Lični stav: Dragan Eraković
Šabac je jedini opozicioni grad u Srbiji i biće zanimljivo kako će ovde građani birati. Najevropskiji od svih književnika i intelektulaca sa ovih prostora, Stanislav Vinaver, uvek je isticao to svoje šapčanstvo, kao nešto osobito, i što se ne može podvesti pod neki opšti srpski mentalitet. Kao posvećeni student izuzetno značajnih evropskih intelektuaca Anri Poankarea, matematičara koji je ostavio vidan trag u matematici, i Anri Bergsona, filosofa koji se i danas pomno izučava ali i književni nobelovac, Vinaver je osobita intelektualna pojava. Kao ličnost, karakter koji nije uzmicao ni pred kime, kao na primer protiv predsednika SANU Aleksandra Belića, svojim beskompromisnim stavom bio je protiv svakojakih šićardžija, ratnih profitera, a sam je bio dobrovoljac u Velikom ratu, i jedan od legendarnih 1300 kaplara. A tu osobenost Šabac potvrđuje jer je jedini grad u ovoj Srbiji koji ima prodemokratsku vlast. Čak ni Beograd, čak ni srce prestonice Vračar nije izdržao nalet SNS i saslužnika. Za neka potonja vremena, kad sve ovo prođe, neke nove generacije možda će reći da je ovo bilo vreme beščašća, vreme autokratije, vreme kad je populizam nadvladao demokratiju. Naravno, tako je to na ovim prostorima što je precizno definisao Radomir Konstantinović, autor „Filosofije palanke“. Pa kao aksiom izdvaja da nam je nasleđe palanačko. No, mnogi sociolozi pa i filosofi neće se složiti sa njegovom filosofijom,, ali vreme pokazuje gde smo i što smo. Pa na primer, nedavna velika podrška srpskih intelektulaca kandidatu SNS za predsednika Srbije, gde su i profesori fakulteta, dekani, rektori, dobiše od studenata pouku i upitanost gde im je to intelektualna sabornost i kritički otklon od vlasti. Zaboraviše ti akademici i profesori, na primer, helenistu Miloša Đurića, ili filosofa Mihailo Đurić, znamenitog Šapčanina, pa intelektualce koji su kritikovali Titov Ustav Ustav iz 1974, i tako dalje. Kako kažu Francuzi „nobles obliž“, plemenitoist obavezuje. Pa kad sve ovo prođe, po ko zna koji put, rezultanta je opet porazna. Srbija je na dnu Evrope po zaradama, po ekonomskom razvoju, po nivou vladavine prava, ugroženosti slobode mišljenja i medija… To može propagandom da se sakrije, da svi elektronski mediji i gro štampanih medija eklatantno navija u odnosu, na primer šest hiljada sekundi za još uvek aktuelnog premijera prema stotinu sekundi, i to za sve preostale kandidate. Čudnim čudom sve državne i stranačke snage upregnute, premijer i predsednički kandidat, što se ne može razdvojiti u kampanji, po ko zna koji put nije ispunio što je obećao, na primer, da uzme godišnji odmor i da se bavi samo kandidaturom. Nekadašnji osnivač Napredne stranke, naučnik i političar, takođe znameniti Šapčanin, Stojan Novaković razdvajao je mastilo kada piše u državne svrhe i kada piše za nauku i književnost. Za one koji plediraju da su intelektualci, profesori univerzitetata, one koji se bave naukom, trebalo bi da se drže činjenica i istine.
Šabac je perjanica kulture, tradicije koja traje od Jevrema Obrenovića, a poređenja radi njegov brat knez Miloš tražio je da mu se pošalju dušeci jer mu dolaze strane diplomate u Kragujevac, kad su se ovde prozorska okna zastakljivala u drugim delovima Srbije stavljale su se novine ili kože, a da se ne pominje klavir, fijaker, bela kafa, prva bolnica i apoteka… Valjda te kulturološke naslage daju svoj pečat i vrednosti. Uostalom vreme je najbolji sudija.
Dragan Eraković