam je kriv?” ili “Niko nam nije kriv” što u suštini ima isti smisao. Pa zato, kada se vozate našim gradom dok vam na desetine ležećih policajaca odvaljuju bubrege, setite se ko nam vodi grad i ponovite neku od ove dve rečenice. I obavezno zatvorite prozore automobila, jer je, zbog ovoliko usporenog saobraćaja, upravo tu vazduh najzagađeniji. Za našu decu!
Velimir Kuzmanović, predsednik Gradskog odbora “Zajedno” Šabac
